Кућа Добрих Вести

Login

Малезијски амбасадор: У сусрет хуманитарном базару

Оцените овај чланак
(4 гласова)

56565656БЕОГРАД - Малезијски Добротворни Базар (МДБ) који ће амбасада Малезије организовати у суботу, 4. јуна на простору те дипломатске мисије у Београду је манифестација њене јавне дипломатије и хуманитарног деловања у Србији.

 

Хуманитарна акција се одвија усред срдачних, пријатељских и све бољих билатералних односа између Малезије и Србије, изјавио је у интервју за ЕвроАзију.инфо, отправник послова амбасаде те земље из југоисточне Азије, Ник Ади Арман Ник Мохд Камил.

 

Отправник послова Ник Ади Арман је у првом интервјуу за неки медиј у Србији казао како је идеја организовања, сада већ традиционалних МДБ, јединствене манифестације у дипломатској заједници у Србији, утемељена у јавној  дипломатији амбасаде ради промовисања веза између грађана две државе кроз хуманитарне акције.“Наш циљ није само да обезбедимо материјалну или новчану подршку социјално рањивим групама, већи да подигнемо јавну свест о неким социјалним питањима на која пажња јавности није усредсређена у довољној мери,”казао је малезијски дипломата.

 

 

Које су карактеристике МДБ?

 

Базар је организован као породични догађај са многим различитим занимљивостима за посетиоце свих узраста и личних интересовања. Ово је такође време када амбасада отвара своја “врата”за јавност. Иза тих врата ће јавност у Србији имати прилику да баци поглед на малезијску културу кроз њену храну, ношње, традиционалне игре, рукотворине и изузетну гостољубивост.

 

Базар такође служи и као платформа социјално одговорним компанијама, организацијама и појединцима да дају допринос племенитом циљу.

 

 

На шта је усредсређен овогодишњи МЦБ?

 

Под називом“Свака помоћ се рачуна”, МДБ 2016 ће дати прикупљена средства удружењу“Наша Деца”из Београда. Рад ове организације усмерен је на помоћ деци ометеној у развоју да развију уметничке склоности. Ово се постиже организовањем радионица и сарадњом са познатим уметницима, сликарима и вајарима, на пример кроз школу наивне уметности у Ковачици. Кроз уметност, деца ометена у развоју формирају јединствену врсту веза са друштвом и у том процесу такође оснажују самопоштовање.

Ово се у потпуности подудара са двема порукама које настојимо да пренесемо. Прво, свако може да допринесе, а сваки допринос, без обзира какав и колики био, јесте вредан. Друго, упркос изазовима са којима се појединац суочава, требало би да гледамо на вредности и способности које нас чине посебним.

 boskomalezija

 

Досадашњи базари

 

Који су резултати досадашњих базара?

 

Претходни МДБ, одржани 2012, 2013. и 2014, били су веома успешни. На врхунцу, базар је подржало 80 друштвено одговорних компанија и организација и привукао је 5.000 посетилаца.

 

МДБ је такође остварио свој циљ промовисања вредности одређених за сваку од тих годину. Током првог базара, помогли смо прихватилиште за незбринуту децу“Јован Јовановић Змај”у Београду опремањем дневног боравка и собе за забаву деце која живе у дому. Други базар је обезбедио опрему за породилишта у здравственим центрима у Алексинцу и Књажевцу, са вишим циљем да људи у недовољно развијеним областима буду охрабрени на стварање многобројнијег потомства. Трећи базар је помогао деци из етнички мешовитих средина која живе у слабије развијеним областима Србије тако што су рачунарском опремом опремљена два одељења и промовисане вредности доброг образовања, спорта и здравог живота, као и вредности националне интеграције и помирења.

 

Какав је програм овогодишњег МДБ?

 

Манифестација ће бити приређена у суботу, 4. јуна 2016. године у Амбасади Малезије, Крајишка 2, на Дедињу, од 10 до 18 часова. Базар је подржало више од 50 друштвено одговорних компанија које ће продавати и промовисати своје производе и услуге. Неколико амбасада азијских земаља је такође одлучило да учествује на догађају.

 

 

МДБ 2016 ће одликовати и богат и разноврсан целодневни културно-уметнички програм.

 

Састављен је од извођења традиционалних народних игара, наступа домаћих музичких група, демонстрације борилачких вештина, модне ревије традиционалних народних ношњи и гостовања познатих личности које ће водити програм. Посебна пажња је посвећена забавном програму за најмлађе који ће укључивати дворце на надувавање, наступе мађионичара, уметничке радионице и професионалне аниматоре за децу.

