Конгрес је обухватио шездесет двочасовних догађаја, покренуто је много дискусија са циљем решавања животних изазова са којима се свакодневно срећемо.

Темом “Будућност образовања” представила се Менса Србије запаженим предавањем и подијумском дискусијом.

Основна поставка предавања је била да је неопходно ускладити образовање са потребама данашњег друштва. Јасно је да садашњи концепт образовања чији су темељи утврђени пре два и по века, не може одговарати садашњем друштву које је претрпело корените промене – довољно је подсетити само на невероватне промене које су донеле нове технологије.

О визији образовања будућности, које ће заиста моћи да буде потпорни стуб развоја друштва, говорио је мр Предраг Ђукић, потпредседник Менса Србије, експерт Националног центра за таленте, аутор књиге Развој вештина менаџера.

“Школске лекције су ученицима досадне, доживљавају их неинтересантним. Проблем је све изражајнији и значајно отежава спровођење наставе“, истакао је Предраг Ђукић.

Ђукић је, приказујући четири важна проблема која он види као кључне и откривајући њихов узрок, али и нудећи решења, слушаоцима приближио и разјаснио главне поставке будућих промена.

Први проблем, по Ђукићу, јесте чињеница да ученици долазак у школу доживљавају као присилу (узрок томе види у данашњој могућности да се знања могу у сваком тренутку добити преко интернета, па се не види разлог доласка у школу). Решење може бити у промени циља – не преносити информације него вештине, стицање функционалног знања, а то не могу постићи сами.

Други проблем је недовољно ангажовање ученика током наставе, а узрок је тај што су теме често апстрактне, не види се смисао, па је решење у омогућавању ученицима да експериментишу, да се не боје грешке и казне.

Трећи проблем – недовољна мотивисаност да се знање заиста прихвати, циљ учења је само оцена, јер ученик не сагледава сврху знања и његову будућу примену. Ђукић сматра да је решење у едукативним игрицама и развоју вештина које су битне за будућу професију.

И четврти проблем, а то је појава да одлични ђаци добро понављају градиво, али су зато лоши у креативном изражавању и промени знања, последица је захтева наставника да се лекција понови од речи до речи. Решење је у стављању деце пред креативне изазове који су блиски онима који их чекају на послу.

У будућности, циљ образовања ће бити да од ученика направимо добре доносиоце одлука, координаторе, креативце, интеграторе, иноваторе и то развијањем вештина које се могу применити у свакој професији. Стицање функционалног знања ученику доноси подстицајну средину, могућност да се развија у складу са својим потенцијалима, да сарађује и помогне другима. Наставници тако доприносе напретку сваког ученика на креативан начин. Послодавци добијају значајно квалитетније људске ресурсе.

Сведоци смо стварања вештачке интелигенције која већ мења свет и утиче и на образовање. Реформом школства 2018. и увођењем пројектне наставе, деца иду у корак са потребама науке и друштва.

На крају, говорило се о врло интересантној теми – целоживотној даровитости. Истраживања су показала да даровитост не престаје са завршетком средње школе, па јој се треба посветити и на факултету и касније. Наглашено је да су посебно неискоришћени потенцијали особа старијих од 40 година.

Покренута је заиста интересантна тема, а ми ћемо врло брзо сазнати да ли ће савремено образовање победити у врло изазовној трци са новим технологијама и децом која заједно са њима журе напред.

Aутор: Виолета Миленковић

Извор: Кућа добрих вести