Од свих психологијских интервенција које су осмишљене на основу истраживања, мислим да ми је ова вероватно најдража.
Једноставна је и заснована на доказима, и зато је постала позната.
Постоје различити називи за њу – три добре ствари данас, три благослова или списак захвалности.
Такође постоје разлике у упутствима за примену, али у суштини ова вежба подразумева да увече размислите о три лепе или добре ствари које су вам се догодиле тог дана или у којима сте уживали, и затим да их запишете.
На крају је потребно да размислите зашто су вам те ствари биле позитивне.
Можете да изаберете било шта, без обзира колико то може да се чини мало и небитно.
Можда сте налетели на пријатеља ког нисте видели неко време.
Можда сте се ви и колега заједно нечему смели.
Можда сте уживали у шетњи од станице превоза до куће у сутон.
Савет да је потребно присећати се колико сте срећни је наравно веома стар, али се ове вежбе већ неко време користе у клиничком лечењу.
Прво истраживање о томе да ли ова метода може да се примењује у свакодневном животу за побољшање благостања објавили су 2005. године Мартин Селиган и Крис Петерсон, две главне личности у области позитивне психологије.
У студији је учествовало 577 људи који су насумично распоређени у различите групе.
Плацебо група је свако вече морала да пише о њиховим успоменама из детињства.
Другим групама су дате различите технике да примењују.
У делу испитивања који нас овде занима, од људи је затражено да запишу три добре ствари које су им се десиле тог дана и разлоге због којих су добро прошле.
Током наредних неколико месеци, добротворцима у свим групама дате су скале да измере њихову срећу.
Резултати су били запањујући.
Занимљиво је да су у року од месец дана људи који су добили задатак да бележе три добре ствари почели да показују побољшан ниво среће, као и мање симптома депресије, а позитивни ефекти су трајали шест месеци после спровођења истраживања.
Са друге стране, учесници у плацебо групи имали су кратак пораст среће у првој недељи, али им се расположење убрзо вратило на почетни ниво и није било промена током шестомесечног праћења.
Од 2005. године, ова техника је испитана на различитим групама људи, од тинејџера у сиромашним четвртима Најробија, престонице Кеније, до старијих жена које живе у Швајцарској.
Један од разлога што стратегија три добре ствари може да функционише је зато што се супротставља снажној склонности људи да запажају и памте негативне, уместо позитивне ствари.
За овакав начин размишљања постоји јак еволутивни разлог – то је од виталног значаја за наш опстанак.
Дакле, једва да приметимо да нас мала мачка прати на улици, али да је уместо ње лав, сигурно бисмо га запазили.
Наш мозак је спреман за опасност да би нас заштитио.
То је у реду, осим што у свету рата и патње, мржње и подела таквим стварима можемо моментално да будемо изложени преко наших мобилних телефона и може да нас преплави та пристрасност негативности.
Важно је да нам вежба присећања на три добре ствари помаже да се на конкретан начин усмеримо на оно позитивно у нашем животу.
И мада сам навела да се вежба ради на крају дана, њена права снага лежи у чињеници да убрзо почиње да делује и током целог дана.
Открићете да од тренутка када устанете тражите добре ствари које ћете додати на ваш списак. (Кадгод седнем на моје омиљено место у предњем делу на спрату аутобуса, помислим у себи, то је још једна добра ствар на мом списку. Колико имам среће!)
И пре него што сте тога свесни, тренирате себе не само да обратите пажњу на претње, већ и на добре ствари.
Данас сам имала непланирани ручак са мојим мужем када је предложио да одемо у кафић поред ког стално пролазим и питам се какав је, али га никада нисам посетила.
И била сам срећна када сам видела да, иако је зима, моје жуте и црвене далије данас имају још више нових цветова него јуче.
Касније током дана, академик у Сједињеним Америчким Државама (САД), кога сам путем електронске поште замолила за неко психологско истраживање, одговорио ми је у року од сат времена и послао два веома корисна чланка.
Овај текст пишем у рано поподне, а већ знам које су моје три лепе ствари за данас.
Када почнете да радите ову вежбу, постаје вам навика да обратите пажњу на позитивне тренутке и ствари.
Наравно, када пролазите кроз веома тежак период, може да буде теже да пронађете те позитивне тренутке.
Ова техника вам неће променити живот, али мета-анализа студија из 2021. године показала је да може да буде делотворна чак и за време депресије.
То наравно не значи да ће имати учинка код сваког појединца.
На пример, када су је испробали тинејџери у Индији, углавном су сматрали да им није користила.
С обзиром да су у школама у земљи веома важни писани радови, истраживачи су указали да би ова вежба могла да буде још један домаћи задатак.
Али с обзиром да овакве вежбе не коштају ништа и одузимају веома мало времена, вреди испробати и видети да ли ће бити од помоћи.
Или да их запамтите као могућу стратегију у будућности у случају да не будете задовољни вашим животом.
Ова техника ми је посебно била корисна да пребродим најдуже затварање током пандемије ковида-19.
Истина је да списак који сам правила на крају дана није био разноврстан – на њему су редовно биле шетње по оближњем парку и укусни оброци код куће.
Али чак и у таквој ситуацији, потрага за лепим стварима је донекле поправила моје расположење.
Извор: BBC

Савет да треба да се подсетите колико сте срећни је прастар, али се испоставља да бележење добрих ствари које нам се дешавају током дана заиста побољшава расположење.
