И док већина од младости броји дане до пензије, има и енергичних радохоличара који и у стотој години не могу без посла. Баш једног таквог, Будимира Ћирића, пронашла је наша екипа у околини Ваљева, у његовој столарској радионици.
Будимир Ћирић из Горње Буковице, вероватно је међу најактивнијим стогодишњацима, не само у ваљевском крају. Ноге га служе, бистрог је ума, а вишедеценијско столарско искуство још му обезбеђује муштерије.
„Па радим преко дана по седам, осам сати сигурно. Има посластално. Долазе са свих страна. Од дрвета све што има, све сам радио и бачвар и столар и колар све, нема шта радио нисам. Од тридест шесте године сам почео", прича Будимир.
Радни дан виталног стогодишњака почиње некад и у пет сати ујутро, у зависности од посла.
„Док је радио ручно без машина, без ичега, он је функционисао, а сад је мало појачао са машинама, сад је добро", рекао је његов син Милан Ћирић.
„Тај човек је за Гинисову књигу рекорда, да не кажем, јер човек са годинама смањује активности, а он са годинама, да не кажем да повећава али држи константно, не смањива ништа", изјавио је Драган Живановић.
Будимир је велики радохоличар. Најтежи су му, каже, ретки тренуци без посла и радионице.
„Па знаш шта, од свега сам се чувао само нисам од рада. Нисам се опијао, нисам пушио, не могу беспослен, то ме мучи. И ноћу у сну пуно пута кад се пробудим, падне ми на ум нешто треба да радим сутра", прича Будимир.
Будимир о годинама не размишља, каже, нема времена.
Извор: Кућа добрих вести/РТС
