Хјон Гак Суним, дипломац универзитета Јејл у Сједињеним Америчким Државама, који је на тему компарације међу религијама магистрирао на универзитету Харвард 1992, постао је ученик великог корејског мајстора Сунг Сана и у корејским манастирима провео последњих 20 година. Објавио је бестселер „Од Харварда до Хва Гје Са манастира”.
Хјон у Београд долази захваљујући монаху српског порекла, Крушевљанину Владану Велимировићу који више од 20 година носи монашко име Окњанг Суним. Велимировић отвара први зен будистички центар у Србији.
Двојица монаха ће говорити о зен будизму и о томе шта је медитација, који је њен значај и како се може практиковати и интегрисати у свакодневни живот.
Гостовање монаха заказано је за 19 часова у Академији 28, ул. Немањина 28.
Зен је једна од школа кинеског махајана будизма која је на Западу постала позната под својим јапанским именом. Настала је током династије Танг (618-907 година нове ере) и била под снажним утицајем таоизма. Из Кине се проширио на југ у Вијетнам, на североисток у Киреју и даље на исток у Јапан где је настао Јапански Зен.[2]
Бодидарма (пети или шести век н. е.) И Дазу Хуике (487–593) се сматрају двојицом патртијарха зен будизма.
Школа је то име добила због нарочитог нагласка који ставља на праксу неговања ума. Зен истиче ригорозну самоконтролу, медитацију И сагледавање природе Буде те лично изражавање те спознаје у свакодневном животу, нарочито на добробит других. То се достиже, пре свега директним схватањем кроз медитацију И интеракцијом са веонма образованим учитељем.
Реч зен, поред тога што означава име школе, означава и сврху њених настојања, па се тако често употребљава у значењу пробуђења, коначне истине или праве природе.
Зен будизам се не сматра само школом медитације, већ оном која чува и преноси живу мудрост коју је Буда, пробуђени, досегнуо седећи у медитацији под дрветом просветљења.
Извор: Кућа Добрих Вести