Матић, која је свој рад започела 1980. године, била је посвећена фотографији више од четири деценије, а њен опус обухвата портрете писаца, рок и поп музичара, као и бројне изборне кампање.

Рођена 13. августа 1949. године у Марибору, Горанка Матић завршила је историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а њен живот и рад били су дубоко утицани породицом која је поштовала фотографију, природу и путовања. Почела је да се бави фотографијом крајем осамдесетих, а већ 1986. године постала је чланица УЛУПУДС-а, излажући у земљи и иностранству.

У својој каријери радила је за бројне часописе као што су „Џубокс”, „Старт”, „Свијет”, „Омладинске новине” и многе друге. Од 1990. до 2006. године била је уредник фотографије у недељнику „Време”, а касније и у дневном листу „Политика”. Од 2010. до 2015. радила је у арт дирекцији Радио телевизије Србије.

Њен рад је посебно обележен рок фотографијом из осамдесетих година, када је снимила неке од најпознатијих омота плоча бендова као што су „Идоли”, „Бајага и инструктори” и многи други. Такође, током деведесетих, њене фотографије постале су хроника политичких и друштвених догађаја, укључујући студентске протесте и антиратне демонстрације.

Горанка Матић је имала бројне изложбе, а једна од најзначајнијих била је ретроспективна изложба фотографија из рок сцене бивше Југославије, која је најављена у Музеју савремене уметности у Београду. Међу њеним најзначајнијим изложбама биле су и „Тихо тече Сутјеска”, за коју је добила Политикину награду, као и „Мрежа сећања” у галерији Артгет.

Поред професионалног рада, Горанка Матић је била и предавач на Факултету политичких наука и Факултету за медије и комуникације, где је предавала фотожурнализам и документарну фотографију. У стручним и уметничким круговима, она је важила за једну од најистакнутијих фигура, а њен рад је оставио дубок траг у српској фотографији.

Њену смрт су изразили жаљење и дубоко саучешће многи колеге и поштоватељи њеног дела. Горанка Матић ће остати упамћена као жена која је кроз своје фотографије сведочила најважније тренутке у историји једног народа и културе.

Саопштење Музеја савремене уметности

Горанку Матић именујемо као непркосновену хроничарку времена једног народа, града, културе. Била је присутна на уметничкој и фотографској сцени више од 40 година. Од самих почетака, осамдесетих година прошлог века, њен рад паралелно се одвијао у доменима новинске, репортажне и уметничке фотографије.

До њеног професионалног ангажмана као фотографа дошло је спонтано, а све је пратила и велика доза личне знатижеље и храбрости, па и склоност ка одређеној врсти активизма, жеља да се при важним културним и друштвеним дешавањима делује не само као фотограф на задатку и посматрач већ као активни учесник. Фотографисање унутар гужве актуелног тренутка, било да се ради о рок концертима осамдесетих или политичким протестима деведесетих, оспособило је Матићеву да на аутентичан начин пренесе драматику догађаја и психологију појединца, али и да истовремено поетику прилагоди тада савременим кретањима у фотографији и уметности.

Током своје богате каријере, за потребе разноврсних репортажа и кампања, Горанка Матић је имала прилику да фотографише протагонисте савремене уметничке и културне сцене – уметнике, писце, глумце, редитеље – као и бројне политичаре.

Музеј савремене уметности у Београду 2021. организовао је велику ретроспективу Горанке Матић – Искуство у гужви (куратор Уна Поповић), најобухватнију интерпретацију њене праксе, како оне интимне, уметничке тако и оне јавне / друштвене, информативне. Изложба је имала велики успех и гостовала у бројним музејима и градовима: Бањалуци, Загребу, Цетињу, Новом Саду, Зрењанину.

Горанка Матић завршила је студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду. Професионалну каријеру започела је у часопису Џубокс, затим Старту, Свету. Њене фотографије излазиле су у готово свим водећим часописима бивше Југославије (Дуга, Политика, Омладинске новине, Беорама, Ритам, Либератион, Полет, (New)Moment, Дело...). Била је уредница фотографије у недељнику Време (1990–2006), у дневном листу Политика (2006–2010) и на Радио-телевизији Србије (2011–2015).

Током осамдесетих година, најзначајнији је њен рад у области рок фотографије, нарочито у оквиру неформалног покрета названог нови талас. Тада настају неки од култних омота плоча водећих музичара тог периода (Идоли, У шкрипцу, Бајага и инструктори, Ђорђе Балашевић и др.). Поред тога, њен фотографски опус садржи и портрете уметника, писца, редитеља, глумаца (људи са уметничке и културне сцене), али и политичара, снимљених за изборне и разне друге врсте кампања.

Ауторка је бројних фотографија са друштвено-политичким темама насталих током турбулентних деведесетих.

Предавала је на Факултету политичких наука и Факултету за медије и комуникацију у Београду (фото-журнализам и документарна фотографија). Добитница је бројних награда као и признања за врхунски допринос националној култури.

Извор: Кућа добрих вести