Кућа Добрих Вести

Login

Светски мајстор зен будизма у Београду

Оцените овај чланак
(2 гласова)

ILUSTRACIJAБЕОГРАД - Светски познат мајстор зен будизма Хјон Гак Суним, представиће се у петак, 9. септембра јавности у Београду и Србији.


Хјон Гак Суним, дипломац универзитета Јејл у Сједињеним Америчким Државама, који је на тему компарације међу религијама магистрирао на универзитету Харвард 1992, постао је ученик великог корејског мајстора Сунг Сана и у корејским манастирима провео последњих 20 година. Објавио је бестселер „Од Харварда до Хва Гје Са манастира”.

 

ILUSTRACIJA22


Хјон у Београд долази захваљујући монаху српског порекла, Крушевљанину Владану Велимировићу који више од 20 година носи монашко име Окњанг Суним. Велимировић отвара први зен будистички центар у Србији.
Двојица монаха ће говорити о зен будизму и о томе шта је медитација, који је њен значај и како се може практиковати и интегрисати у свакодневни живот.

 

Гостовање монаха заказано је за 19 часова у Академији 28, ул. Немањина 28.

 

Зен је једна од школа кинеског махајана будизма која је на Западу постала позната под својим јапанским именом. Настала је током династије Танг (618-907 година нове ере) и била под снажним утицајем таоизма. Из Кине се проширио на југ у Вијетнам, на североисток у Киреју и даље на исток у Јапан где је настао Јапански Зен.[2]


Бодидарма (пети или шести век н. е.) И Дазу Хуике (487–593) се сматрају двојицом патртијарха зен будизма.
Школа је то име добила због нарочитог нагласка који ставља на праксу неговања ума. Зен истиче ригорозну самоконтролу, медитацију И сагледавање природе Буде те лично изражавање те спознаје у свакодневном животу, нарочито на добробит других. То се достиже, пре свега директним схватањем кроз медитацију И интеракцијом са веонма образованим учитељем.

 

BUDIZAM


Реч зен, поред тога што означава име школе, означава и сврху њених настојања, па се тако често употребљава у значењу пробуђења, коначне истине или праве природе.

 

Зен будизам се не сматра само школом медитације, већ оном која чува и преноси живу мудрост коју је Буда, пробуђени, досегнуо седећи у медитацији под дрветом просветљења.

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено петак, 09 септембар 2016 06:39
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија