Сви интернет сервиси постају доступни корисницима у Југославији, али су ипак били ограничени на академски круг. Исте године почињу с радом први домаћи комерцијални провајдери чиме се доступност интернета проширује и на неакадемски део Србије односно постаје доступан свим корисницима.
Повезивање Србије на интернет је почело крајем 1980-их повезивањем Универзитета у Београду на тадашњу европску академску мрежу (ЕАРН).
Са почетком рата у бившој СФРЈ и увођењем санкција све везе са ЕАРН-ом су прекинуте. Тек крајем 1995. године везе су поново успостављање и почиње прво комерцијално пружање интернет услуга широкој популацији. Чести су били кварови на мрежи прекидања оптичког кабла са Мађарском итд. После 2000. године долази до убрзаног развоја телекомуникационе инфраструктуре повећања интернет брзина у 2005. интернет линк Србије је достигао 3Gbps. Данас у Србији више од 60 одсто домаћинстава има приступ интернету.
Од тада па до данас прошло је 20 година те је тим поводом данас у сали Ректората Београдског универзитета одржан свечани скуп поводом двадесет година интернета у Србији.
Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић отварајући скуп истакла је да интернет технологије данас представљају најефикаснију подршку развоју информационог друштва као и незаменљив фактор економског раста и напретка једне земље, објавило је Министарство трговине, туризма и телекомуникација.
Оптички каблoви дуж саобраћајница
„Стога један од важних циљева Србије је изградња оптичких капацитета дуж важних саобраћајних праваца, тамо где она недостаје, односно у урбаним срединама где још није развијена“, изјавила је на она.
Матић је истакла да, „како би се у потпуности искористио потенцијал свих сервиса које пружају нове дигиталне технологије у области трговине, банкарства, здравствене заштите и државне управе, је неопходно свим пословним субјектима, али и свим грађанима, обезбедити приступ телекомуникационој инфраструктури, а нарочито приступ широкопојасном интернету“.
„Брза изградња широкопојасних мрежа даје велику шансу за нашу земљу да убрза свој развој. Истовремено, на предлог Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Влада РС је средином прошле године донела Одлуку о образовању Радне групе за дефинисање националне широкопојасне мреже. Радна група треба да припреми план коришћења телекомуникационе инфраструктуре која је у државном власништву, у циљу успостављања јединствене националне широкопојасне мреже, као и да предложи регулаторни оквир који ће осигурати одрживост и даљи развој ове мреже“, подсетила је Татјана Матић.
Примарна сајбер безбедност
Државни секретар је такође истакла да сајбер безбедност представља глобални изазов за целокупну међународну заједницу, па и за нашу земљу, подсетивши да је Закон о информационој безбедности усвојен крајем јануара, и да следи доношење великог броја подзаконских аката, као и да је у завршној фази израда Нацрта Закона о електронском пословању, такође веома битног правног акта у овој области.
Министарство је кроз реализацију великог пројекта „Дигитална школа” направило темељ за унапређење примене ИКТ алата у образовању. Следећи корак у овом правцу је израда пројеката локалних бежичних рачунарских мрежа у школама као и пројеката траса широкопојасног приступа за повезивање школа на мрежу АМРЕС-а.
На свечаном скупу поводом обележавања 20 година интернета у Србији, у организацији Београдског универзитета, Електротехничког факултета у Београду, Академске мреже Републике Србије и Друштва за информатику Србије, уводна обраћања имали су и проректор Београдског универзитета проф. др Иванка Поповић и проф. др Вера Дондур, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
Извор: Кућа добрих вести/mtt.gov.rs