То се посрећило групи студената Високе туристичке школе (ВТШ) и одсека за бугаристику на Филолошком факултету  Униврзитета у Београду који су у оквиру „Дана отворених врата,“ иницијативе мисије Европске уније (ЕУ) у Србији, у главном граду недавно посетили Амбасаду Републике Бугарске.

Зграда амбасаде Бугарске у здању у Бирчаниновој улици бр. 26. На београдској општини Савски венац је добила данашњи изглед 1937. Када је реновирано посланство отворено још 1879, по декрету тадашњег принца Александра од Батемберга (1857-1893). Пре 135 година је то била једна од првих у свету дипломатских мисија бугарске државе којој је независност призната годину дана раније Санстефанским миром.

Године 1937. је краљ Борис Трећи (1894-1943) издао декрет којим је одобрено пет милиона златних бугарских лева за ремоделирање зграде.

Посао је поверен младом бугарском архитекти Петру Харбову (1906-1975.) који је током стваралаштва пројектовао неколико болница у Софији, школе, комуналне центре, железничке радионице.

Можда у складу са схватањем да је дипломатија уметност комуницирања па да јој је често потребна инспирација од универзалне моћи креирања, у згради амбасаде се налаз и колекција изузетних остварења бугарског сликарства и декоративног стваралаштва.

Ту су дела бриљантних сликара попут Дечка Узунова, Васила Стоилова и Константина Штуркелова истакнутог мајстора бојеног стакла ,као и представника тревненске дуборезачке школе.

“Вољан сам да признам да је машта уметничког мајсторства често потпунија и ближа савршенству него што је дипломатија,” записаоје 2007. Тадашњи бугарски министар спољних послова Иваило Калфин, у брошури издатој поводом 70. годишњице обнове зграде Амбасаде.

Министрова констатација је одраз уверења у Бугарској да су уметници били међу најактивнијим јавним личностима у историји те државе, комбинујући Богом дан таленат и вештине са јасном визијом будућности и дубоким промишљањем времена у коме су стварали.

Домаћин студентима је био др. Ангел Димитров амбасадор Бугарске. Амбасадор је, поред осталог, указао како је „недавно Србија била погођена природном непогодом... Као Бугарину, пријатно ми је да укажем да је бугарска спасилачка екипа била прва из Европске уније, можда зато и што смо суседи, која је дошла у Србију да помогне, у Параћин. Они су деловали и у селима у близини Јагодине. Наравно, пружена је и значајна материјална помоћ, она која је најпотребнија,“ истакаоје Димитров.

Амбасадор Димитров је подсетио да се у 2014. обежава 135 година од успостављања дипломатских односа између Бугарске и Србије. „Но, као суседи Бугари и Србији имају вишевековне везе,“ указао је амбасадор који је најавио могућност да годишњица буде обележена и постављењем једне изложбе крајем 2014.

По Димитрову, Срби и Бугари, упркос географској близини се „не познају добро“. Амбасадор који је доктор историјских наука, навео је како се географски, термин Европа, први пут појавио у седмом векуп.н.е. као одређење за део области Тракије. Користио га је старогрчки географ, историчар и филозоф, Страбон (64/63 п.н.е. - приближно 24. н.е) за подручја између Старе планине, ЕгејскогиЦрногмора. ”Историјски гледано Европа почиње одавде, из нашег региона. И тек после тога се име проширило на читав континент,” казао ј еДимитров, у чијој биографији пише да је пре дипломатске каријере био и археолог и новинар.

Старо име софије било је Сердица

Према неким бугарским изворима, главни град те државе, Софија је, уз Атину, најстарији престони град унутар ЕУ, будући да јој историја почиње пре 2.400 година. Старо име Софије било је Сердица и потицало је од локалног келтског племена Серди који су град основали у петом векуп.н.е.
Међу остацима Сердице, у близини данашњег хофела Шератон у центру Софије је и ротонда „СветиЂорђе“ ранохришћански објекат од црвене цигле из четвртог века н.е, која се сматра најстаријом грађевином у Софији и једном од најстаријих те врсте у ЕУ.

Мало је познато и да је око 1460. године, пред османском најездом и за време епидемије куге, владика Силваније пренео мошти једног најмоћнијих српских краљеваСтефан аМилутина (1253-1321) из села Трепча у Бугарску, у манастир Светих Ћирила и Методија. После неколико премештања, коначно почивалиште је пронађено у Цркви Свете Недеље, пошто је црква постала епископска резиденција. Мошти су очуване у пожару, непогоди, нападима устаника иТурака, као и нападу комуниста 1925. године. Уз нека оштећења, мошти краља Милутина изложенесу у цркви откада ова црква носи још једно име — Црква Свето гкраља.

Свети синод Бугарске православне цркве 2006. донео је одлуку да се де део моштију Светог краља Милутина врати Српској православној цркви и пребаци у обновљени манастир Бањску, монархову задужбину. Кивот са моштима краља Милутина до данас остао је у Софији.

О Вишој туристичкој школи

ВТШ, основана 1967. као државна институција, има у региону једну од најдужих традиција у образовању кадрова за обављање стручних послова и управљачких функција у предузећима туристичке привреде. Наставни кадар и студенти ВТШ активно учествују у организацији и реализацији низа стручних манифестација, попут Београдске међународне туристичке конференције-БИТЦО, Међународног фестивала туристичког и еколошког филма „СИЛАФЕСТ“, на Сребрном језеру у Великом Градишту, Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф“ у Мокрој Гори, Сајма туризма у Београду, „ЛОРИСТ“ у НовомСаду...

Извор: Кућа добрих вести