Мајстори на традиционалним бугарским инструментима као што су гајде, кавал, гадулка и тамбура, бриљантни плесачи и певачи изузетне вокалне технике свесрдно су учествовали у усавршавању и популаризацији овог данас светски познатог ансамбла.
Наступили су на преко 7000 концерата у преко 50 земаља, а њихов успех извођења звукова бајковитих предела Пирина и Родопа, пролазак кроз светске сцене овенчан је наградом Grammy.
Филип Кутев се 1951. године одважио да оствари свој дугогодишњи сан, уједињавајући на сцени све сегменте богате фолклорне традиције своје земље. Створио је ансамбл како би спојио богато наслеђе бугарских народних песама и традиционалних игара са хармонијама и аранжманима, који потенцирају предивне боје и тембра звукова и неправилне ритмове.
Чланови ансамбла су првобитно бирани из најмањих села у околини Бугарске, а први наступ Ансамбла одржан је у Софији већ наредне, 1952. године. Специфична боја и начин постизања звука код бугарских гласова, по први пут у историји професионалних хорова, постигла је импресиван и задивљујући ефекат на публику.
Ансамбл је одмах постигао успех и његова формула постала је убрзо модел за формирање бројних других састава и база за популаризацију већих и мањих бугарских народних група и хорова, који су освојили публику широм света. Неколико песама које су извеле чланице Ансамбла "Филип Кутев" нашле су се на на два CD издања Марсела Селијеа(Marcel Cellier), "Мистерија бугарских гласова" (Le Mystere des Voix Bulgares), који су освојили престижну Grammy награду 1989. године. На албумима су се нашле веома атрактивне и успеле нумере, коришћене касније и у другим популарним медијима, као што је видео игра „Alone in the Darк“.
Најближи сарадник Филипа Кутев током његове плодоносне каријере била је његова супруга Марија Кутева, а од 1994. његова ћерка, проф. др Елена Кутева, постаје уметнички директор ансамбла.
Из хронолошке перспективе, Ансамбл "Филип Кутев" развијао се у три фазе: класични - од оснивања до 1982, године смрти оснивача, Филипа Кутев, период који је обележен његовим радом и личним посвећењем утемељењу ансамбла; пост-класични, који су обележили главни уметнички директори и композитори Михаил Букурештлијев и Стефан Драгостинов, уметнички менаџер Теодосије Спасов, Марија Кутова, бројни диригенти и кореографи, који су радили на обогаћивању репертоара аутентичним интерпретацијама бугарске народне музике и плеса, као и аранжманима бугарских најзнаменитијих композитора . Трећу или нову фазу представља данашњи звук ансамбла, који прати модеран и жанровски crossover 20. и 21. века, заснован на богатој и духовној бугарској музичкој традицији.
Извор: Кућа добрих вести