Према попису из 2011. године, мање од четири одсто становника Пољске чине припадници националних мањина. Такође, више од  85 одсто Пољака се декларишу као припадници католичке цркве. Друга по величини је православна заједница која има 1,36 одсто верника.

Но, како је на отварању изложбе рекла отправница послова у Амбасади Пољске др Хана Далевска Грењ, наведене бројке су из пописа 2011. године, и резултат су историјских процеса у последњих 70 година. Уколико се оде мало даље у прошлост, другачији су подаци. Много је дужа историја Пољске као вишенационалне, вишеетничке и вишекултуралне државе, а верска толеранција је нешто на шта су житељи те земље посебно поносни, истакла је отправница Далевска Грењ.

У веома садржајном уводном говору др Далевска Грењ је указала да у новијој историји велика заслуга за развој екуменизма у Пољској припада великом сину те земље,  папи Јовану Павлу II (1920-2005). Но, верска толеранција у Пољској има веома дугу традицију, истакла је отправница послова.

Кроз десетоминутни говор пољски дипломата је присутне дијахронијски провела до данашње позиције православља у Пољској. Наиме, већ у 14 веку пољски краљ Казимир Велики (1310-1370) је загарантовао следбеницима православне цркве поштовање њихових ставова и обичаја. Тим документом је Пољска постала прва вишерелигијска држава у којој је краљевски двор био католички.

У Пољској је 1573. потписана и Варшавска конфедерација, документ који је гарантовао слободу вероисповести на онову кога је Пољска постала стециште многобројним избеглицама из разних делова Европе које нису наилазиле на исту толерантност у својим земљама. Међу пристиглима је било и пуно образованих и талентованих људи, који су значајно допринели развоју пољске културе.

,,Таква разноликост – истакла је Далевска Грењ – је несумњиво и пре свега извор богатства, јер ништа нас не отвара више према другима, према свету и према људима као  неко ко живи са нама ко дели са нама вредности и заједничка искуства, а истовремено је у некој важној сфери мало другачији од нас."

По отправници послова, пољску културу било би тешко замислити без свих тих уметника, мислилаца који су одрасли у крајевима Пољске у којима су се као у лонцу кувале вредности, сензибилитети, духовности. Изложба  под називом ,,Боје православља” је скроман израз захвалности свим тим уметницима, поручила је Далевска Грењ.

Пољска православна црква

Оснивачима Пољске православне цркве (ПКП) се сматрају Ћирило (826 или 827 - 869) и Методије (815-885.). Аутокефалност ПКП је 1924. признао Васељенски патријарх у Истанбулу, а 1948. Руска православна црква (РПЦ).

На челу ПКП је Архиепископ Варшавски и митрополит читаве Пољске, Сава Хрицуниак, чије је седиште у главном, граду Варшави. Како је патријарх српски Иринеј, приметио у обраћању на отварању изложбе, митрополит Сава је преузео црквено име Сава по утемељитељу Српске православне цркве, док је студирао у Београду. 

Писмо метрополита Саве прочитао је отац Михал Чиквин, свештеник из парохије ПКП која организује Дане српске културе Видовдан. Отац Михал је, такође, био студент београдске Богословије.

 Слике, ауторска дела сјајних фотографа, приказују веома различите православне цркве у Пољској – од скромних, прелепих, дрвених црквица до монументалних храмова. Често „изгубљене“ у изобиљу других споменика, одишу посебном ауром мистериозности и духовности и воде ка путевима који показују другачије од оног опште познатог лица Пољске, протумачено је из амбасаде те државе.

На сликама је поред изузетне духовне снаге, сјајно приказана регија  Подласје у североисточној Пољској, уз границу са Литванијом и Белорусијом, која је у Србији веома мало позната. Александер Василук, координатор портала Орт фото (Orth photo) који је и учествовао у организовању ове изложбе, указао је да су на фотографијама снажно ухваћени тренуци који осликавају како духовну тако и лепоту природе и

крајолика.

Посебну драж отварању изложбе дао је и наступ хора из Бјалистока, заједно са Првим београдским певачким друштвом. Наступ хора из Пољске омогућили су Подласка регија и град Бјалисток чија је делегација, такође, била на отварању изложбе.

Ово је иначе, четврта изложба коју амбасада Пољске организује у летњим месецима на Калемегданској тврђави. Изложба у Алеји народних хероја на Савском шеталишту парка Калемегдан ће трајати до 8. августа.

О пољском језику

Ауторка би истакла да је Пољска поред ових специфичности, посебна и међу словенским језицима. Словенски језици се деле на неколико подгрупа – јужнословенски језици (бугарски, македонски, српски, хрватски и мртви језик старословенски), источнословенски језици (руски, украјински и белоруски) и западнословенски језици (чешки, словачки, доњолужичко српски, горњолужичко српски и најзад пољски са своја два спољна дијалекта).

Свака подгрупа словенских језика има запањујуће сличности унутар себе, а пољски се и овде издваја. Наиме, пољски језик у западнословенској групи често има свој посебан развитак одређених гласова. Тако чува и назале из прасловенског, тзв. гласове са носном артикулацијом.

Извор: Кућа добрих вести