Кућа Добрих Вести

Login

Ускршњи пријем надбискупа Станислава Хочевара

Оцените овај чланак
(2 гласова)

Uskršnji prijemБЕОГРАД  - Поводом Ускршњих благдана 28. марта, београдски надбискуп и метрополита монс. Станислав Хочевар је са својим сарадницима у просторијама ординаријата организовао свечани ускршњи пријем. 

 

Водитељ пријема влч. Јован Вејн, судски викар Београдске надбискупије се у поздравном говору осврнуо на папин апел за мир упућен целоме свету поводом Ускрса, те најавио програм Ускршњег пријема.


Након уводне песме Екуменског мошког збора „Алелуја земљо пој“, који су током вечери одпевали неколико песама, свима се лично и у име Католичке цркве обратио надбискуп Станислав Хочевар, изразивши велику радост и нужност да можемо заједно и у синергији славити достојно овај највећи празник Ускрс. 


Затим су своју реч упутили председник Републике Србије Томислав Николић и викар Његове светости патријарха Иринеја владика Арсеније.


Након уводних говора и поздрава надбискуп Хочевар је уз молитву благословио све присутне те пожелео угодно дружење.


Од значајних гостију су на пријему учествовали такође рабин Исак Асиел, војни муфтија, принц Александар Карађорђевић са својом супругом принцезом Катарином, др Милета Радојевић са сарадницима из Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама, министар одбране Зоран Ђорђевић, саветник председника владе Владимир Божовић, представници Војске Србије, амбасадори Италије, Хрватске, Чешке, Аргентине и други.
Званице су се при одласку уписали у књигу утисака.

 

Објављујемо говор надбискупа Хочевара у целости


„Уважени сви присутни, Ваша екселенцијо, господине председниче Републике Србије, Ваша краљевска Височанства, на посебан начин Преосвештени брате, владико Арсеније, који сте нам овде у име Његове Светости, екселенције министри, браћо свештеници, професори, екселенције амбасадори, господо официри, гости, браћо и сестре.

 

Читав свет може да слави два највећа догађаја, догађај стварања, ко би га описао, али ко би описао други догађај, догађај Васкрсења. Можемо рећи први и други свет. Све више постајемо свесни да мора да буде хармонија, Лаудато си и фелиx алелуја иду увек заједно.


Ове године славимо Годину милосрђа, зато смо покушали уважени сви присутни, да направимо након досадашње праксе један малени корак те да будемо вечерас, одвојено од Свете Литургије, посебно заједно.


Желим овом згодом да посебно топло захвалим свима који сте ових дана помогли, на посебан начин јуче, када је РТС на другом програму преносио нашу Литургију.


Екселенцијо, господине председниче, дозволите ми да то кажем, од када се то догађа многи ми приступају, говорећи, сада разумемо како смо близу, коначно схватамо да су Исток и Запад у дубокој симфонији. Тако можемо сви да правимо нове кораке синергије па и овај Екуменски мошки збор, који је већ плод наше традиције и у коме увек певају људи различитих националности, да ли су Срби, да ли су Словенци, да ли су Хрвати, католици, православни, видите да ми и наша надбискупија стварно желимо промовисати јединство.


Рекох да треба да се сећамо двеју највећих догађаја стварања и Васкрсења. Први свет није ишао новим путем. Бог нам ствара по Исусу Васкрслом нови свет и ево наша надбискупија и ја лично, због мог животног искуства осећам посебну потребу да учинимо све што је могуће, а по речима мог духовног оца да чинимо и оно што је немогуће, како би било међу нама помирења и међу свим хришћанима јединство, и међу свим црквама и верским заједницама нова синергија.


Зато ми је посебно драго што су уз присутност нас који славимо Васкрс овде присутни и јеврејски представник господин рабин као и исламски представник. Логично је да песах настављамо. Исто тако знамо и не смемо сакривати од очију да је овај тренутак историјски извандредно комплексан. Много то Ви боље знате, који сте директно одговорни за друштвени живот, да може бити такав егзодус народа у ово време који ће заправо све нас у целини пореметити. Тај егзодус је плод неуравнотежености која живи и која постоји у нашем свету.


Ево зашто сматрам да је нужно да славимо достојно овај највећи наш празник Васкрс и то заједно у синергији. Ми сматрамо да је ово вече, овај једноставан сусрет, прилика да у синергији кажемо када ми у нашој цркви данас читамо Јеванђеље о Емаусу, да је могуће направити историјски преокрет, ученици су хтели да иду у безимност, у анонимат, да забораве све, али у сусрету са Христом, поново улазе у средину, како нам овај јеванђеоски текст сведочи.

 

Екселенције, браћо и сестре, сматрам да је и ово једноставна могућност, да направимо нове историјске покрете. Добродошли и хвала!“

 

Део говора викарног епископа Топличког господина Арсенија


У радости вечерашњег сусрета, поводом великог празника Васкрсења Христовог, поздрављам Вас радосним хришћанским поздравом: Христос васкрсе! И преносим најсрдачније честитке Његове Светости патријарха српског господина Иринеја, свима који су јуче и данас прославили велики празник Христовог Васкрсења, који је основа наше вере. Као што каже свети апостол Павле ако Христос није васкрсао узалудна је и вера наша и проповед ваша. Христос је темељ нашега живота, а Његово Васкрсење јесте победа светлости над тамом, победа живота над смрћу. Зато Христа и зовемо Нова Пасха, прелазак из смрти у живот.


Нека би празник Васкрсења Христовог био онај који нас уједињује и окупља и да у сваком човеку видимо лик Божији, јер смо сви Боголика бића, без обзира које смо вере, које нације, које боје коже.


Нека би ови сусрети, свих нас овде, били што чешћи како бисмо се тако ујединили у Христу Господу. Нека је срећан Васкрс, живели на многаја љета!

 

Део говора председника Републике господина Томислава Николића


Христос нам је показао свима да треба веровати и данас, када се, како је рекао монс. Хочевар дешавају јако ружне ствари у свету, кад се свет ломи, кад се читав један континент помера. Један искоришћени континет, напаћени, чији људи траже своје место под сунцем. Данас је време да се сви зближимо више него икад. Можда и нисмо били блиски, зато хајде прво да будемо блиски, хајде прво да пронађемо слогу између себе. Та слога је слога људи који верују у Бога. Не може да буде лош онај човек који верује у Бога, како год да га назива и како год да назива цркву у којој се њему моли. Зато ми је драго да сте Ви вечерас окупили представнике свих религија које су заступљене у Србији.


Са великом радошћу, Вама господине Хочевар и свима који у Србији у ове дане прослављају Васкрс од свег срца желим много среће, успеха, Вашој заједници напредак, а Србији да уме да помогне напредак сваког свог грађанина и сваке своје религије. Христос васкрсе!

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 


Последњи пут измењено четвртак, 07 април 2016 08:28
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија