Још од онда када се деда вратио из војске коју је служио у Словенији и када ју је замолио да прва у селу скине мараму, скрати косу, ако жели, и направи фризуру попут модерних жена које је он током војног рока сретао.

И сваки њен каснији дан, свако путовање, без њега, јер није желео да путује, свака продаја млечних производа од које је џепарац ишао само на оно што она жели били су један од показатеља његовог односа према њој, жени која му је у животу сијала баш онако како јој је и име - као Даница.

Она са њим и још три сина, жена окружена мушкарцима, живела је своју, женску причу - вољена, подржана, задовољна. И као таква, била је омиљена у сваком друштву, свако ју је хтео у својој близини.

Да ли је осми март само датум, један дан, или је начин живота? Сваке године 8. марта срећемо жене које носе бар један цвет или пуне руке поклона. Таква изненађења их дочекују на послу, код куће, где год се тог дана нађу, и све то чини лепу слику за пролазнике.

Ипак, некима се свођење не баш тако давне борбе за права жена на један цвет, бомбоњеру или парфем чини као минимизација свега онога што су жене прошле у тешким демонстрацијама широм света. Сва снага и мука оних које су у индустрији одеће и текстила 8. марта 1857. године у Њујорку дигле глас због лоших радних услова и ниских плата, као да су заборављене. Марширање 15.000 жена кроз Њујорк 1908. за краће радно време, боље плате и демократско право гласа данашњим женама као да је утабало стазу удобности која има кратко сећање. Талас борбе који се у облику Међународног дана жена 1911. године проширио на Аустрију, Немачку, Данску и Швајцарску данас је прерастао у дан који неке жене празнују, нека пак бојкотују јер пажња коју добијају не желе да буде ограничена само на тај дан.

Потенцирање једног дана који би требало да велича жену једном делу жена је увредљиво, док неке пак симболику у пажњи попут честитке направљене дечјом руком, а свако ју је од нас правио, не желе да пропусте.

Право гласа, право обављања јавних функција, борба против дискриминације на основу пола приликом запошљавања, борба за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца... много је питања решено, али много је и оних који феминизам држе будним. Питања о планираној породици и трудноћи приликом пословног интервјуа, непоштовање закона који прописује посебну заштиту за запослену жену за време трудноће и порођаја, фемицид као кобни исход покушаја држања жена у потлаченом положају који је у последњој деценији друштво у Србији лишио 340 жена... – све то указује да важна питања нису нестала са једном епохом. Напротив, свако ново време доноси нове задатке за цело друштво. И ваља их решавати.

Колико год временом питање права жена било комплексније, жени је, као и сваком људском бићу, важно да се поштују: њена слобода, њена личност, њена памет, воља, њен рад, њено све. Са ружом или без ње, важно је једино да жена од сопственог задовољства сија. Као Даница.

ИЗВОР: Ona.rs