Села у рудничко-таковском крају све више привлаче туристе, који желе да уживају у сеоској идили, у амбијенту шума, цветних ливада и воћњака.

Kaда је изашла на сцену позоришта Мадленианум, Малина Станојевић, председница Удружења жена Сачувајмо село из Прибоја понела је титулу „жена змај“ као добитница специјалног признања за развој руралног женског предузетништва.

Ово признање сваке године додељује Удружење пословних жена Србије и једно је од највећих признања које једна жена у Србији може да добије.

На бини је Малина изгледала али и звучала тако простодушно и искрено да је покупила све "овације" публике. Још када се на врцав начин, говорећи о подршци коју је добијала током свог ангажмана у пољопривреди и очувању села,  захвалила свом мужу речима да јој је био "подршка јер јој није сметао" - добила је јак аплауз који се орио Мадленианумом.

Касније у фоајеу када се свечаност завршила, свако је хтео да је поздрави, стисне јој руку и фотографише се са њом за успомену.

А ко је Малина Станојевић?

Желимо да Вам је овде представимо, јер заиста то заслужује.

По занимању пројектант електроинсталација, запослена у Фабрици аутомобила Прибој (ФАП) Малина Станојевић је свој одлазак у пензију искористила за оснивање сопственог пољопривредног газдинства и ангажовања у борби за опстанак села, а пре свега останак жена на њему верујући да је жена кључ за његово очување.

Јер, како каже, жене су „велики хероји, радници и стратези за неку нашу нову будућност“. Газдинство у којем јој помажу чланови домаћинства основала је 2012. године као и Удружење жена „Сачувајмо село“ Прибој чија је председница.

Удружење се бави развојем пољопривреде и домаће радиности у функцији сеоског туризма, очувања традиције и културне баштине, родне равноправности и постизање веће видљивости и активности сеоских жена.

За шест година реализовано је 12 поројеката. Захваљујући Удружењу, жене из села прибојске општине прошле су обуке за писање пројеката, израду бизнис планова и покретање сопственог бизниса, за пластеничку производњу поврћа, прераду, коришћење нових технологија, маркетинг за пласман производа, постижући видљиве резултате што показује 19 пластеника добијених у оквиру пројеката. Уз пластенике, жене добијају и опрему, подстичу се да прерађују своје примарне производе и тако их пласирају на тржиште јер је тако исплативије.

Направљени су тимови у селима, подељена опрема за прераду, ангажован технолог и помоћу уређаја рефрактометра у сваком тиму се постиже исти квалитет и укус прерађевина.

Донацијом грантова за подизање пластеника, жене су добиле могућност да постану самосталне и независне, материјално оснажене и да свака ради на личном усавршавању и напредовању. Користећи нове технологије комуницирају мејловима, саме фотографишу своје производе за пласман преко интернета, поред продаје на локалној пијаци. Едукују се на семинарима, а уз презентацију домаћинства, ради се и на мапирању капацитета за публикацију сеоским туризмом. У рад и активности, укључује се, директно или индиректно око 100 жена.

Део производа Удружење доинра, показујући да је брига о потребама других подједнако важна као и брига о себи. Малина је члан Националног тима за препород села, члан актива за пољопривреду у општини Прибој, потпредседница МЗ Прибојска бања. Добитница је неколико награда, учесница сајма Жестивал, где је награђена за најбољу ракију 2017 године, учесница многих смотри изворног певања. Мајка је двоје деце, која јој у свему што ради пружају свесрдну помоћ и подршку.

Извор: Кућа добрих вести/УПЖ

Како каже песма Мирослава Илића посвећена Шумадији: „Тамо где је Рудник, Милановац град, Крагујевац, Топола, Космај, Београд“, тако и путовање у средиште Србије не може да почне без одласка у више градова, варошица и села.

Кајак на Увцу

Еко туризам релативно је модеран концепт путовања. Наиме, он се први пут помиње 1960. године са нагласком на односу између туристе, окружења и културе. Постао је популаран осамдесетих година, када су у туристичке понуде уврштене и ове туре. Од експедиција у Африку, које су се организовале још почетком 20. века, до посете Националном парку Yеllowstone, овај вид туризма прешао је дуг пут, и када је реч о дестинацијама, али и цени. Једно је остало исто - жеља за спознавањем нечег новог.

“Концепт еко туризма базиран је на учењу. Главни мотив еко туризма и овог типа туриста јесте ново сазнање о окружењу и екосистему. Главне карактеристике еко туризма су минималан негативни утицај на животну средину, максимално задовољство за туристу и максимална добит за локалну заједницу”, каже за еКапију Иван Вуковић из Туристичке организације Србије (ТОС).

Додаје да је посебно важно имати интеракцију са локалном заједницом и унајмљивати локалне водиче, јер само тако ће сви имати користи од такве сарадње: “Туристи ће имати прилике да се упознају са окружењем, које ће им представити неко ко је ту одрастао. Сама заједница ће поред продаја сувенира и презентација имати и осећај поноса и потврду вредности свог културно историјског наслеђа“.

Са њим се слаже и водич Павле Павловић, који каже да је еко туризам део одрживог туризма. Сматра да наша земља има потенцијал за овакав вид понуде:

“ Као земља која нема море, Србија мора да се бави еко туризмом, који ће бити у врху приоритета за развој. Држава се не бави овим на прави начин, него се ова тема примењује на локалу. У потенцијале Србије убраја се велики број заштићених природних еко система: пет националних паркова, 18 споменика природе, 20 предела изузетних одлика, 69 резервата природе. Ту је и богато културно наслеђе, како материјално тако и нематеријално, које се огледа у бројним обичајима, причама и легендама. Аутентична јела, припремљена на традиционалан начин, чине добру основу за понуду ове врсте туризма“, наводи Вуковић.

Засавица

Шта у Србији можете да видите и да радите, када је реч о еко туризму? Крстарење на Царској и Обедској бари, обилазак Засавице, сплаварење Увцем и посматрање белих супова, посматрање медведа на Тари, кајак на Дрини, веслање у биосфери Бачко подунавље, пешачење на Дивчибарама.

“Неоспорно је да Србија има очувану животну средину и да се на целој територији могу пронаћи задивљујући примери трагова које је природа остављала да их ми откривамо”, каже Вуковић.

Концепт еко туризма постаје све популарнији и препознат као потреба да се човек одвоји, бар на неко време, од свакодневног стреса и да се врати мануелном раду и учењу у природном окружењу. Према истраживању понашања домаћих и страних туриста које је Туристичка организација Србије спровела током 2015. и 2016. године, 52% домаћих туриста као мотив за путовање по Србији навело је природу, а 8% спортке активности. Код иностраних гостију културно историјско наслеђе као мотив за посету Србији чини 62% , док природа чини 43%.

Да се еко и сеоски туризам развијају потврђује Бошко Козарски (36) из Београда. Како каже, Србија је његов избор због веома занимљиве историје, комбиноване са невероватним природним богатствима.

“Мој избор је сваки кутак Србије, а из личних разлога најмање два пута годишње у својству туристе обиђем Златибор. Заобилазим центар, одлазим у Доброселице и Љубиш. Друга дестинација којој се радо враћам је Чегар, односно Доњи Матејевац и каменички Вис. Идеална комбинација етно, еко и историјског туризма”, препоручује Козарски.

Када је реч о страним туристима, Дарко Гавриловић из агенције Талас травел каже да је је њихов ниво свести о екологији, као и одговорност према приоди, још увек далеко испред нашег.

“Несхватљиво им је када виде кесе или пластичне флаше поред пута, или још горе у реци или потоку. Тај несхватљив порив одређеног броја наших суграђана појефтињује Србију као дестинацију и шаље веома негативну слику о нама. Наравно, у чистим местима и оазама одужевљене је неизоставно, посебно оних гостију који долазе из медитеранских земаља или из места која не обилују зеленилом, планинама, рекама. Недавно смо имали госте из УАЕ, који су изашли на највећи пљусак без кишобрана и уживали, јер су по први пут доживели да природна киша пада на њих”, открива саговорник.

Извор: Е-капија

Обновљена воденица у селу Зарожје код Бајине Баште опет ће на пролеће почети да меље жито. Гостиће и туристе који би да попију кафу и домаћу ракију крај воденичког витла, крај кога је најчувенији српски вампир Сава Савановић давио воденичаре и пио им крв.

БАЧКА ТОПОЛА - Туристичка организација општине Бачка Топола Вас позива на едукативну радионицу са темом:„Пословање даваоца угоститељских услуга у домаћој радиности и сеоским туристичким домаћинствима“.

БЕОГРАД - „Global Village“ је портал који је намењен љубитељима сеоског туризма и одмора у природи.

БЕОГРАД - На путу где су се, пре сто година, сукобиле две краљевске војске, у подножју херојског Цера, на стотињак километара од Београда и десетак минута вожње од Шапца, налази се Вила Албедо, етно центар за развој туризма и културе. 

БЕОГРАД - Како би се унапредио квалитет сеоског туризма осмишљен је речник којим су обухваћене све речи, фразе и називи јела које се могу користити за лакше споразумевање власника сеоских домаћинстава са страним гостима.

СТАРА ПАЗОВА - Удружење новинара за пољопривреду "Агропрес" у сарадњи са амбасадом Канаде, организује данасу Старој Пазови четврту радионицу у оквиру пројекта "Предузетнице у агробизнису".