Са звезданом глумачком екипом, укључујући Леонарда Ди Каприја, Џенифер Лоренс, Џону Хила, Мерил Стрип и Кејт Бланшет, “Не гледај горе” је ефектна сатира која одражава стање данашњег друштва.

У суштини, Мекеј (који је написао сценарио са новинаром/активистом Дејвидом Сиротом ) доноси веома наглашену расправу о нефункционалном стању тренутне политике и медија, у којима су сви толико кратковидни да не могу да се фокусирају на егзистенцијално претње. Наслов одражава неизбежну крајњу тачку тога, са приступом закопаној главом у песак предстојећој пропасти.

Радња филма

“Не гледај горе” почиње као и сваки други филм катастрофе. Млада студенткиња докторских студија, Кејт Дибијаски (Џенифер Лоренс) надгледа небо и детектује комету. Узбуђена својим открићима, она зове свог професора др Рендала Миндија (Леонардо Дикаприо) и своје колеге.

Заједно израчунавају путању новоименоване комете Дибиаски која иде право ка нашој планети Земљи. Имају само шест месеци да реагују. За разлику од традиционалних филмова о катастрофама, у “Не гледај горе”, речи упозорења Кејт и др Минди о предстојећој апокалипси која им је на путу, наилазе на глуве уши.

Председница САД (Мерил Стрип) и њен улизички син и шеф кабинета Џејсон (Џона Хил) више су заинтересовани да буду поново изабрани. Медији, представљени оптимистичном јутарњом емисијом под називом “Тhe Daili Rip“, коју воде Бри (Кејт Бланшет) и Џек (Тајлер Пери), више су заинтересовани за стварање буке него за преношење информација. Човечанство је осуђено на пропаст.

Паралела са климатским променама

Адам Мекеј је написао овај филм имајући на уму климатске промене. У међувремену се догодила пандемија и све што је написао се мање-више обистинило. Филм толико ођекује оним што смо сви преживели у протекле две године.

Неефикасна политичка класа превише забринута за сопствене каријере да би јасно размишљала о томе шта треба да се уради да би се спасили животи. Порицање научних доказа од стране оних који немају научну позадину. Друштво које је преспоро да реагује на стварну опасност јер му пажњу заокупљају трачеви о славним личностима и весела забава.

Са својом звезданом глумачком екипом, наступи у филму “Не гледај горе” су прилично беспрекорни. Др Менди се диже од универзитетског професора нервозног да говори у јавности до самоувереног човека који излази у врхунске часописе.

Кејт је самоуверена бистра млада научница чију поруку брзо прикривају њени глупи моменти. Кејт Бланшет је увек одлична као и ова преквалификована новинарка, која заводи нервозног универзитетског професора. Улога Аријане Гранде као суперзвезде Рајли Бине, која је више забринута због свог проблематичног односа са Ђ Челом (Скот Мескуди) него о било којој комети која убија планете, такође је сјајна. Председница Орлеан са њеним сином, шефом штаба Џејсоном, има ођека са стварношћу. Филм приказује како окупља своје присталице, носећи бејзбол капе.

Сусрет са смрћу

Али поред политике, климатских промена и глобалних пандемија, оно на шта нас је „Не гледај горе“ навело да помислимо су начини на које се сви суочавамо са смрћу, или изгледом смрти и њеном предстојећом претњом – можда претња није права реч, али него његова неминовност.

Свако од нас има своје начине да схватимо смрт. Неки очајавају, неки прихватају, неки покушавају да нађу начин да се боре против ње, савладају је, поразе, понекад на штету других, док други игноришу то и пуштају да их омета забава, трећи то поричу или мисле да би то могло десити се само неком другом, и одбијају да то признају.

Како се суочити са смрћу када знате да долази? Ово је можда једина тачка коју филм не успева да прикаже ефикасно, превише забринут због апсурда политике која га окружује.

Извор: Bizlife