За конференцију су још увек отворене пријаве те се можете пријавити.

Придружите се и другим говорницима у тражењу правих питања и одговора. Говорници конференције ће представити нека од питања којима се они баве, и подстаћи вас да трагате и даље…

ТЕДxНовиСад искуство пружа:

– Целодневни програм идеја вредних ширења, музички и уметнички програм и технолошке демонстрације;

– Могућност да упознате говорнике и остале учеснике сличних интересовања;

– Размену идеја, повезивање и склапање нових пријатељстава.

И ове године конференција ТЕДxНовиСад ће се одржати у Студију М. Познат као зграда Радио Новог Сада. Простор Студија М поново ће угостити све истраживаче, ентузијасте и искрене ТЕДстере, који ће у њега унети своје идеје, мисли, иновације, започети разговоре и пријатељства и исписати још једно поглавље у историји овог култног места.

У наставку вам представљамо биографије појединих говорника, како би вас бар мало заинтригирали.

Никола Арежина, дизајнер, активиста

Графички и веб дизајнер, оснивач Fruskac.net платформе. Школовао се у Новом Саду а прво пословно искуство стекао у Coba&Accociates (Београд) где је заједно са студиом покренуо портал Designed.rs. Тренутно се бави мултимедијом и ради на развоју корисничког интерфејса за ReversingLabs производе. Последњих година радио је и као арт директор два велика фестивала (Share и Фестивал уличних свирача). Поред дизајна истражује у области екологије, туризма и друштвеног активизма. Део је признатог интернационалног жирија за евалуацију веб сајтова webbyawards.com/adas.net. По сопственим речима, залуђен је астрономијом, зими воли доста да чита, и обожава ванилице.

Душко Баленовић, социолог

Социолог по образовању, заинтересован за примењену фолозофију, урбану социологију и социологију простора. Тражи одговоре на питања како се друштво и простори међусобно преплићу и утичу једни на друге; како су идеологија, моћ и обликовање простора повезани. По сопственом признању, невешто свира гитару и интересују га бициклизам и производња занатског пива. Био је домаћин писцима на интернационалном Prose фесту. У Bookmarku je задужен за истраживање и обраду грађе, али и контекстуализацију и позиционирање те грађе у шири историјско-друштвени оквир.

Бојана Динић, психолог, истраживач

Њена област интересовања покрива психологију личности и психометрију, а као посебан фокус њеног рада истиче се истраживање агресивности и јављања агресивног понашања код деце и одраслих. Ради као доцент на Одсеку за психологију, Филозофског факултета у Новом Саду. Сарадник је Лабораторије за експерименталну психологију на поменутом факултету, као и Истраживачке станице Петница. До сада има мноштво објављених радова у међународним и националним часописима, и излагања на међународним и националним научним скуповима. Године 2013. добила је награду за најбољег младог истраживача Филозофског факултета у Новом Саду, а 2015. признање Најбољих пет рецензената међународног часописа Психологија. Секретар је националног часописа Примењена психологија. Учествује у дугорочном пројекту Министарства просвете, науке и технолошког развоја, у оквиру којег се спроводи близаначка студија, а учествовала је и у неколико пројеката Покрајинског секретаријата за науку и технлошки развој и Града Новог Сада који су у вези с превенцијом насиља.

Драгана Ћорић, правница, активисткиња

Основна људска права, права родитеља и деце, у фокусу су Драганиног рада. Када не пише промене закона, пише песме и мотивационе приче. Ради као професор на Правном факултету у Новом Саду, а на предавањима цитира Достојевског, Коеља и Гандалфа. Никада не одустаје, јер зна да је право средство за исправљање система и борбу против неправде. Има ћерку са којом вежба задатке из физике и математике, и разговара на језицима које обе знају. Члан је надзорног одбора Буџетског фонда за лечење болести, обољења и повреда које се не могу успешно лечити у Србији, и националног Here тима за реформу високог образовања у Републици Србији. Године 2014. добила је Октобарску награду за подизање свести о безбедности деце и младих. У оквиру манифестације “Ноћ истраживача”, освојила је титулу “Нajкул научника” 2016.

Бојана Голубовић, иновативни едукатор

Наставница филозофије на српском и француском језику у Гимназији „Светозар Марковић“ у Нишу, председница Дебатног клуба Града Ниша, оснивач Дебатног турнира Града Ниша, тренер  Capitol Дебате тимова у Балтимору и Бостону, САД, представница српског образовања на ТЕД Самиту 2016. године у Канади, покретач ТЕД-Ед клубова у Нишу, експерт Куће Ане Франк у Амстердаму и Песталоззи програма Савета Европе. Са жељом да у свом родном граду развије културу јавне дебате и отвореног дијалога, она је заједно са својим ученицима и студентима Универзитета у Нишу учествовала у бројним пројектима: MICC, WEB,  HIP-Lessons for Today, Debattlefield, My Speech, Наук није баук, Ноћ истраживача, Демолизам, Србија на тромеђи ЕУ-НАТО-Русија. Бојана је мајка троје деце и велики оптимиста.

Софија Стефановић, професор физичке антропологије

Софија Стефановић је професор на Одељењу за археологију на Филозофском факултету у Београду и управник Лабораторије за биоархеологију, у којој се истражују људски, животињски и биљни остаци са археолошких локалитета. Њена истраживања древних скелета, у којима комбинује бројне методе природних наука, усмерена су ка разумевању еволуције фертилитета. У области биоархеологије објавила је преко 30 радова и две монографије и ментор је шест докторских дисертација, као и 36 мастер и дипломских радова.

Софија је први научник у Србији чије истраживање је подржао Европски истраживачки савет кроз финансирање пројекта Birth који се бави праисторијским фертилитетом на Балкану.

Више о осталим говорницима прочитајте ОВДЕ.

Извор: Кућа добрих вести