Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Кувајта

Оцените овај чланак
(2 гласова)

ambasador fiksna„Дипломатски и политички односи између две пријатељске земље, Државе Кувајт и Републике Србије су се током свих 56 година од успостављања билатералних односа непрекидно развијали на свим пољима“, истакао је у Београду амбасадор Државе Кувајта у Србији Јусуф Ахмад Абдулсамад. Амбасадор Абдулсамад је ову оцену изнео у говору током пријема поводом националног дана те арапске монархије у Заливу.

 

Амбасадор је указао да су узајамни економски односи и трговинска размена између Кувајта и Србије напредовали, али ипак не осликавају амбиције у двема државама. „Зато радимо заједничким снагама да бисмо остварили зацртане циљеве, од чега ће обе земље имати користи,“ рекао је Абдулсамад.

 

Амбасадор Абдулсамад је даље казао како је Држава Кувајт, као нестални члан Савета безбедности Уједињених нација од 1. јануара 2018. до 1. јануара 2020, у сарадњи са осталим земљама чланицама најутицајнијег тела светске организације „успела да пронађе решења за многа сложена питања са којима се свет тренутно суочава, као и да допринесе спречавању сукоба и решавању сукоба на миран начин.“ „ Моја земља ће наставити са напорима у Уједињеним нацијама и другим институцијама с циљем постизања ‘превентивне дипломатије' умереном и уравнотеженом политиком,“ објаснио је амбасадор.

                                                    arapikugle

Држава Кувајт и Кувајт Град

 

Кувајт сваког 25. фебруара прославља национални дан као као знак признања дипломатским достигнућима Шеика Абдуле ал-Салема ал-Сабаха (1895-1965), 11. владара из династије Ал Сабах у земљи на обали северозападног краја Залива. Шеик Ал-Сабах је 25. фебруара 1950. ступио на престо и постао први емир Државе Кувајт.

 

Емир Шеик Ал-Сабах је окончао статус британског „протектората“ који је Кувајт имао од 1899. године Шеикова дипломатска иницијатива је за резулатат имала проглашавање независности 19. јуна 1961. Шеик Ал-Сабах је 1962. увео нови устав којим је потврђен статус Кувајта као суверене државе, а наредне године су одржани први избори за парламент.

 

Кувајт је уставна суверена држава са полудемократским политичким системом. Кувајт је била прва арапска држава у Заливу која је створила устав и парламент.

 

Током 1960-тих и 1970-тих, Кувајт је, према неким оценама, био најразвијенија држава у региону.

 

Универитет Кувајта је утемељен 1966. Од 1970-тих је Кувајт имао, међу арапским земљама, највишу позицију на Индексу људског развоја (HDI). Кувајтска позоиришна индустрија је била добро позната широм арапског света. Уопште, кувајтска масовна култура, локална поезија, филм, позоришне представе, ТВ серије који су увелико извожене у суседне државе, донели су тој земљи назив “Холивуд Залива”.

 

Режим Садама Хусеина је 1990. напао Кувајт, и припојио ту земљу Ираку. Ирачка окупација је окончана 1991. после војне интервенције коалиције под вођством Сједињених Америчких Држава.

 

Данас у Држави Кувајт преко 4,6 милиона становника живи на простору од близу 18.000 квадратних километара. У пустињској краљевини скоро 98 процената становништва живи у градовима.

 

То је то земља високог дохотка, утемељеног на шестим по величини у свету резервама нафте. Кувајт је прва држава на Блиском истоку која је диверсификовала своја примања од извоза нафте. Кувајтска Управа за инвестиције је први у свету основани суверени фонд.

                                              arapijedu

 

Укупан домаћи производ (БДП) мерен паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) је за 2018. процењен на 303 милијарде долара, а по главни становника на 69.669 долара. Nоминални BДП (када је укључена инфлација) je за 2018. процењeн na 118.271 милијарда долара, или по глави становника - 28.199 долара. Кувајтски динар (KWD) је валута са највећом вредношћу на свету (преко 3,3 америчка долара за један динар)....

 

Престоница и највећи град у Држави Кувајт је Кувајт Град. Шире подручје овог светског града имало је 2016. године 4.1 милиона становника. To je светски град, под чиме се подрaзумева, пре свега, чвориште глобалне економске мреже.

Kuvajt vodotornjevi

 

Град Кувајт је смештен у средишту земље на обалама Персијског залива, у њему се налазe Кувајтска Народна Скупштина, већина владиних канцеларија, седишта највећег броја кувајтских корпорација и банака. Град Кувајт представља неспорни политички, културни и економски центар емирата.

 

Говор амбасадора Абдулсамада

 

У говору је амбасадор казао:

 

                Ваше екселенције, уважени гости, драги пријатељи,

 

                Велико ми је задовољство да вам свима пожелим добродошлицу.

 

                Вечерас прослављамо 59. годишњицу независности и 29. годишњицу ослобођења Државе Кувајт, као и 14. годишњицу од доласка на власт Његовог величанства емира Државе Кувајт шејха Сабаха ал-Ахмеда ал-Џабера ал-Сабаха.

 

                Овом приликом желим да упутим честитке Његовом величанству емиру Државе Кувајт шејху Сабаху ал-Ахмеду ал-Џаберу ал-Сабаху, Његовом величанству престолонаследнику шејху Навафу ал-Ахмеду ал-Џаберу ал-Сабаху, као и Влади и народу Кувајта поводом националних празника, и да нашој земљи и њеном народу пожелим очување стабилности, сталан напредак и сигурност, као и даљи развој под мудрим вођством Његовог величанства емира.

 

                Поред тога, ове године се навршава 56. годишњица од успостављања билатералних односа између Државе Кувајт и Републике Србије. Дипломатски и политички односи између две пријатељске земље су се током претходних 56 година непрекидно развијали на свим пољима.

 

                Упркос томе што су наши економски односи и трговинска размена напредовали током претходних неколико година, они ипак не осликавају наше амбиције онако како желимо. Зато радимо заједничким снагама како бисмо остварили зацртане циљеве, од чега ће обе земље имати користи у блиској будућности.

                                    arapimapaaaa

                Штавише, циљ нам је да наставимо јачање односа између две стране на дипломатском, политичком и економском нивоу, као и на нивоу парламената кроз узајамне посете делегација.

 

                Од кључне је важности поменути и то да је Кувајт одиграо значајну улогу у Савету безбедности Уједињених нација као његов нестални члан од 1. јануара 2018. до 1. јануара 2020. Током ове две изазовне године, кувајтска дипломатија је заступала арапски и муслимански свет, као и земље Азије и Тихог океана, бавила се глобалним и хуманитарним питањима, издавала саопштења о многим важним темама, те усвојила велики број пројеката и одлука.

 

                Такође, Кувајт је, у координацији са осталим земљама чланицама, успео да пронађе решења за многа комплексна питања са којима се свет тренутно суочава, као и да допринесе спречавању сукоба и решавању конфликата на миран начин.

 

                Моја земља ће наставити своје напоре у Уједињеним нацијама и другим институцијама у циљу постизања „превентивне дипломатије“ кроз умерену и уравнотежену политику.

 

                Ваше екселенције, даме и господо, на крају желим да вам се захвалим што сте се одазвали позиву да својим присуством увеличате обележавање нашег Националног дана. Уживајте у прослави, храни и музици. Желим вам угодно вече!

 

                Хвала пуно!“

 

Веома посећеном пријему у хотелу "Хајат" су присуствовали министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић, представници дипломатског кора, личности из верског, културног и јавног живота земље. Уз низ укусних арапских послужења, пријатној атмосфери на пријему је допринео београдски трио "Мушкалица".

 

                        muzicar

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 06 март 2020 15:16
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија