Да ли је пасивни отпор активан? Да ли политичка апатија и нерегулисани отпор отварају контрадикторне просторе политике ангажмана? Да ли о пасивном отпору можемо говорити са позиција активне несагласности и грађанске непослушности, или је у питању пука политичка апатија, репрезентована умором од политичког ангажмана и напуштања инстанце улагања властитог гласа и доношења одлука у политичкој сфери? Какве заједнице можемо замислити, уколико пасиван отпор препознамо као специфични облик само-алијенације која уздрмава, или макар настоји да уздрма, параметре и могућности остварења политичких циљева?

О овој теми ће у трибинској сали у Дому омладине говорити Ирена Јаворски, Марко Ђорђевић, Јелена Војводић - студенти докторских студија “Трансдисциплинарне студије савремене уметности и медија” на Факултету за медије и комуникације у Београду
„I prefer not to" - јесте Бартлебијева хемијска или алхемијска формула, али могуће ју је читати – као неизоставну надопуну – и обратно, I am not particular, нисам посебан.

„Читав је 19. век прожет том потрагом за човеком без имена, краљоубицом и оцеубицом, Уликсом модерног доба (“ја сам Нико”): сломљеним и механизованим човеком великих метропола, од кога се, међутим, очекује да, можда, из њих изађе као Човек будућности или новога света.“ (Жил Делез, Бартлеби или формула)“, наводе организатори у званичној најави догађаја.

Циклус трибина „Мањинска читања политике“ настао је у сарадњи Центра за истраживање култура, политика и идентитета (ИПАК.Центар), Факултета за медије и комуникације (Универзитет Сингидунум) Центра за женске студије у Београду и Дома Омладине Београда, у жељи да се појам политичког схвати и промишља шире и комплексније од његовог конвенционалног значења, али и да се тако схваћеном појму политичког приђе са позиција које измичу уобичајеним идентитетским категоријама и редукованим дискурсима којима обилује убрзана и интензивирана данашњица.

Извор: Кућа добрих вести/Дом омладине