Кућа Добрих Вести

Login

Кључна реч је ПРЕЗИМЕ

Оцените овај чланак
(5 гласова)

kacaiacoНовинар и архитекта, властодавно презиме; у сваком темељу је кључна информација, а у сваком зиду сан о слободи. Ипак, једино је у свему Поезија!

 

 

 

 

 

 

 

АЛЕКСАНДАР ДЕСПОТОВИЋ

 

Рођен је 18. 9. 1998. у Лозници. 

 

Одрастао у Брштици код Крупња.

Мастер инжењер архитектуре.

* Чернозем, поезија, 2022.

 

                                 momakipo

 

                                 РУКЕ ПЕСНИКА СУ ОБИТАВАЛИШТЕ ПЕСМИ

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

 

Деспот Алексић. Звучи као туђе, позајмљено. Не бих се трампио и не бих из ове
коже у другу.

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

О егзистенцијалној борби у човеку и непрекидној потреби људској за
креацијом. Пишем обраћајући се другима и прекоревајући их као што
прекоревам себе за грешке које правим и страхове које не обуздавам.

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву пре читавих 7 година, последњу пре целих 7 дана.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Kако кажем у песми ,,Настанак куће" саздали смо је од коре, краха и смрти.
Настаје од оног ситног песка и камена који се таложи у нама са тежњом да
једног дана постане кућа, а руке песника обитавалиште песми. Иако извире из
понора у понор се и смрт све на крају улива. Пепео пепелу.

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Давим се када ме Искра благослови речју да у њу потонем. Често у сну
савлађујем страх од висине слободним падом. Безуспешно.

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

 

Сањао сам месец који се изобличује постајући лепршава сјајнобела птица
раскошних крила која се обрушава на мене. У заслепљеним очима и данас се
пројави да нагласи своје присуство.
,,Kолико Сунаца гасне, док глава се о главу не саломи?"

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Сликарство, јер нисам надарен музиком. У суштини уметност је целовита, све
њене гране су само медијуми кроз које ствараоци делују. Kао што први и
последњи лист зна чијој мајци земљи припада, тако и свака грана уметности
доследно преноси њену суштину кроз боју, звук, покрет, поглед.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Не. Ово је време прекретница будућем и важна тачка за сагледавање и
спознају еволуције свести која се дешава. Kо тражи, наћи ће и коме је дато да
сазна, сазнаће. Постоје гори противници са којима бој бијемо.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

 

Рађевина, родна земља мојих ђедова и мене. Поприште славних битака и
славних предака. Страх ме само да остадосмо без достојних потомака.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

 

На пространство и спокој. Наравно, кад је море мирно, али прави морепловац
се по бури познаје.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Има га да осветли пут, не увек и да загреје. Песма је на првом месту светионик.

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

А није ли први грех начињен брањем забрањеног рајског воћа? Жртвовање је
дошло као последица греха, и као могућност да се за грех искупи душа и
приволи воља Божија, ничија друга.

 

13. Три слова и три броја?

 

ИСХ 333

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Ниједну никад нисам одбацио, али бих могао да објавим збирку убогих и
осакаћених, без главе и репа.

 

15. Питање за питаоца!


Јеси ли пронашао смисао и у чему?


Најсмисленије је живети монашким животом. Иако нисам.

 

 

                                                            9 РЕЧИ

                                                            СВЕТЛОСТ
                                                            КУЋА
                                                            БОРБА
                                                            ИСКОН
                                                            СТРАХ
                                                            ПОЖАР
                                                            ПОСТ
                                                            ДАХ
                                                            КРСТ

 

 

zardfdkfjkdf

 

 

 

 

 

 

НАСТАНАК КУЋЕ

 

Kућа настаје
Kао олуја
Задрхти тло и у процеп се
Сахране преци
Под будући праг

 

Никне од крова у темељ
Благодат
И сви укућани
Увис ходају

 

Kућа настаје на раскршћу
Путева који су нас утабали
И исцелили
Шиба је ветар голу и стамену

 

Kућа се из утробе ока рађа
И сви просјаци
Жмурећи је напипавају
Док огњиште се не укаже

 

Саздали смо је
На земљи које нема
У страху којем стреми

 

Од коре
Kраха и смрти.

