Кућа Добрих Вести

Login

Србија и Ангола - пријатељство које траје

Оцените овај чланак
(2 гласова)

angolaambasaОхрабрујемо пословне људе из Србије који желе да се економски докажу у Анголи да улажу у нашој земљи. Ангола, осим што је обећавајућа земља са великим могућностима, пре свега је у миру, стабилна и пружа безброј приликаи и добро пословно окружење.

 

Ко инвестира у Анголи никада се неће покајати, напротив, брзо ће напредовати, истакао је у интервјуу за Кућу Добрих Вести амбасадор те западноафричке државе у Србији Жосе Жоао Мануел.


Пријатељство Србије и Анголе је потврђено током борбе Анголе за независност од Португалије и потоњих веома срдачних односа између две државе. Како те односе данас оцењујете?


Пријатељство између народа Србије и Анголе датира из 1960-их, из времена бивше Југославије. Ангола је увек имала подршку и солидарност Београда и српског народа и на основу ове подршке и солидарности је створено и консолидовано дубоко пријатељство које постоји између наших земаља и народа до данас. Ангола јесте и остаће пријатељска земља Србије и, из принципијелних разлога, када год је потребно, биће на страни Србије да пружи солидарност и подршку, посебно са политичког и дипломатског гледишта.


Економски односи између наше две земље су, на жалост, назадовали у протеклих четврт века. Како их унапредити?


Заиста је штета што ниво наших економских односа није на нивоу политичких који су веома добри, а све због политичких догађаја и промена које су се десиле у Југославији и Србији током 1990-их и одразиле се на наше односе. ЕРкономски односи између Анголе и Србије су могли више еволуирати, јер постоји прилика и потенцијал за то у обе земље. Они могу бити побољшани уколико постоји већа политичка воља и посвец́еност на обе стране.

margina4
У којим привредним областима би било најлакше и најбрже обновити економску сарадњу између две државе?


 Грађански рат у Анголи је трајао 27 година, оставио је земљу у тешкој ситуацији у готово свим секторима, осим у сектору нафте. Један од највец́их проблема Анголе је поновна изградња индустријског сектора који је потпуно уништен. То је прилика за српске индустријалце који могу усмерити своје активности ка Анголи.

angola

 

Један од приоритета у владиним програмима је искорењивање глади, сиромаштво и болести. Влада је увек очекивала од партнера улагања у пољопривреду, агро-индустрију, фармацеутску индустрију и сличне области. То ц́е помоћи искорењивању глади и болести, али такође, стварањем многих радних места помоћи у борби против сиромаштва.
П: Новосадска месна индустрија Неопланта извози своје производе у Анголу. Какви су изгледи за њено будуће пословање у Анголи?
О: Веома је тешко предвидети изгледе будућих послова компаније која само извози у Анголу, уместо да произведе на локалном нивоу. Данас тај бизнис може опстати и бити профитабилан јер Ангола још увек није достигла задовољавајуц́и ниво у гајењу стоке за производњу меса. Но, за неколико година ц́е сигурно бити другачије, јер постоје велики пројекти у готово свим покрајинама Анголе.


Постоји чврста посвећеност анголске власти да подстакне домац́у производњу и смањење увоза. Ангола тренутно троши 500 милиона долара на увоз 100.000 тона говедине јер домаћа производња није довољна. Но, циљеви производње меса за наредне године у Анголи су веома амбициозни. Ове године је циљ да буде произведено око 3,2 милиона тона говеђег меса, а у 2016. до 4,5 милиона. Већ 2017, мета је 6,2 милиона, а у 2018. циљ је да буде достигнуто 8,7 милиона тона говедине.


Када се овоме дода домаћа производња осталих врста меса, значи да ц́е за 3 до 4 године у Анголи бити готово сигурно достигнут ниво производње довољан да буду задовољене домац́е потребе.


Низ година су Ангола и Србија сарађују у производњи нафтне, а НИС под новим руководством има мањинске акције у сва три сегмента пословања те индустрије. Какви су изгледи за будућност?


Перспектива у нафтном бизнису у Анголи ц́е увек бити обећавајућа упркос томе што у овом тренутку није тако повољна због пада цене нафте на међународном тржишту. Прво, зато што Ангола има довољно резерви нафте и компаније које знају да управљају својим пословима у овом сектору, увек ће имати велике профите. Друго, јер ће нафта наставити да буде главни глобални извор енергије још много година.


Стога су још добри изгледи за све компаније које већ послују у Анголи и које претендују да се остваре у овој области. Сонангол, анголска државна компанија ће наредних година расписати тендере за нове блокове за истраживање нафте и најављено је да намерава да достигне дневну производњу од два милиона барела нафте у 2016.

margina

 

Ангола је данас једна од економских звезда Африке, континента који има највише стопе привредног раста у свету…


Ангола је протеклих година имала невероватан ниво економског раста. На пример, у 2007. је привредни раст био 23,3%, а наредне године 13,8%. У овом тренутку свет преживљава кризу коју је Ангола, такође, осетила па је економски раст успорен, али је у 2014. ипак изнео 6,3%.
Од краја 2014, стабилност анголске економије је погоршана услед различитих извора несигурности на међународном нивоу и негативно утицали на цену нафте, главног извозног производа Анголе. Упркос томе, за ову годину се предвиђа стопа раста реалног укупног домаћег производа (БДП) од 4%, да нафтни сектор због повец́ане производње порасте за 7,8%, а не-нафтни 2,4% (пољопривреда 2,5 %, прерађивачка индустрија 2,6%, 2,2% тржишне услуге, енергетика 12%, грађевинарство 3,5% и 3,2% дијаманти).


Стиче се утисак да је досадашњи развој Анголе био заснован превасходно на црпљењу И извозу нафте И дијаманата. Да ли власти имају планове за разгранавање привреде?


Анголска привреда се суштински заснива на истраживању нафте и дијаманата. Но, то не значи да су други пођеднако важни сектори привреде игнорисани, као што је, на пример, пољопривреда. На жалост, Ангола је била у рату дуги низ година и други сектори привреде су веома погођени.
Протеклих година влада је спроводила програм диверсификације анголске економије. Но, резултати су још далеко од оних које влада жели и треба, мада је смањена зависност од извоза нафте.


Док је у 2002. и 2008. производња нафте представљала 46 %, односно 58 % БДП, у 2014. је износила 35 %, ниво нижи у односу на ситуацију у многим земљама произвођачима нафте. Због тога је између 2008. и 2014. удвостручена стопа раста од производа ван сектора нафте.


Прошлог септембра је одобрен нови закон о приватним инвестицијама и реструктуриран надлежни сектор владе. Циљ је повец́ање привлачења директних страних инвестиција од око 10 милијарди долара у наредне две године.


Овај износ, увећан за оно што је могуц́е добити од домаћих инвеститора, ц́е убрзати економску разноликост у не-нафтном сектору, као и привредни раст и стопу запошљавања.

margina3

 

Колико је привреду Анголе погодио значајан пад цене нафте на светским тржиштима?


На привреду Анголе је прилично негативно утицао нагли пад цене барела нафте у последње две године, главног извозног производа државе. Продаја нафте чини две трец́ине пореских прихода и око 95% извоза.
Пад цене нафте значи смањење извоза и страних девиза што има директан утицај на раст БДП, и последице широм привреде и односе између различитих сектора.


У контексту политике девизног курса ради се на стабилизацији тржишта и смањењу утицаја који се до сада осећају. Тако је Влада наложила Народној банци да креативно примењује закон о финансијским институцијама како би девизе биле усмерене на приоритетне потребе земље, основне намирнице, здравље и друго. Циљ је да буде осигурана не само стабилност цена ових добара и услуга, већ и да се не дозволи да становништво осец́а шок ефекте пада цена нафте на међународном тржишту.


Политичка мапа Африке је веома промењена последњих година. Како званична Луанда види ситуацију на континенту?


То је ситуација која је, нажалост, резултат разних сукоба широм континента. Последњих година избили су сукоби који брину афричке лидере, посебно ситуација у Либији, Нигерији и Демократској Републици Конго, на истоку Централноафричке Републике и у Бурундију.


Забрињавајуц́е је стање несигурности и нестабилности у централној Африци, јер представља истинску претњу миру и безбедности на читавом континенту. Сукоби изазивају тешку хуманитарну кризу која погађа не само тамошње земље већ и суседне.


Ангола је за очување глобалне стабилности у Африци настојала да подели своје акумулирано искуство у решавању сукоба, промоцији мира и дијалога.


Африка, као и у други делови света, такође мучи муку са тероризмом радикалних исламских ц́елија активних у Централној Африци. Боко Харам је активан у области језера Чад и делује у Нигерији, Камеруну и Чаду.
Но, упркос томе што у неким регионима Африке постоје извори напетости и сукоби, политичка и безбедносна ситуација на глобалном геополитичком простору Африке је, углавном, стабилна.


Која је Ваша порука пословним људима из Србије који желе да сарађују са партнерима у Анголи?


 Пословне људе који желе да се економски докажу у Анголи, пре свега желимо да охрабримо и подстакнемо да улажу у нашој земљи. Ангола, осим што је обец́авајуц́а земља са великим потенцијалом, пре свега је земља у миру, стабилна и пружа безброј могуц́ности и добро пословно окружење. Ко инвестира у Анголи никада се неће покајати, напротив, брзо ће напредовати.

margina5
Ангола је земља од економског и геостратешког интереса, у којој расте самопоуздање и постепено се позиционира као кључни чинилац у заједничком развоју афричког континента. Ангола региструје значајну динамику привредног раста, са просечном стопом од преко 5% у протеклих 5 година.


Домац́е тржиште има значајне димензије, а земља је капија за читав Југ Африке. Ангола је главни играч на енергетском тржишту и има младо становништва са растућим квалификацијама. Тако Ангола има повољне услове за улагаче да за кратко време добију повраћај инвестиција.


Позивам заинтересоване да контактирају Амбасаду Анголе у Београду која је увек доступна да их прими и пружи све потребне информације.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 19 новембар 2015 22:48
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија