Изложбе су отворили амбасадор Републике Пољске у Србији Томаш Његођиш, декан Факултета ликовних уметности (ФЛУ) у Београду, редовни професор Димитрије Пецић, директорка Фондације „Маријуш Казана “ Барбара Казана, професорка варшавске Академије ликовних уметности Агниешка Ћешљињска (Cieślińska), те професор Зоран Граовац, директор “„Центра за графику“.

Свечаности су присуствовали представници српских научних и уметничких кругова, дипломатског кора акредитованог у Србији, као и пољске дијаспоре. Отварање изложби обогаћено је пратећим дешавањима, укључујући радионице за студенте графике на ФЛУ.

Пројекат „Wilanów Genius Loci, два погледа“ је реализовала Академија ликовних уметности у Варшави у сарадњи са Фондацијом „Маријуш Казана“. Подухват је резултат сарадње Одсека за теорију савремене графике и Студија за графичке технике поменуте Академије. Током реализације пројекта настали су радови друге године ове академије, чија су инспирација били краљевска палата у Виланову и њена околина.

После првих утисака, идеја и скица насталих под утицајем палате у Виланову, студенти су приљежно прикупљали информације на тему изабраног мотива. То је омогућило креирање концепције и избор методе реализације рада.

Рад на пројекту je трајао неколико месеци, a укључивао је и опис укупног креативног процеса. Тако је изложба „Wilanów Genius Loci, два погледа “ резултат графичких дела насталих у континуираним етапама стварања.

Палата Виланов је краљевска палата у истоименој области код Варшаве. Палата Виланов је преживела пољске поделе и оба светска рата, тако да представља подсетник о култури пољске државе каква је била пре недаћа из 18. века.

Палата Виланов је изграђена за краља Јана ИИИ Собјеског у последњој четвртини 17. века, а други власници су је касније проширивали. У њој се огледа карактеристичан стил барокног приградског пребивалишта изграђеног између улазног дворишта и врта (ентре цоур ат јардин). Палата је један од најзначајнијих пољских споменика. Музеј Палате, основан 1805. године, је депозитно место краљевске и уметничке заоставштине Пољске.

Чудесни свет цветова

Изложба графичких радова под називом „Homobotanicus“ проф. Ћешљињске, представља циклус радова који приказује фрагмент света природе инспирисан јединственом колекцијом гравура на тему цвећа узгајаног у Ајштету, највећој немачкој башти из 17. века.

“Homobotanicus” је циклус радова који приказују фрагмент света природе у коме се цвеће, лишће, семе претварају у нову фантазмагоријску врсту бића, мењајући властити облик и материју. Биљке, којима су подарене људске карактеристике, доносе лепоту, хармонију, али и интелигенцију природе која окружује човека. Свет природе се у борби за опстанак и постојање користи разноврсним методама, чувајући непроменљиву логику деловања, баш као што се то дешава у људском свету.

Инспирација за стварање циклуса графика „Homobotanicus“ био је „Hortus Eystettensis “– необична збирка гравура о цвећу које је узгајано у Ајштету (Eichstätt).

Вотаничка башта у баварском граду и прва у Немачкој, имала је веома разноврсне биљке. Власник баште је био принц-бискуп од Ајштета Јохан фон Геминген (Johann Konrad von Gemmingen, 1561-1612). Он је направио пространу башту на осам различитих тераса око своје палате на Вилибалдсбургу, са погледом на баварски град Ајштет.

Године 1611. бискуп је одлучио да убележи овај врт. Решио је да запише податке о врту који би остали за потомство, и да покаже колико је живописан био врт који је направио од биљака које је сакупио широм света. Резултат тога је Hortus Eystettensis, или, како су га још називали, Florilegium. Радио је 16 година је на збирци од 377 плоча које илуструју биљке које су се могле наћи у врту током различитих годишњих доба.

Рад професорке Ћешљињски

Према ауторки, професорки Ћешљињски, cитирање и уметање фрагмената старих гравура у композиције дела, произилази из жеље да се настави низ културне традиције слике. “То је врста еклектицизма који је толико карактеристичан за наше време. Можда је посреди само фасцинација естетиком протеклих векова, а можда ипак нешто више? Истицање културног идентитета или потрага за вредностима и ауторитетима. Или можда откривање савршеног, лепог облика,” написала је Ћешљињска.

“Метода рада на пројекту заснована је у највећој мери на техници колажа која ослобађа машту и омогуćава слободно стварање фантастичних облика. Радови из циклуса ‘Homobotanicus’ изведени су углавном класичним техникама графичке радионице, захваљујући којима користим сав сликарски потенцијал графичке матрице. Додир боје са графичким отиском, процес припреме матрице и вишеструко отискивање чине моје радове јединственом материјом,” навела је ауторка.

Агњешка Ћешљињска је професор ликовних уметности и графички уметник. Завршила је Академију ликовних уметности у Варшави. Тренутно води студио на Катедри за графичке технике ове академије. Добитница је више пољских и међународних награда. Њени радови налазе се у колекцијама: Народног музеја у Варшави, Јавне библиотеке у Њујорку, Центру „ Frans Masereel“ у Белгији, Музеју уметности „Naka-Tosa“ у Јапану, Библиотеци „Alexandrina“ у Египту, Колекцији графика „Guanlan“ у Народној Републици Кини и другим.

Фондација „Маријуш Казана“ настала је у септембру 2010, после трагичне смрти амбасадора Маријуша Казане неколико месеци раније у авионској несрећи код Смоленска када су погинули, такође, председник Пољске Лех Качински и укупно 96 личности. Амбасадор Казана (1960–2010) je био је директор Дипломатског протокола Министарства спољних послова Републике Пољске, дипломата и љубитељ уметности, аутор више пројеката који су промовисали културу и уметност njegove domovine.

Фондација промовише знање о лику и делу Маријуша Казане, настављајуćи пројекте које он није успео да реализује.

Изложбе су отворене до 25. априла 2018. године.

Извор: Кућа добрих вести