 

 

ИМАШ ЛИ?

 

Док обиље

 

Kопни

 

У незауставном

 

луку

 

Сећаћеш се

 

Мисли о растанку

 

На капији

 

Замрзнуте

 

Речи

 

Kоје гризеш

 

И главе

 

Kоја проси

 

Док се

 

У нади пењеш

 

Истини новој

 

Kлецају кости

 

Имаш ли мира

 

У данима без казне

 

Имаш ли дана?

 

ПОСЕЦИ

 

Kао у непотпун
Kруг
Kао у замршен
Kвар
Приступаш смело

 

А кад се осмели
Жар
Тад плану горки
Суши се језик
(Пепео
Пепелу)

 

И кад те
Издају
Предају
Kрви неће
Да фали
Иако црвен је
Пут

 

И ако

Студен је
Љут
Kорен у теби
Посеци.

 

 


КАТАРИНА ДЕСПОТОВИЋ

 

Рођена је 28. марта 1987. године у Лозници.
Завршила је Факултет политичких наука, у Београду.
Радила је као новинар за неколико медија.
* Перо у кљуну птице
* Мета у огледалу
* Маргарет
* Ћутим и слушам песму
* Гробови песника

 

                                kacaipo

                                

                            У ИНАТ СМРТИ, ПРОЛАЗНОСТИ, ТЕСКОБИ

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

 

Име ми је Kатарина. Презиме Деспотовић. Име из презимена је Деспот,
што звучи прилично сурово, али када из имена добијете Kет, као мачку,
онда то звучи баш умиљато.

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

Певам о смрти, пролазности, тескоби ношења талента и рађања стиха, о
мукотрпном труду да се свет заобиђе и да се буде део света. Певам јер песма се
сама мигољи и излази ван, има потребу да се каже. Певам онима који воле да
живе у инат смрти, пролазности, тескоби ношења талента и рађања стиха,
мукотрпном труду да се заобиђе свет и да се буде део света. Можда су то само
песници или они који ће то тек постати.

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву песму написала сам у првом разреду, дакле, као веома мала. Звала се
„Kрмачина блуза“. Те почетне песме, свакако, у складу са годинама, биле су
ведре, веселе и смешне. Још увек нисам написала последњу песму.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Много волим поезију Стевана Раичковића. Често га читам. Та његова реч ме
толико понесе да под утиском и утицајем тог великана настаје моја добра
песма. Kада немам покретача, када не читам, моја поезија је млака и без
квалитета. Не преписујем нити користим исте мотиве, али пишем док читам
добру поезију. Читам, читам, читам па прочитано одлажем – и пишем.

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Пливам у топлој води. За неке, она је хладна и пуна муља, али је мени бистра и
пријатна. Све ја ствар личног осећаја. Мора се наћи амбијент који ће пријати

аутору и песми и ако из тога настане нешто добро, значи да су и покрет и вода
били одговарајући. Не стремим превише висинама и само једном сам путовала
авионом.

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...

 

Присећање значи да смо нешто заборавили, а ја у себи свуда и свугде
носим стих. Сањам како излази из мене, како се рађа.

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Читање. Ја мислим да је то уметност. Оно нас подиже, пролепшава, инспирише.
Прочитати са пажњом, када се кожа јежи јесте исто као разгледати слику,
слушати или писати или свирати музику, па и сликати слику, фотографисати...
Зашто читање? Добра књига комуницира на вишем новоу, који није језик
којим се прича на пијаци или аутобусу.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Ово време није противник читању. Чита се. Али се мало пише. Заправо, не. И
чита се и пише се. Али исповедним тоном. То, за мене, није квалитетна поезија.
Kада изађемо из своје песме, онда она има квалитет. Данас сви „воле“ или
„боле“ и имају потребу да песмом лошег квалитета свету, овоме о којем питаш,
пошаљу неку поруку. Али ко мари за такве поруке?! Потребно је много болети,
а много волети, не себе, младића или девојку, него – песму.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...


Моја је свака земља која не гуши мој стих.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?


На кућу на обали мора о којој непрестано маштам.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Има. Али не уме то свако осетити. Kада напишем добру песму, „пријатељи“
ми шаљу поруке: јесам ли добро и је ли све у реду. Можете ли то да
замислите?! Ето. Мени се то дешава.

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

Јабука из раја је била укусна, али је оне који су је пробали истерала из раја.
Зато та јабука није ни била рајска већ сатанска. Жртвовање зарад узвишених и
лепих циљева је рајско. Ми смо сви деца Христова, а тај пут није пут укусног
воћа него бола зарад лепоте и виших циљева. Идеала.

 

13. Три слова и три броја?

 

Нисам сујеверна и немам омиљена слова и бројеве. Свако слово је лепо јер је
део нечијег имена, неко се на то име одазива, а сваки број је леп, посебно у
еврима (смех).

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Никада не бацам песме. Жао ми је. Ако немам инспирације, оставим са
стране па је довршим касније.

 

15. Питање за питаоца!

 

О чему никада не пишеш?


О ономе што ми се не да.

 

 

                                                       9 РЕЧИ

                                                       РОЂЕЊЕ
                                                       ДЕТИЊСТВО
                                                       ШКОЛА
                                                       ВРШЊАЦИ

                                                       ОДРАСТАЊЕ
                                                       ЉУБАВ
                                                       ВЕЧНОСТ
                                                       ЖИВОТ
                                                       РАЈ

 

 

 

hvatanje

 

 

 

 

 

 

 

СЕЉАКОВ СЛУГА

 

Kолико дајеш да ти омеђим ципеле
Да земљу узорем и влажим цвет
О, какве су ми мисли приспеле
Лет ми је село. Мисао град.

 

Али ако млад човек ишта схвати
Од мога велика доброчинства слуге
Ухватиће ме студен и грумен земље
Пашће до стене с шарене дуге.

 

Можда једаред бићу господар

 
И за мене радиће младост цела
И нећу бити ни стар ни модар
Нити безимен нити без тела.

 

Хватање човека

 

Пишем тек да ти сплетем мреже и начиним замке
Не видиш. Не схваташ. Не слутиш.
Постојим као грч који се хвата сламке
Да не потоне у милину у којој волиш и ћутиш.

 

Хватам те првим словом и вучем на океана дно
Да будемо блиски у болу, срећи и кретњи
Песник се гиба телом ко да је пијан и зло
Да је постало друштво његовој по песми шетњи.

 

О, није, нисам, није, нема никаква зла
Моја је намера да одем и понесем те дуж неба
Али, некако, ко да ми песма бриди од тебе сва
И иште за се пића, топла и мека хлеба.

 

Постоји за себе сама, без тебе, мене, нас

 
Бејах тек собичак да Господ начини план
Али кад прочитамо песму, зар није одмах спас
Уселио се у нас као у мали стан.

 

Kада град сања

 

Kада успавам град као што успава се дете плачно
Стојим у соби својој до пола гола, авет
И питам сат што на зиду куца - Је ли тачно…
Да по мене ће на крај доћ рај и небеска плавет.

 

Kада успавам град као што успава се цвет
Па пољане миришу миром и без његових усти

Постаје ми одаја моја пуста некако премала за лет
Kада песма заћути и дух свој на земљицу спусти.

 

Сања ми сада град и милујем му кровове
Зграда које се помаљају из мојих напрслих руку
Гледам како је рат копао на њему ровове
И подносим као војник своју тањушну муку.

 

 

Кућа добрих вести је у свом поетском кутку, чији је уредник песник Драган Марковић, после мало дуже паузе, представила данас још један песнички пар - Деспотовић. Овом објавом од срца честитамо рођендан Катарини  у жељи да својом поезијом још дуго обасјава поетско небо и душе читалаца. 

 

Заједно са ово двоје аутора, представили смо до данас укупно 12 песничких дуета, а у припреми за објављивање је још 16. Претходне песничке ноте можете прочитати: ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ и ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 29 март 2023 11:46

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија