Кућа Добрих Вести

Login

Представа „Солунци говоре“ на Фестивалу „Златни витез“ у Москви

Оцените овај чланак
(1 Глас)

predstavaБЕОГРАД - Пројекат „Солунци говоре“ у продукцији Академије уметности у Београду, гостоваће у Москви, 29. новембра, у оквиру званичне селекције овогодишњег Међународног позоришног фестивала „Златни витез“.


Позив за гостовање ове представе дошао је од жирија фестивала „Златни витез“ и Регионалне друштвене организације “Обједињење Срба” из Русије.


Фестивал у Москви траје од 25. новембра до 5. децембра ове године, а у оквиру њега ће бити обележена и стота годишњице од почетка Првог светског рата (1914-1918).


Представа „Солунци говоре“ представљаће Републику Србију и Републику Српску (РС) у конкуренцији у којој ће бити и позоришта из Белорусије, Пољске, Бугарске и Русије.


Драмски текст Антонија Ђурића, у режији Цисане Мурусиџе, уметничкој асистенцији Бранке Зорић Васовић и извођењу младих глумаца Академије уметности у Београду и Бања Луке, биће одигран у једној од најлепших дворана у главном граду Русије, у театру МОДЕРН, који води једна од најистакнутијих уметничких директорки у Русији, Светлана Врагова.

solun
Друштвена организација «Обједињење Срба» из Москве окупља пословне људе из Србије, који живе и раде у Руској Федерацији и својим активностима гаје националну историју, традицију и културу међу Србима у расејању.


Играње “Солунаца” је, између осталог, јединствена прилика да руској јавности и културној сцени буду приближена дешавања која су обележила један од најзначајнијих историјских момената за српски народ и целокупну Европу, Велики рат.


Гостовање пројекта “Солунци говоре” је већ најављено у руским медијима.


Поводом гостовања у Москви екипа представе „Солунци говоре“ је у недељу 23. новембра положила ловоров венац на новооткривени споменик Цару Николају II Романову (1868-1918), у Девојачком парку у Београду и одала почаст великом руском државнику, који је био веома привржан Србији.

predsatva1

И jедна од беседа у представи “Солунци говоре” потврђује да је Србија кроз историју имала мало искрених пријатеља као што је био Николај Други, казује се.


Поред ранијих, до поласка у Москву “Солунци” су имали последњих десетак дана неколико играња у Србији, у Старој Пазови, у Народном позоришту у Сомбору и у Народном позоришту у Београду, на сцени “Раша Плаовић”.


Овај пројекат је у Србији уврштен у званични програм обележавања једног века од почетка Првог светског рата и под покровитељством је председника Републике Србије Томислава Николића, Министарства за културу и информисање Србије и председника РС Милорада Додика. Благослов представи “Солунци говоре” дао је и његова светост патријарх српски Иринеј.


У представи играју Марија Ђајић, Саша Симовић, Стефан Ковачевић, Иван Перковић, Дарко Ивић, Данило Керкез и Срђа Бјелогрлић.


У мултимедијалном пројекту Иван Босиљчић казује говор регента Александра, Миодраг Радовановић Мргуд тумачи црногорског краља Николу, говор Арчибалда Рајса преноси Танасије Узуновић, док поруку српске мајке казује глумица Бранка Зорић Васовић. У представи је коришћен снимак Васе Пантелића који казује заповест мајора Гавриловића и "Плаву гробницу" Милутина Бојића те црквено појање у извођењу Оливера Њега и Вукашина Савића.


Продуцент пројекта је Душан Ђоковић, председник Академије уметности у Београду.


Последњи пут измењено среда, 26 новембар 2014 21:07
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија