Казахстан се налази готово у потпуности у Централној Азији, осим копна дуж реке Урал у Источној Европи. Граничи се са две светске велике силе Русијом (север и исток) и Кином (исток). Остале суседне земље су Киргизија, Узбекистан и Туркменистан.
Географски, Казахстан представља дубоке континенталне регионе Евроазије, смештене у средини континента. Казахстан који заузима огромну површину копна у Евроазији има важан геостратешки положај.
Евроазија је највеће континентално подручје на планети Земљи, које обухвата читаву Европу и Азију. Граничи се са Атлантским океаном, Тихим океаном, Арктичким океаном и Африком, Средоземним морем и Индијским океаном на југу.
У Казахстану живи преко 19,4 милиона људи. Око 60 одсто становништва је настањено у урбаним срединама, укључујући три највећа града: Астану, Алмати, који је и главни град, те Шимкент.
Казахстан је млада нација са древном историјом
Казахстан је млада нација са древном историјом. Казахстанци су потомци туркијских и средњовековних монголских племена. После распада Совјетског Савеза је Казахстан прогласио независност 25. октобра 1990. и формално се осамосталио 16. децембра наредне године.
Казахстан је дом за више од 130 различитих националности у којима складно коегзистирају народи из око 20 различитих верских деноминација. Као већински муслиманска земља, Казахстан је члан Организације исламских земаља (ОИЗ).
У протекле 33 године независности Казахстан је доживео радикалну трансформацију друштвеног система. Нова држава је успела до краја 1990-их да успостави стабилност. Потом је створила услове за економски раст и побољшање квалитета живота грађана.
Казахстан је, земља виших средњих прихода
Казахстан је, према Светској банци рангиран као земља виших средњих приходима. Показује добре перформансе од 2000-их, и бележила је показујући у просеку око осам одсто раста укупног домаћег производа (БДП) годишње. Заслужила је репутацију "најстабилније, модернизоване и реформски оријентисане земље у Евроазији" и друга је по економској снази у региону после Русије.
Казахстан има стратешки глобални значај, посебно за земље које желе да купују од алтернативних произвођача нафте и, или имају нуклеарне програме. Поседује 15 одсто светских ресурса уранијума и његов је највећи је произвођач у свету. Земља поседује глобално нека од најбогатијих налазишта бакра, фосфорита, цинка, злата, угља... Извозник је нафте посто поседује 3,2 одсто светских резерви тог енергента или глобално 11. по богатству резерве.
Од независности 1991. Казахстан је користио свој стратешки положај везе између Кине, Русије и Европе да би постао регионални центар трговине. Мултинационалне компаније су настојале да искористе огромне природне минералне резерве.
Званични стратешки циљ Казахстана је да до 2050. године буде међу 30 највећих економија на свету. Диверзификација економије иде руку под руку са овим циљем. Данас скоро три четвртине казахстанског извоза припада нафти или сродној роби.
Економске, друштвене и политичке реформе
Председник Касим-Жомарт Токајев наглашава континуитет економских реформи и развојних циљева усмерених на смањење улоге државе у привреди и олакшање развоја живахног, модерног и иновативног ненафтног сектора.
Власти су усредсређене на дигитализацију економије, развој платформи е-управе, изградњу „паметних градова“, комуникација и потпуно нове свемирске индустрије. Земља је била на 28. на индексу Дуинг Бизнис Светске банке док је ова објављивана и претендује да постане регионални финансијски центар.
Казахстан је природни транзитни и трговински мост између Европе и Азије
Власти настоје да неповољну ситуацију што Казахстан нема природан излаз на море превазиђе тако што ће земља деловати као чвориште међународних копнених трговинских путева. Казахстански председник Касим-Жомарт Токајев рекао је да та земља, као природни транзитни и трговински мост између Европе и Азије, смештена на размеђи исламске, конфучијанске и источнохришћанске цивилизације, планира да оптимизује могућности које долазе са ером Азије.
Зато је влада уложила значајна средства за рационализацију и надоградњу путне, железничке, аеродромске и инфраструктуре цевовода. Нурли Жол, „Светли пут“, најављен у новембру 2014, је огроман инфраструктурни пројекат широм Централне Азије чији је циљ да Казахстан постане кључно транспортно и логистичко чвориште за тај регион и даље.
Нурли Жол је уско повезан са кинеском Иницијативом појаса и пута (БРИ). Како се древни Пут свиле обнавља и модернизује, Казахстан је главни централноазијски партнер Пекинга. Нурли Зхол сматрају и делом транзитног простора евразијске економске уније (ЕАЕУ) који, уз Казакхстан, чине Русија, Белорусија, Јерменија и Киргизија.
Казахстан је једна од „кључних држава“
Казахстан је једна од тзв. „кључних држава“ (попут камена који се налази на челу лука). Кључна држава даје кохерентност регионалном поретку. Казахстанска величина, економски потенцијал и енергетско богатство омогућили су му да се позиционира као веродостојна средња сила. Аналитичари ту државу сврставају у категорију са Аустралијом или Јужном Корејом.
Руководства Казахстана су од стицања независности гајила солидну међународну представу о тој држави и водила уравнотежену спољну политику добрих односа са свим великим силама. Држава је утемељила мирну, тзв. вишевекторску спољну политику усредсређену на развој партнерстава са земљама света
Казахстанска „вишевекторска“ дипломатија
Отуда велики део заслуга за развој међународног кооперативног поретка у Централној Азији припада Казахстану. Односи Казахстана и са Русијом и са Кином показују да земље смештене између главних центара моћи могу играти конструктивну улогу у међународним пословима.
Казахстан као члан ЕАЕУ има широке трговинске односе са Русијом. Но, њен главни трговински партнер је Европска унија (ЕУ).
Казахстан је посвећен блиској сарадњи са Западом. Диверзификација економских партнера део је ове стратегије. Потпомогнут издашним природним ресурсима - али и као резултат намерне владине политике - Казахстан је добар део страних директних инвестиција повукао са Запада.
На Европу и даље отпада више од 40 процената трговине Казахстана и готово половина страних улагања. ЕУ као целина је инвеститор број један у Казахстану
Сједињене Америчке Државе, опет, у великој мери гледају на Казахстан кроз сигурносни објектив. Уосталом Казахстан је сусед два највећа глобална ривала САД, али и Авганистана и Ирана.
Председнички циљеви Токајева
Казахстанске власти ће вероватно наставити да уравнотежују утицај спољних сила како би осигурале стабилност земље.
На инаугурацији, по уставу Казахстана јединог мандата председника од седам година, Касим-Жомарт Токајев је крајем новембра 2022. поручио да ће му приоритет бити сарадња са блиским суседима. Држава ће водити " уравнотежену " спољну политику вођену сопственим интересима, додао је председник. "[Ми] ћемо усмерити нашу приоритетну пажњу на... узајамно корисну сарадњу и стратешко партнерство" са Москвом, Пекингом "и братским народима Централне Азије", нагласио је Токајев.
Токајев је преузео функцију председника после победе на превременим председничким изборима 20. новембра. На изборима се надметало шест кандидата, а актуелни шеф државе Токајев је победио са 81,31 одсто гласова. Укупна излазност бирача је достигла 69,44 одсто међу преко 12 милиона Казахстанаца са правом гласа.
Председник је истакао да ће Казахстан остати посвећен међународном праву и Повељи УН. Такође се неће одрећи своје вишевекторске сарадње са другим државама, напомињући да ће Астана наставити да сарађује са САД, ЕУ, земљама Блиског истока, као и са свим осталим заинтересованим странама.
(НАСТАВЉА СЕ)
Извор: Кућа добрих вести