То је препорука британских експерата, који су у посети нашој земљи у оквиру пројекта „UK Excellence Biotech Hub", који спроводи НАЛЕД уз подршку Британске амбасаде у Београду и Владе Уједињеног Краљевства. Тим експерата јуче се састао с министарком науке, технолошког развоја и иновација Јеленом Беговић, стручњацима Центра за четврту индустријску револуцију, посетио Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг, локацију на којој ће бити изграђен БИО4 кампус и у просторијама НАЛЕД-а разговарао са домаћим стручњацима о развоју биотехнолошког екосистема у Србији.

Велика Британија има један од најбољих екосистема за развој биотехнологије и бројна искуства која може да преузме Србија. Како су навели експерти, три кључна корака за успех су добар регулаторни оквир и политичка воља, обезбеђивање инфраструктуре потребне научницима за истраживања, као и подстицање развоја компанија које ће комерцијализовати открића научне заједнице.

- Британија је развој наука о животу унела у Индустријску стратегију 2010. и од тада креће велики развој биотек екосистема. Повезане су све релевантне институције, Национална здравствена служба, регулаторна тела, универзитети и привреда. Покренут је и пројекат секвенцирања 100.000 генома, с посебним фокусом на откривање лекова за ретке болести и одређене врсте рака. Важни темељи формирања екосистема били су транспарентност и поштовање етичких стандарда, а све је пратила подршка политичара, који су и из личног искуства знали зашто је биотехнологија важна. Премијер Дејвид Камерон изгубио је дете које је боловало од ретке болести – рекао је саветник за геномику и биоетику Марк Бејл.

Заменик генералног директора Европске лабораторије за молекуларну биологију (ЕМБЛ) Еван Берни истакао је ову институцију као добар пример у развоју инфраструктуре за научнике и студенте. Истраживачи из 28 земаља које су основале ЕМБЛ могу да раде на најсавременијим и најмоћнијим рендгенима или микроскопима, користе податке из свих доступних студија, истражују и повезују се с компанијама у циљу комерцијализације производа. Приступ подацима ЕМБЛ-а имају милиони научника, а сваког дана у просеку пошаљу 107 милиона упита. Берни је појаснио да је за развој једног лека за ретке болести потребно и више од 10 година и кошта милионе евра, па је веза науке и привреде, и размена информација нешто што може пут до лека значајно да скрати.

Научник Никола Новчић који ради за компанију Квел Терапеутикс и Алесдер Тонг, оснивач Селвиџ кепитал фонда, појаснили су да приступ финансирању развоја биотехнолошких компанија може да иде из четири правца – да новац обезбеди држава кроз своје програме, улагањем појединаца (анђела инвеститора), развијањем стартапова у оквиру акцелератора или привлачењем улагања великих институционалних инвеститора. Инвестирање у развој биотехнолошке компаније траје нешто дуже него код других и може да узме 2-3 године, а оне су неопходне за развој нових лекова имајући у виду предвиђања да ће до 2050. популација нарасти на 9,7 милијарди људи, до 2030. број смрти од рака повећаће се за чак 45% док ће кардиоваскуларне болести и даље бити доминантан разлог смртности (тренутно су одговорне за 31% прераних смрти).

Британски експерти су у узвратној посети након што је делегација Србије предвођена министарком Беговић посетила Британију у јануару. Посету су организовали НАЛЕД и Центар за четврту индустријску револуцију.

Извор: Кућа добрих вести