Београд је једна од европских престоница у којој је, након прогона из Шпаније, уточиште пронашла једна од најразвијенијих сефардских заједница у Европи. Живот те заједнице, историјске приче и личне исповести, као и њихово богато наслеђе које представља важан део историје Београда, чине окосницу туре „Сефардски Београд“.

Институт Сервантес у Београду је, у контексту своје активности на ширењу шпанског језика и културе на шпанском језику, развио ову руту на основу сведочења припадника јеврејске заједнице, као и података прикупљених од јеврејских институција, као и из архива других српских институција. Руту чини 28 локација широм Београда од значаја за историју и наслеђе сефардске заједнице.

У име Института Сервантес овај пројекат публици ће 29. марта представити Ивана Јовановић Арсић, док ће о његовој важности, вођеним турама и даљим потенцијалима у име Јеврејске општине Београд говорити Давор Салом, Чедомила Маринковић и Снежана Штетић. Улаз на овај догађај је слободан, до попуњавања капацитета.

Осим мапе која може да служи за самостално истраживање сефардског наслеђа, Јеврејска општина Београд и Институт Сервантес организују овог пролећа и лета бесплатне вођене туре. Ови обиласци организоваће се сваке прве и треће недеље у месецу, а обухватају већи део локација које чине саму мапу.

Туре почињу у 11 часова, а окупљање је испред синагоге Сукат Шалом, која је уједно и почетна тачка обиласка.

Програм шетњи подржан је од стране Туристичке организације Београда и Балканске мреже туристичких експерата. Улаз је слободан док се не попуне места.

Осим у Институту Сервантес (Чика Љубина 19) бесплатни, штампани примерци мапа могу се преузети на више од тридесет локација широм града, као што су: Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Филолошки факултет, Музеј Југославије, Етнографски музеј, Историјски музеј Србије, Југословенска кинотека, Туристичка организација Србије, Информативни центар Туристичке организације Београда, Јеврејски историјски музеј, Београдска синагога, Јеврејски културни центар Онег Шабат... Списак свих локација налази се на сајту Института Сервантес у Београду.

Након протеривања из Шпаније крајем 15. века, сефардски Јевреји преселили су се у низ европских земаља. У Србију су стигли у 16. веку, где су формирали различите заједнице, међу којима се издваја београдска заједница у којој су сачували своју културу, обичаје и језик порекла, јеврејско-шпански.

У различитим периодима своје новије историје, Шпанија је промовисала давање шпанског држављанства потомцима Сефарда: двадесетих и тридесетих година прошлог века, као и недавно 2015. године проглашењем закона на ову тему.

Извор: Кућа добрих вести