Кућа Добрих Вести

Login

Љубин легат

Оцените овај чланак
(4 гласова)

“За шта ћемо се борити, ако не за културу“? Черчил


valjevo0000ВАЉЕВО - Модерна галерија ''Ваљево'', установа је културе од националног значаја од 2013. године, а постоји и успешно ради од 1985. године.

 

Основана је на иницијативу једног од наших најславнијих сликара, недавно преминулог, Љубе Поповића.


Једна од најпрестижнијих галерија у Србији, у свету културе и уметности посебна је по томе, што веома успешно реализује изложбе најпознатијим сликарима Медиале, чији се правац у сликарству и негује у Модерној галерији.


Слике су из тзв.Југословенског периода од 1953-1963. год. и из 1985.год.


Чувар значајне ликовне баштине Србије


Реализујући 76 изложби, оформила је своју колекцију уља на платну и цртежа од сликара који су излагали и по једно или више дела поклањали Модерној галерији, а неке слике су и откупљене од аутора. Данас је Модерна галерија озбиљан легат, чувар значајне ликовне баштине Србије са богату колекцијом од 520 дела.


Поклон збирку чине уметничка дела академика Љубе Поповића, а слике су поклонили и Дадо Ђурић, Владимир Величковић, Миљенко Станчић, Миро Главуртић, Крсто Хегедушић, Милош Шобајић, Тикало, Војо Станић, Урош Тошковић, Ксенија Дивјак, Љубица Мркаљ, Владимир Дуњић, Милан Туцовић, Лидија Мацура, Милић од Мачве, Душан Гавела, Васа Доловачки, Коста Бунушевац, Јале, Славко Крунић...


“Ниједна слика није купљена, све смо добили на поклон од аутора, или од колекционара “ каже Војислав Јовановић, директор Модерне галерије у Ваљеву и додаје:


”За разлику од многих галерија и музеја, где уметничка дела стоје у депоима, слике из наше збирке веома често су пред љубитељима уметности.


Модерна галерија почела је с Медиалом, групом која је у томе време била озбиљна авангарда у југословенском сликарству. Њен дух и даље је у нашој установи веома присутан. Свака изложба, јединствена је по избору дела, није у питању ретроспектива аутора, него се трудимо да публици прикажемо оно што је у његовом раду најупечатљивије. Модерна Галерија јединствена и је и по томе, што за ове 32 године колико постоји, је имала два директора, имала је Љубу, и увек негде са стране мене, по много основа.


Љуба, који је неговао тон Медиале, инсистирао је да у Модерној Галерији буду изложена његова дела из југословенског периода, до 1963.године када он одлази у Париз. Многи тај период сматрају правим темељом Љубиног сликарства. Он је један је од ретких, наших сликара који је присутан на целом европског континенту, али и у Америци где је издата озбиљна књига о његовом раду и где је имао врло запажену изложбу у познатој галерији Пјер Карден. По природи је био тих, скроман, повучен, миран али и принципијелан, прилично чврст у својим ставовима. Врло јака личност”.


Музеј фантастике


О Музеју фантастике у Ваљеву Јовановић каже:


“Док је још Љуба био ту, ми смо дошли на идеју да отворимо Музеј фантастике. Сама идеја, Музеј фантастике је да се искористи оно што Модерна галерија поседује, да не буде у мраку, и да нешто што се у Србији налази по депоима, државним музејима, Палати Србије, архивима, канцеларијама, подрумима, изнесе на светлост дана. Није идеја да се прави контрапункт, паралела Музеју савремене уметности, идеја је да оно што припада стилу Медиале, рукопису и тону Љубе Поповића, а не излаже се у Музеју савремене уметности, угледа светлост дана и нађе своје место.
Тренутно се бавимо евиденцијом, пуно тога налази се по колекцијама државних банака и државних предузећа, као што су ЈИК банка и Генекс трејд који су у санацији и стечају а значајну колекцију поседује и Дунав осигурање. Министарство културе је показало разумевање, да оно што је вредно, што је националног значаја, откупи од приватних колекционара. У власништву Генекса трејда налази се 46 дела од националног интереса, а нас отприлике интересује 8-9 тих дела. То су велики формати и то би била озбиљна допуна колекцији. Влада Србије је донела одлуку да се те слике откупе и према потребама и интересовањима расподеле установама културе. Скупљати та дела и спашавати их мрака је позитивна ствар.

                                    modernagalerija3434
Поставља се питање реалности идеје, да ли отварати Музеј уметности у Ваљеву или не? За то треба пуно пара, а град нема та средства. Постоје две опције. Прва, стара железничка станица, где су имовинско-правни односи завршени, али треба пуно улагања у адаптацију простора којим не би решили целу причу, јер није довољан за Музеј, Модерну галерију и легат. Па се поставља питање, да ли да у Модерној галерији остане Љубин легат, а Музеј и Галерија у станици или неко друго решење, за које опет треба пуно новца. То град не може сам да изнесе. Као директор Модерне галерије трудим се да све људе добре воље и оне који воле уметности, окупим око те идеје и онда када ту идеју покренемо енергетски и снажно, да покушамо да са Владом Србије нађемо неко решење. Постоји и нека идеја о децентрализацији културе, о отварању неких пунктова, као што је Музеј наиве у Јагодини. Видећемо колико је то реално”.


Пре нешто више од месец дана у Модерној галерији отворена је изложба “Триптих у част Џејмса Џорџа Фрејзера”, слика која је проглашена за национално благо Србије али која је годинама била скривена од јавности, а једно време се налазила и у подруму београдске фирме “Генекс”.


“Наиме, Љуба Поповић није подлегао жељи архитекте хотела да слика буде декоративна. Како гостима хотела слика често није одговарала, она је била иза завесе, а када је скинута са зида 20 година је била у подруму “Генекса”, власника хотела. То је ремек дело, наручена слика, где се види доза принципијелности, ината. Има јако пуно детаља, пуно слика, то је празник за очи, несвакидашњи доживљај. ” каже Јовановић и додаје:
“Ову слику видео је велики број људи, а први пут за 32 године у Модерну Галерију је дошло 55 студената историје уметности."


Последња Љубина слика


Љуба Поповић је последње дело стварао летос у свом атељеу у Грчкој, да би слику, пре него што је преминуо 12. августа ове године, поклонио историчару уметности и свом пријатељу Николи Кусовцу.


Он је слику поклонио Модерној галерији, задужбини Љубе Поповића.


Причајући врло емотивно о овој слици, директор је казао: “Ова слика носи у себи трагичну поруку. Као да је најавио нешто тим гробљем. Љуба Поповић никада пре тога није сликао гробље, понекад су се на његовим сликама појављивали крстови, али на јарболима разних једрењака који су пловили његовим имагинаријумима.


Иако на први поглед не делује тако, Љуба није у потпуности завршио ову слику и зато она нема назив. Љубине слике су завршене када их он окрене и на полеђини стави свој знак, потпис, назив слике, место где је настала и датум”.


У једном од својих интервјуа, Љуба Поповић је изјавио:”Скоро сам читао књигу Тајанствени пламен краљице Лоане, од Ека, коју сам добио на поклон, И ту сам наишао на реченицу која је толико моја:тај лик не жали што ће да умре, али страшно жали шта ће бити са његовом библиотеком. Ни мени није жао да одапнем, него ми је страшан појам коме ће да иду све те књиге и стрипови.


“Љуба и даље живи на овој адреси. Он за свог живота није урадио много тога, урадио је превише тога. Био је једна комплетна личност, врхунски интелектуалац, врсни познавалац књига, стрипова, филмова. Све је радио темељно, са разумевањем, са потпуним посвећивањем остављајући свој лични печат и траг.


Идеја је и да се његов атеље и библиотека са преко 3500 књига и стрипова из Париза потпуно пресели у Модерну галерију.


Најважније је да Модерна Галерија настави свој пут, оно што је Љуба започео и ако се Музеј фантастике отвори, да настави да живи.


Јако пуно људи које је поштовало Медиалу има озбиљне колекције. Љуба је најспецифичнији, већина његових дела се налази се у приватним колекцијама и нису галеријски излагана. Он је у Србији, имао само две озбиљне изложбе, не рачунајучи Ваљево и причу о југословенском периоду. Имао је ретроспективну изложбу у Суботици и изложбу у Галерији РТС-а, каже Јовановић и додаје да ће на годишњицу Љубине смрти 12. августа следеће године бити отворена и изложба са његових 70 радова које за живота нигде није изложио.

 

Сећања на великана


Биографија


Љуба Поповић је рођен 1934. године у Тузли. Основну школу и гимназију завршио је у Ваљеву. Студирао је на Академији примењених уметности, а дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду. После првог двонедељног боравка у Паризу, посвећеног највећим делом посетама Лувру, учествовао је на неколико групних изложби у Београду („Нови облици надреализма и релационизам“, „Сан и машта“). Године 1963. настањује се у Паризу. Упознаје истраживача фантастичне уметности Ренеа де Солијеа, који је аутор његове прве монографије из 1971. године. О његовом делу су писали Ален Боске и Ален Жуфроа, значајни критичари, велики песник Андре Пјер де Мандијарг, проучавалац надреализма Патрик Валдберг, Етиамбл, велики синолог и познавалац Рембоа, Жил Нере, аутор књига за немачки Ташен, Гистав Рене Хоке, највећи немачки стручњак за маниризам и сликарство неоманиризма, Саран Александријан, крајње упућен у магију и надреализам, аутор Љубине монографије са вероватно најбољим текстом икада написаним о таквој врсти уметности, као и бројни други стручњаци.
Наш култни сликар и писац, Момо Капор је записао: “Љуба Поповић, родом из Ваљева, преноси из Београда у Париз већ потпуно дефинисану сликарску арс-поетику. Џиновски женски актови чији се делови тела распадају и претварају у вегетацију позадине слике, лагано освајају париску публику, галеристе и неке од врсних француских есејиста који о овоме сликару објављују читаве студије. Мало-помало та нага женска тела одлазе из Љубиних слика остављајући иза себе зачаране пределе из снова који као да оплакују њихово одсуство; клисуре и планине чији се врхови губе у магли, бршљан и пузавице што прекривају површину платна, горке потоке и тајанствене пропланке који маме гледаоца да заувек напусти ружне градове у којима је присиљен да живи.


Ова дела на најбољи начин припадају сликарској породици Швајцарца Арнолда Беклина(„Острво мртвих“) и Гистава Мороа – једној старој, недосањаној бајци која своје корене вуче из дечачких сањарија”.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 30 децембар 2016 19:27
Рада Севић

Ако би требало да опишем себе у две речи, онда би то било радосна и радна Рада, што и моје име говори. По струци сам дипломирани инжењер организационих наука – менаџмент. Ужа специјалност Људски ресурси: тренинг и професионална оријентација. Око 15 година радим са младим, паметним, образованим људима на заједничком препознавању потенцијала, подизању мотивације и самопоуздања у тражењу посла. Учимо једни од других, “заборављамо изговоре, тражимо начине да нешто урадимо, свесни да једини део свемира који можемо променити то смо ми сами”. Имам срећу да радим оно што волим, трудећи се да рад, учење, знање, стручност, позитиван став промовишем као вредности. Умрежавање, подршка, солидарност, ширење позитивног духа, задатак је свих нас који имамо привилегију да радимо са људима. Изузетно је важно младим људима, пуним ентузијазма и позитивне енергије, жељних знања представити неке дивне, племените људе који су својим радом, залагањем, стручношћу остварили успех у различитим областима. ,,Кућа добрих вести" место је где се промовишу праве вредности и част ми је и задовољство да сарађујем са Вама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија