Уједињене нације ове године одлучиле су се за слоган „Шуме и храна” како би се истакла кључна улога шума у обезбеђивању хране и других ресурса неопходних за живот.

Најбољи начин да се обележи Светски Дан шума је садња дрвећа, а једну такву акцију у околини Пирота спровело је Јавно предузеће „Србија шуме”.

„Идемо свуда у договору са Шумским газдинством, где има потребе да се обнови засад и шума. Циљ је да се увенуло и угинуло освежи. То нам причињава задовољство, мало је рекреација и користан рад“, изјавио је Јовица Милић из Градског удружења пензионера у Пироту.

„Планинарски савез Србије и Планинарско друштво Србије, једно од делатности које имају је пошумљавање и одржавање чистих вода, чистих шума… Брине о природи, о екологији“, рекао је Златко Јовановић из Планинарског друштва у Пироту.

„Што се тиче Јавног предузећа `Србија Шуме`, један од главних циљева је повећање радова на пошумљавању и заштити животне средине. Ми смо током 2024. године посадили нешто преко 20 хектара, док планом за 2025. годину, планирамо пошумљавање готово 40 хектара необрасле површине. То су саднице произведене у нашем расаднику `Србија шуме Пирот,` те саднице се продају и другим газдинствима у систему `Србија Шуме`.

Мимо оних планских пошумљавања, имамо доста волонтерских акција као што је ова данас. Те су акције усмерене на пошумљавања и чишћење дивљих депонија. Одлучили смо се за саднице црног бора јер је ово земљиште јако плитко и црни бор ту успева и због надморске висине. На нижим надморским висинама се врши пошумљавање црним бором, док на већим надморским висинама вршимо пошумљавање садницама смрче“, објашњава Милош Станковић, директор Шумског газдинства Пирот.

Историјат

Светски дан шума 2012. године усвојила је Генерална скупштина Уједињених нација у циљу јачања свести заједнице о значају шума и како би се допринело њиховом очувању и одрживом управљању. Шуме су једни од најсложенијих копнених екосистема. Представљају природно станиште бројним биљкама, животињама, гљивама и микроорганизмима и зато је код њих изражена спратовност, али и међусобна повезаност свих чланова заједнице.

Шуме у Србији

Србија спада у средње шумовите земље, односно просечне је покривености шумском вегетацијом. Под шумама се налази око 29 одсто територије Србије, према подацима Националног инвентара шума. Шуме у Србији богате су са готово 50 врсти дрвећа, тачније 40 листопадних и 9 четинарских.

О шумама

Шуме представљају један од најсложенијих екосистема на земљи и драгоцени природни ресурс од изузетног значаја за човека, али и за укупни биодиверзитет. Њихово претерано коришћење довело је до константног смањивања површина под шумом и до деградације животне средине. Обнављање шумских екосистема и повећавање територије под шумом један је од основних предуслова за очување здраве животне средине и опстанак живота какав познајемо, наведено је у саопштењу Министарства. Шуме су стабилизатор климе са великим утицајем на стабилност свих екосистема, у највећој мери утичу на пречишћавање ваздуха од прашине, других честица и гасова који доспевају у атмосферу, утичу на водни ресурс, квалитет земљишта, а захваљујући својој заштитној функцији спречавају ерозију, клизишта и забаривање земљишта. Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња, чији опстанак и развој у значајној мери управо зависи од очувања шуме.Смањење шумског покривача условљава пад квалитета ваздуха што даље утиче на пад здравља становништва и повећава ризик од болести. Подаци показују да је у последњих 20 година дошло до значајнијег крчења шума а да је то уследило због повећања потражње за земљиштем, које се користи за пољопривреду или као нови стамбени простор. Шуме се такође секу због повећаних потреба за папиром и огревом. Глобално гледано, тренд је јасан: шуме убрзано нестају. Храсту лужњаку, познатом као „Славонски храст“, потребно је између 120 и 180 година да потпуно порасте и буде зрео за сечу, док шумокрадицама треба само неколико минута да га посеку. Уништавањем шума настају еколошке промене са штетним последицама, међу којима су првенствено промене земљишта и климе, а с тим у вези и нестанак многих биљних и животињских врста.

Према подацима УН-а, око 13 милиона хектара шуме уништава се годишње.

Извор: РТС/Кућа добрих вести