Кућа Добрих Вести

Login

Изложба слика Милутина Обрадовића

Оцените овај чланак
(1 Глас)

milutinnnnБЕОГРАД - У галерији "Сингидунум" у петак, 22. априла 2016. у 19:30 часова отвара се прва самостална изложба академског сликара из Црне Горе Милутина Обрадовића у Београду.


Успех који је Обрадовићева изложба под називом "Додир за љубав " недавно дозивела у галерији Културног центра у Новом Саду, наговештава да ће и у главном граду Србије млади уметник доживети пуну сатисфакцију. Не само број посетилаца, већ и медијска пажња којом је пропраћена његова изложба у Војводини, говоре да пред собом имамо сликара који је већ доживео поштовање и уважавање и коме се отварају нове и веће перспективе.

 

konj

 

Рођен (1979.) и школован у Бијелом Пољу, где је још у школским данима био запажен као талентован цртач и запажен песник и књижевник, Милутин је завршио Средњу ликовну школу на Цетињу , а касније и Факултет ликовних уметности на Цетињу - 2002. године, у класи проф. С. Караила. Сада живи и ради као професор средње школе у родном граду и отац је синова Николе и Милоша.


Остајући веран свом родном месту, потражио је у њему и инспирацију за уметничке креације, које су га водиле не само у суседне и европске земље, већ му давале колоритне и јаке сокове, којима је почео да спаја свет стварности са својом бујном маштом.


Обрадовић данас већ припада групи талентованих сликара Црне Горе. Тема на његовим сликама је портрет коња , који он лично и мајсторски преноси у најчистија емотивна стања, у којима доминира оригинална и распевана игра колорита и симбола.

 

Иако је за сликарски век тек у првим животним фазама, скренуо је пажњу европске и светске јавности, па је " Wалл стреет магазин " 2015. надахнуто и са пуно сензибилитета писао о његовом стваралаштву. Недавно је у Лајпцигу номинован за престижну међународну Палм Арт награду, у веома јакој конкуренцији сликара из већег броја земаља.


Обрадовић је, по оцени ликовних критичара, пре свега уметник узбудљивог израза. " Његова платна у својој основи носе нешто есенцијално, страсно, еруптивно, један експлозивни карактер сав окренут исконској енергији живота" , написао је у предговору његовом каталогу мр Александар Поповић.


Продајну изложбу , са 19 платана, радјених у техници уљаних боја отвориће у галерији Сингидунум београдски књижевник и публициста Милоје Поповић Каваја.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 19 април 2016 21:24
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија