Кућа Добрих Вести

Login

Културно вече венецуеланаског плеса и музике

Оцените овај чланак
(3 гласова)

Vene

 

БЕОГРАД - Вечерас ће у Етнографском музеју (Студентски трг 13, главни улаз) у Београду бити приређено Културно вече венецуеланског фолклорног плеса и музике.


Наступиће група “Сандра Родригес” из Белорусије, са живописним музичко-сценским програмом чији ће ритам гледаоце пренети на карипске обале Венецуеле, земље коју је Кристофер Колумбо назвао „Земљом благодети“.
Група “Сандра Родригес” ће наступити 1. новембра и у Културном центру Новог Сада, чиме ће бити окончана Недеља културе Боливарске Републике Венецуеле у Србији.


Тај културно-уметничка манифестација је од 27.октобра до 1. новембра организована у сарадњи са Етнографским музејом у Београду и Културним центром Новог Сада, ради, како је наведено у саопштењу Амбасаде Венецуеле, „учвршћивања веза између наша два народа“, будући да „међусобно упознавање и размена културних тековина јачају и продубљују братске односе двеју земаља.“


Током протекле недеље је Амбасада Венецуеле у Београду представила широк и разноврстан спектар културних израза тог латиноамеричког народа.
У оквиру ове манифестације је отправник послова Амбасаде Венецуеле у Србији, др Дија Надер де Ел-Андари у четвртак, 30. октобра одржала предавање о „Успесима Боливарске револуције и политичке филозофије вечног председника Уга Чавеза“.


Првог дана манифестације су посетиоци присуствовали отварању изложбе под називом ’’Уметност и Револуција’’, на којој је изложено више од 40 слика и фотографија које представљају најзначајније тренутке приликом посета председника Уга Чавеса (1954-2013) различитим земљама и његових сусрета са значајним личностима у свету.


Такође су представљена дела познатих венецуеланских сликара 19. и 20. века на којима су овековечени пејзажи те земље која се простире на преко 916.000 квадратних километара и насељава је близу 30 милиона становника.


У излогу Етнографског музеја (Улици Узун Миркова 2) је представљен велики број рукотворина аутохтоног становништва Венецуеле, а посебна пажња је посвећена таписеријама са запада земље које се одликују предивним мотивима и живим бојама, као и столарија и орнаменти.

vene1
У оквиру програма су приказана и два документарна филма са титлом са српском језику, „Свирати и борити се“ венецуеланског режисера и сценаристе Алберта Арвела, кога сматрају једним од водећих личности савремене латиноамеричке филмске индустрије, те „Јужно од границе“, документарац америчког режисера Оливера Стоуна, добитника три Оскара.
„Свирати и борити се“ говори о историји пројекта „Систем националних дечијих и омладинских оркестара Венецуеле’’. Овај пројекат су признали Агенција Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) и најзначајнији светски диригенти класичне музике, одушевљени чињеницом да 300.000 деце из различитих друштвених слојева, свира квалитетну музику у овим оркестрима.


Музика је одувек представљала глобални језик човечанства и начин за побољшање квалитета живота, захваљујући њој су многи открили свој потенцијал, а управо је то циљ пројекта „Систем националних дечијих и омладинских оркестара Венецуеле“. Овај друштвени пројекат започет је у Венецуели пре 39 година и данас се примењује у више од 60 земаља, обухватајући више од четири милиона деце, која су тако спашена од друштвеног маргинализовања, деликвенције и напуштања школа.


Ел Система, светски признат иновативни пројекат за унапређење живота мање срећних, ће бити примењен и у Србији у оквиру пројекта „Мusic Art Project El-Sistema Srbija“. На свечаном добротворном концерту Ел Системе Србија у недељу 9. новембра, у 20 часова у Коларчевој задужбини у Београду, првом те врсте који је икад одржан, деца која учествују у пројекту Ел Система Србија наступаће из Симфонијски оркестар Радио телевизије Србије (РТС).


У дугометражном остварењу „Јужно од границе“ из 2009, Стоун је разговарао са седам šefova država iz Latinske Amerike, венецуеланским председником Угом Чавесом, Ево Моралесом и Рафаелом Корејом из Боливије, однодно Еквадора, Раулом Кастром из Кубе, Кристином и Нестором Киршнером, супружницима и председницима Аргентине, бразилским Лула да Силвом и Фернандом Лугом из Парагваја. Ти државници су из земаља које доживљавају радикалне промене на њиховом путу ка друштвено-политичком систему социјалне правде. Премијера филма је била на Међународном филмском фестивалу у Венецији 2010. године.

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Последњи пут измењено субота, 01 новембар 2014 19:11
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија