МИЛОШ ЛАЗАРЕВИЋ

Рођен је 24. 2. 1995. у Београду.
Завршио филозофију на Филозофском факултету у Београду.
Објављивао у књижевним часописима.
Осим филозофије и књижевности, занима га и кинематографија.

РИБЕ НА КОРИЦАМА – УЧЕЊЕ ОДРЖАВАЊА НА ВОДИ

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

Лазар Милошевић. И не, нисам одушевљен.

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

Пишем о стварима које ми у датом тренутку привуку пажњу, које су ми важне, које ме
боле, зависи од тренутка. Не пишем никоме, то пишем због себе. Ако се неко у томе
пронађе – одлично!

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

Прве песме се не сећам, али памтим свеску која је имала рибе на корицама, и у коју сам
писао прве песме. Последњу сам написао пре пар дана.

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

Од свакодневља и опажања које, провучено кроз различита расположења и стања, на
крају постане песма. Човек увек у некој мери пише о себи, чак и кад то не жели да
призна.

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

Никад нисам научио да се одржавам у води на леђима; од исте твари је страх уочи
полетања, али и страх од дубине.

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

„Све је симбол што ти види око,
све што твоју душу и ведри и мрачи,

симбол је и земља и небо високо,
а суштина оно што он собом значи.“

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

Уживам у другим уметностима као што су позориште и филм, чини ми се да су често
од сличне твари као и поезија; често филм и представа настају, као што давно рече
Годар, баш од онога што се не изговори; ја бих само додао – од онога што је немогуће
изговорити. У тој потенцији се уметност увек обнавља.

8. Је ли ово време читању противник?

Напротив! Мислим да се данас доста чита, само је избор велик. То је и добра и лоша
ствар. Потребно је само добро истражити и кренути из почетка, а не од краја. Ко крене
од краја увек бива преварен.

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

Свуда где су ми очи мирне.

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

Брод – отицања и враћања.
Белина – мраз.
Сврж – разрешење никада није било циљ било чега.

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

Једно је сунце, али често има различита стања. Верујем да би на то боље умели да
одговоре они који читају моју поезију.

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

Свако жртвовање је рајско и паганско, зависи шта ми од њега направимо. Воће је ту,
исто тако, као подстрек или као отровна јабука.

13. Три слова и три броја?

М, Т, Н
359

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

Апсолутно. Мислим да не треба силити увек и по сваку цену.

15. Питање за питаоца!

Када знамо да ваљано пишемо?
Тако. Зна се.

                                                            9 РЕЧИ

                                                            НЕБО
                                                            ЗЕЛЕНО
                                                            ПРОЛЕЋЕ
                                                            ВОДА
                                                            ЖИР
                                                            МЕСЕЦ
                                                            БУНАР
                                                            ДЕТЕЛИНА
                                                            КРУШКА

1.

кад ме страх
зидова и туђих тела у мраку
мале болничке собе
где баба и деда леже
широм отворених очију

помислим како нема нигде ничега на овом свету,
златне искре у трави дубоког мрака
сагоревају мени непознати свет
у соби пуној невидљивих покрета
и сан је претња
у ходнику столице кажу
овде нисте добродошли.

радње сведене на пишање у лавор,
нико се не стиди голих удова,
урин се дуго пуши испод кревета
и лица у пари као да се смеше.

кад ујутру сестра пође у визиту
размачиње завесе;
чују се покрети
али не знамо да ли значе живот
или нешто друго
нешто
што не смем да изговорим

5.

имали смо столице од прућа
и стаклени сто обложен пресвлаком

лети изнесемо фењере
и окачимо на гране,
у градини мирис зелени и ударци инсеката о светларник,
храпав звук метле по бетону,
зелениш примамљив као хладна страна јастука

под олуком
жаба не може да нађе место
одакле допире звук завичаја
и само месец,

израњајући с времена на време,
показује колико је усамљена.

8.

мислио сам да смрт
нема никакве везе са мном
само је требало да се сетим:
највише боли кад се враћаш

не постоји простор некадашње топлине
све су блискости отишле на пут

не познајем људе које срећем
никад не гледам испред себе,
од света доступна су моја ребра
сисам неколико лизалица на дан
и тад ми највише недостаје зелена цуцла
и моја мама каква је некад била
на довратку, с тањиром пуним тостираних сендвича
како каже још је рано, на рођендан нико не долази у подне

смрт
то су заокружене слике кућица на надувавање,

јефтиних чоколада и кармина на образима;
топот милиона паса
који ме успављује
и моје очи пуне су одмора
те слике нешто говоре
опипљиво –
ничег мекшег од сенки.

АНАСТАСИЈА ЦВИЈАНОВИЋ

Рођена 1996. у Приштини, детињство провела у Прокупљу,
сада живи у Нишу.
Дипломирани комуниколог.
Заљубљеник сам у маркетинг, друштвене мреже,
илустрације, глуму и добру књижевност.

ТРЧИМ У ШИРИНУ, А У ЖРТВОВАЊЕ НЕ ВЕРУЈЕМ

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

Цвија Анастасијевић. Па… звучи као да сам песничку каријеру заменила за реперску.
Надам се да ми у том паралелном универзуму боље иде!

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

Певам Синатру. Њујорку, животу и себи. Углавном себи.

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

Прву у средњој, звала се – Моја једина песма. Баш сам лагала, јер од тад углавном
пишем само песме. А последњу, последњег четвртка.

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

Од зноја из груди и дланова, блатњавих руку, чистих образа и из истине, истине,
истине…

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

Ја имам своју дисциплину – трчим у ширину.

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна..

Светлуцаво језеро у рају ме је упитало: шта би била да немаш страха?

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

Глума. Осећам да потпуно постојим док глумим. Сва чула ми се прошире док сам на
сцени. Све видим, чујем, осећам.

8. Је ли ово време читању противник?

Не. Ово је најбоље време у историји, јер је моје. И немам намеру да верујем у супротно
(бар док не нађемо времеплов).

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

Један округли сто, мало мамине хране и неколико мојих људи. Може цео свет да се
промени, па врати, само ово нека остане исто.

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

На Гугл, јер ћу једну од ове три речи после да потражим на нету.

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

Има једно сунце.

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

Воће слабо једем, а у жртвовање не верујем.

13. Три слова и три броја?

4, 3, 2, 1…Нула! Kалашњикооооов! (Ово је мало више слово и бројева, знам. Али, данас
сам широке руке. Частим!)

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

Не, ја све своје песме и лоше навике рециклирам.

15. Питање за питаоца!

А шта бисте Ви били да немате страх?
Био бих у страх ексере!

                                                        9 РЕЧИ

                                                        СУНЦЕ
                                                        МЕД
                                                        ЦИМЕТ
                                                        СМИСАО
                                                        СВЕМИР
                                                        ПАНДА
                                                        НАГЛАВАЧКЕ
                                                        НАОПАЧКЕ
                                                        ПОБЕДА

ЈА И ТО ЈЕ У РЕДУ

Ја сам ти од оних што не мењају свет,
нећу ти спасити живот,
протраћићу ти време,
нећу умети са парама,
раситнићу ти смисао.

Ја сам ти од оних
што им је валута осмех,
два-три загрљаја за спас,
образ за храну.
Ја сам ти од оних што ће да се савију до земље
ако те повреде,
од оних који се буде у зноју
над незавршеним и разрешеним речима,
од оних што се ломе,
што се извињавају ако се усправе,
од оних који вечито памте неке ситнице,
вуцарају успомене,
обожавају калдрме,
пате због филмова,
претурају велике речи,
за велики живот.
Стално га процењују,
претумбају смисао,
месе постојање.
Ја сам ти од оних што филозофирају,
и не умеју једноставне разговоре,
мерљиве поступке
и дан без емоција.
Уби ме,

ништа ти не вредим.
Ја сам ти од оних који
именују паука,
месец дана се купају у мраку,
са песмом и свећама,
јер, нека је квар у грлу сијалице
док год моје грло не боли.
Ја сам ти она што годину дана
није имала обућу за кишу,
шетала сам у натопљеним старкама,
или нисам шетала уопште.
Ја сам ти она што је плакала
због скитнице на улици,
она што није убила паука Слађу,
јер је подсећа на акробате у циркусу,
она што носи купаћи испод џемпера,
она што је годину живела
као да јој је рођендан, осим рођендана,
она што је годину дана живела летовање,
сем летовања,
она што се уопште не каје, што ти ништа не вреди,

Ти можда мислиш да ја радим нешто корисно,
а уствари замишљам како отварам фарму,

треба ми 30 хиљада за 200 кокошака,
козу ћу да купим за пет,
зваће се Јагода.

Од оних што мисле да могу да засаде траву на крову,
од оних што на твом тржишту немају вредност,

од оних што не мењају свет.

Нећу ти ја мењати свет,
јер ја сам ја и то је сасвим у реду.

О СЛОБОДИ

Ујутру сам доручковала слободу.
Ручала мрвицу независности.
Поподне грицнула самосталност,
а касније зрелу и неупрљану безбрижност.

Па чак и кад има дана да су плодови мојих оброка загрижени
са мало самоће, неизвесности и беспарице,
прогутам их боса и гола целе и потпуно заборавим
како на трнцима седети и гутати убуђало, устајало,
усољено, дотрајало, досељено „богатство“.

ОД СУТРА

Нисам се сетила да једем
нисам се сетила да дишем
мислила сам тупо
ходала по облацима
и чекала сам
чекала
чекала

чекала сам
да почнем да живим

Драги и поштовани читаоци наши, живите и Ви бар на тренутак окупани овим песничким понирањима и израњањима. Да Вас подсетимо на наше претходне маштаре и лепореке, чије умотворине можете прочитати: ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ и ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести