The Harvard Study of Adult Development спровело је ово изузетно истраживање у којем су пратили 724 испитаника, њихове животе од младости до дубоке старости. Од укупног броја, 60 испитаника су живи и данас, у деведесетим и даље учествују. За све ове године, променило се више генерација истраживача, али важно је да није прекинуто и да су долазили нови и наставили да раде на прикупљању података.

https://www.adultdevelopmentstudy.org/

Четврти по реду директор овог истраживања Роберт Валдингер пре неколико година изнео је у јавност резултате и почео речима:

„Укратко, добри међуљудски односи нас чине срећнијим и здравијим. Добар живот саздан је од добрих веза. И тачка.“

Истраживање дало три важне лекције

Кроз ово истраживање научили смо три важне лекције о односима, рекао је у уводном делу Валдингер.

Прво, доказано је да су испитаници који су више времена проводили са породицом, пријатељима, на различитим окупљањима и дружењима срећнији, физички здравији и дуже живе од испитаника који су живели више самотњачки.

Испоставило се да је самоћа токсична и да „убија“. Самотњаци су несрећнији, здравље им је лошије и функције мозга слабе пре времена. Укратко, краће живе.

Друга лекција научена из овог истраживања је да није важан само број људи са којима су испитаници били у контакту. Динамика тих односа, посвећеност једни другима, већ је најважнији квалитет тих односа. Испоставило се да су конфликти веома лоши за здравље и да су, рецимо, бракови без довољно љубави и привржености у којима су свађе и сукоби чести, лошији избор од развода.

Блискост је кључна

Научници су у току овог истраживања покушали да претпоставе који ће испитаници бити срећнији и испуњенији у својим касним осамдесетим годинама. И то када се упореде њихове животне околности у педесетим. Испоставило се да нису били дуговечнији и срећнији они са мањим нивоом холестерола у средњим годинама. Већ они који су били задовољни својим везама са другим људима. Испитаници који су у својим педесетим били најзадовољнији браком, пријатељствима, дружењима, били су убедљиво најздравији. А, испитаници незадовољни браком и односима, ако су имали физичке болове, они су објективно били већи због преживљаваног емотивног бола.

Трећа лекција које нас је истраживање научило је да квалитетне везе са другима не штите само наше тело, већ и мозак. Везе које су у средњим годинама базиране на поверењу и подршци, на осамдесетогодишњака делују тако да му је памћење боље, јасније се сећа протеклих година, дуже је интелектуално очуван. И, не ради се о томе да је у квалитетним везама пуним подршке све ишло глатко и без трзавица. Напротив. Суштина је да су то односи где људи могу да рачунају једни на друге, могу да се ослоне. „Дакле, блискост је кључна и то је старо мудро правило, старо колико и брда и планине“, рекао је на представљању истраживања један од директора пројекта Роберт Валдингер.

Добар живот: Односи са другим људима

Односи са другим људима нису увек једноставни, често не иду глатко, без сукоба и свађа. Подразумевају и озбиљан рад и посвећивање, упорност и то траје цео живот и нема краја. Млад човек у тридесетим мисли да је циљ живота бити успешан, богат и познат. Међутим, на крају пута, у позним годинама, најбоље пролазе они који су се ослонили на везе са другима, који су радили на блискости и поверењу. Све су везе и односи важни, и партнерски и породични, пријатељски као и у широј заједници.

Шта значи „ослонити се на везе са другима“, како радити на квалитету у везама? Шта предлажу психолози који учествују у оваквом истраживању?

Да понекад дружење са екранима замените за дружење са блиским људима

Да оживите везе тако што ћете заједно радити нешто ново

Да организујете дуге заједничке шетње, заједничке ноћне изласке

Да позовете неког од родбине кога дуго нисте чули

Извор: Бонитет