 

Једна од главних атракција овогодишњег МДБ биће добротворна лутрија, на којој ће посетиоци имати шансе да освоје многе атрактивне награде, укључујући повратну авионску карту за Малезију, захваљујући нашем “Златном Спонзору” Туркисх Аирлинес, те туристичке аранжмане за одредишта у региону, ваучере и много другог.

 

Колико је ова врста манифестације заступљена у самој Малезији?

 

Малезијци су познати као топли, дружељубиви и предусретљиви људи. Они настоје да помогну свима којима је помоћ потребна на начин на који могу. Природно је да је један од тих начина организовање добротворних базара. Као такви, добротворни догађаји су популарни и широко подржани у Малезији. Њих организују различити делови друштва – образовне институције, социјално одговорне компаније, цивилна друштва, па и познате личности.

 malezija344

 

Која је улога МДБ у развоју билатералних односа Малезије и Србије?

 

Малезија и Србија су две географски удаљене земље. МДБ пружа могућност српској јавности да боље упозна Малезију. Постоји малезијска изрека:“Не можете волети нешто што не познајете”. Када је међуљудски контакт изванредан, много је лакше унапредити даљу сарадњу.

 

Билатерална сарадња Србије и Малезије

 

Како би оценили садашњи ниво односа Малезије и Србије?

 

Билатерални односи између Малезије и Србије су срдачни, пријатељски и сваке године све бољи. Политичке разлике које су негативно утицале на односе између Малезије и Србије, а које су настале углавном током немилих догађаја 1990-тих, остале су у далекој прошлости.

 

Обе земље раде на подстицању билатералних веза у свим областима. Малезија и Србија данас изврсно сарађују у међународним форумима где подржавају једна другу при кандидовању за светска тела. Још један начин за даље унапређење постојећих односа двеју држава је повећање броја билатералних састанака и посета на високом нивоу између званичника влада Малезије и Србије.

 

Малезијска влада је, такође, кренула са увођењем једногодишњег пробног периода, почевши од јануара ове године, током кога ће српски грађани који посећују Малезију бити ослобођени виза. Могуће је потписивање билатералног уговора о укидању виза између Малезије и Србије у блиској будућности. Број српских туриста који посећују Малезију константно расте, по просечној годишњој стопи од 18 процената од 2004. Очекује се да ће укидање виза допринети знатном повећању броја српских путника у Малезији, као и малезијских у Србији. То ће истовремено помоћи и директним контактима између малезијских и српских пословних заједница.

 

Какво је стање економске сарадње између Малезије и Србије?

 

Привредна сарадња између Малезије и Србије је означена дугорочним позитивним трендом. Нажалост, глобална економска криза је узела свој данак тиме што је смањена вредност билатералне размене између две земље са око 43 милиона долара у 2014. на око 37 милиона у 2015. Међутим, верујем да ове бројке не одражавају праву вредност укупне трговинске размене између наших земаља пошто се значајан део извоза и увоза између Малезије и Србије одвија преко других европских земаља.

 

 

Ипак, треба напоменути да српски извоз у Малезију расте по веома високој стопи. На пример, у 2015. вредност српског извоза у Малезију је повећан за 63 процента у поређењу са 2014, када је био више него двоструко већи у односу на 2013. Овај позитиван тренд доприноси уравнотеженијој трговинској размени између Малезије и Србије, пошто је тренутно вредност српског увоза из Малезије више него шест пута већа од српског извоза у Малезију.

 

Каква је Ваша порука пословним  људима у Србији?

 

Сигуран сам да Малезија, као једна од земаља са најбржим  привредним растом у Југоисточној Азији, може понудити обиље пословних могућности као и веома повољно пословно окружење српској пословној заједници. Иако је тренутна економска ситуација широм света пуна изазова и тера пословне људе на већи опрез него што је уобичајено приликом испитивања нових могућности, ја позивам српску пословну заједницу да подробно истражи могућности за директну сарадњу са малезијским саговорницима и могућим пословним партнерима који ће топло прихватити сваку иницијативу те врсте.

 

Ко је Ник Ади Арман 

 

Ник Ади Арман Ник Мохд Камил (36) је каријерни дипломата. У протеклих 10 година рада у Министарству заузимао је различите положаје. Пред именовање на место челника малезијске дипломаске мисије у Србији био је специјални саветник Генералног секретара Министарства. Службовао је и у малезијској амбасади у Сингапуру.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 02 јун 2016 19:02
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија