Кућа Добрих Вести

Login

Дан старих – 1. октобар

Оцените овај чланак
(2 гласова)

stariiiiiiБЕОГРАД - Поводом Међународног дана старих, који Уједињене нације обележавају 1. октобра од 1991. године, сајт Пензин (www.penzin.rs) објавио је листу од 10 тема које ће обележити 21. век у највећем делу света, па и код нас.


Већ на почетку 21. века постало јасно је да он неће личити на наше идеје о блиставој будућности у коју смо били убеђени све до 1990-их година.
Уместо свемирских технологија, надзвучног транспорта и невероватног напретка медицине доступног за све људе, друштво се данас бори да сачува тековине 20. века као што су инфраструктура, здравствена и социјална заштита, радна места, осмочасовно радно време и слободни дани, квалитет образовања, преноси сајт Penzin.rs.


Иако се напредак у технолошком смислу наставља, данас се често чини као да је најнапреднија технологија резервисана за одређене слојеве друштва, док (велика) већина треба да се задовољи новим моделом паметног телефона или присуством на друштвеним мрежама.


Поред свега тога, друштва свих континената осим Африке - старе. За коју деценију сваки трећи или четврти грађанин Европе, Северне и Јужне Америке, Азије и Аустралије, имаће више од 65 година, са просечним животним веком од преко осам деценија.


И док ће државе покушавати да пронађу решења за економију, привреду, социјалне и здравствене системе, дотле појединци треба да сагледају размере ових промена и да пронађу начине да се прилагоде, или бар да свом потомству обезбеде веће шансе за квалитетан живот у 21. веку.

Ово је 10 тема 21. века о којима треба размислити:


1. Старење друштва - Свака четврта особа ускоро ће бити старија од 65 година. То ће имати велике последице на друштво, економију, даља демографска кретања, запошљавање, итд.


2. Здравље - Здравствени системи већ данас све теже пружају квалитетне услуге, а шта ће се десити када сваки осми пацијент буде особа у веома позним годинама?


3. Мозак - Алцхајмер и деменција биће болести које ће обележити прву половину 21. века. Продужењем просечног животног века број оболелих биће све већи.


4. Образовање и професија - Деца коју школујемо данас, требало би да раде до 2070, па чак и до 2080. године. Шта треба да знају, које вештине да поседују, да их једног дана не би заменили роботи?


5. Брига о старима - Неговатељи старих биће једно од најтраженијих занимања у годинама пред нама. Са друге стране, потражња обара критеријуме када је реч о стручном и личном квалитету радника па се већ данас у свакодневним вестима "неговатељи" често помињу као злостављачи и преваранти старијих особа. Па ипак, потребе помоћи за старе отвориће и многе друге послове и прилике за иновације и радна места.


6. Личне финансије – Управљање личном имовином захтеваће детаљније анализе, објективност и одговорност у сагледавању личних прихода и расхода, или ангажовање саветника за личне финансије који ће то радити за нас.


7. Технологија - Интернет технологије и повезани производи, такозвани "геџети" и апликације, могу да одиграју значајну улогу у побољшању квалитета живота у 21. веку, од лакше комуникације и унапређења друштвеног живота појединца, до једноставније редовне контроле здравственог стања. Технологија може појефтинити и учинити доступнијим услуге у области здравља, безбедности, социјалне заштите, образовања, итд.


8. Достојанство - Питања приватности и безбедности здравствених и других података, интернет и других превара, злостављања немоћних, губљење способности за самосталан живот због здравља или финансија, показују да ће очување достојанства човека у 21. веку бити веома тежак посао.


9. Друштвени живот и породица - Јасно је да у 21. веку не можемо сами. Стара идеја да ће друштво и држава бринути о појединцу подразумева снажне јавне финансије, а оне су данас пред колапсом. Зато друштвене и породичне везе поново добијају на значају који су многи заборавили, и вероватно ће бити највреднија имовина и најпаметнија дугорочна инвестиција у 21.


10. Деца 22. века - Данашњи клинци и клинцезе доживеће 22. век. Како ће њихов живот изгледати у великој мери зависи од тога колико ћемо им ми ресурса потрошити у наредним деценијама. Да ли ћемо умети да их образујемо, да их васпитамо, да се жртвујемо за њих? Деца су можда једино где још имамо шансу да не оманемо у овом 21. веку.

 

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Главна Скупштина Уједињених народа 14. децембра 1990, са циљем да се нагласи важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.

Светска здравствена организација у "Бразилској декларацији" питање здравог старења поставља у контекст одрживог развоја. Здраве старије особе важан су ресурс својим породицама, заједници и економији.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 30 септембар 2014 21:37
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија