Кућа Добрих Вести

Login

Људи нису на овом свету само себе ради

Оцените овај чланак
(6 гласова)

savaБЕОГРАД - Људи нису на овом свету само себе ради, мисија сваког од нас није окренута само ка унутрашњем, него и ка спољашњем свету, што људи често заборављају, нарочито у данашње време, порука је приче објављене у књизи „Приче од којих се расте“, која је представљена на штанду Удружења особа са инвалидитеом „Феникс“ током недавног Сајма књига у Београду.

Удружење особа са инвалидитетом је на овогодишњем 58. Међународном Сајму књига имало заједнички штанд са Друштвом књижевника Београда. 

Ово Удружење је на протеклом Сајму књига одржало презентацију две књиге – "Прича о Храбром витезу", аутора Бориса Ђуровића и "Приче од којих се расте", коју је приредила Јасна Јоцић. 

Књига "Приче од којих се расте" садржи кратке приче намењене свим људима различитог узраста. Свака од ових прича са собом носи животну поруку и наводи на размишљање о нашим поступцима и делима.
„Ово је књига коју смо први пут издали и наменили смо је свим људима, од 7 до 107 година, намењена је  духовном расту и развоју људи. Приче су сакупљене са интернета из мејлова који су слати и који су бацани а нису стигли до свих људи. После тога смо тражили старе књиге и старе приче и сакупили смо 90 прича које за које се надмо да ће се допасти већини људи која буде прочитала књигу“, казала је Јоцић и прочитала неколико прича из ове збирке које овом приликом објављујемо.

Четири свеће

Прва прича коју је Снежана прочитала на Сајму књига била је „Четири свеће“ која је по њој, једна од најефектнијих прича из ове књиге.
„Четири су свеће полагано гореле. Била је тишина и могао се чути њихов разговор. Ја сам вера. На жалост многи људи имају погрешну веру и ја их не занимам. Нема смисла да и даље горим. Тек што је то изговорила дунуо је лагани поветарац и угасио је. Друга је свећа жалосно проговорила: ја сам љубав, немам више снаге. Људи су заборавили на мене и на то колико сам им потребна, не љубе више ни своје најближе. И без оклевања се угасила.Ја сам мир рече трећа свећа. Нисам ни ја више потребна овом свету. Ратови се воде на све стране. Свакога дана толико људи страда у њима, ни ја не могу више да горим. И угаси се она. Одједном је ушло у дете и угледало три угашене свеће. Шта је то питало је дете, требало је вас четири да светлите до краја. Рекавши то почело је да плаче. У то је проговорила последња свећа. Не бој се док ја горим моћи ћемо да упалимо угашене свеће. Моје име је нада. Детету су заблистале очи од радости, док је са упаљеном свећом враћало светло угашеним свећама“.

Прича Бог и љубав

Следећа прича је кратка, послушајте је па ћете о поуци можда размишљати уколико причу послушате добро.

"Живео је некада давно један човек. Био је мистик и веровао је у јединог Бога. Једном док се молио прођоше крај њега четворица: слеп, гладан, хром и одбачен од свих. Видевши он је пао у очај: О творче како ти можеш да будеш бог љубави а да не предузмеш ништа да помогнеш овим јадним људима. Одговора није било.Али је свети човек нестрпљиво чекао и тада се у тушини зачуо глас. Ја сам за њих нешто учинио, створио сам тебе. Ово је прича која говори о томе да људи нису на овом свету само себе ради, да мисија сваког од нас није окренута само ка унутрашњем свету, него и ка спољашњем свету, што људи често заборављају, нарочито у данашње време. У књизи се налазе и приче које су савременије од ове и једна прича односи се на студенте и посету старом професору и њиховом разговору о смислу живота".

Шољица кафе

Група бивших студената, сада већ успешних пословних људи, окупила се и посетила свог старог професора факултета.Разговор је убрзо прерастао у притужбе о умору, исцрпљености и стресу на послу, породици, политици, проблемима у породици и на сваком животном кораку.Стари професор их је слушао са пуном пажњом и саосећањем. „Чини ми се да вам треба шољица добре кафе“, рекао је професор и повукао се у кухињу. После неког времена вратио се са великим лонцем, из кога се пушила кафа и са целим асортиманом шољица. Шољице су биле различите. Било је порцуланских, пластичних, стаклених, папирних, крисалних, керамичких, без дршке, напуклих. Неке су изгледале скупоцено,ко да су стигле са двора, друге су изгледале обично, друге окрљене и полупане.“Послужите се“, рекао је. Када су сви бивши студенти имали шољицу у руци, професор је приметио: лепе и скупоцене су биле узете, на столу су остале недодирнуте ружне, обичне и јефтине шоље. „Е моји драги за себе желите само најбоље, што вам ујено и јесте извор стреса, а ипак изглед шољице не доприноси укусу. Лепша посуда обично је само скупља а каткад замагљује оно што испијемо.Свима би вам у ствари требала добра шољица кафе а не шољица. Ипак сте сте посегнули за најбољом, а онда сте наставили меркајући туђе шољице. Када се ухватите у вртлог стреса, незадовољства, сетите се да је кафа попут живота а посао, новац и положај у друштву попут шољице. Шољица не дефинише нити мења квалитет живота који живимо. Понекад концетрушући се само на шољицу, пропустимо да уживамо у кафи. Зато пијте кафу, а не шољицу“, поручио је професор.

Помоћ Сави Нешићу

Сава Нешић и рођен 5. јануара 2001. године као здрав дечак, али њему је сад потребна помоћ. За операцију кичме потребно је 60.000 евра па је Удружење особа са инвалидтетом Феникс покушало да сакупи тај новац за опреацију. Посетиоци Сајма књига могли су да се зауставе поред ове донаторске кутије и убаце који динар. Такође, куповином неке од књига Друштва књижевника Београда могли су учестовати у донацији за излечење овог дечака.

Удружење особа са инвалидитетом "Феникс" поручује: "Да не би дошло до злоупотребе и сукоба интереса молимо све људе добре воље и нежног срца да новчана средства за помоћ Сави Нешићу не уплаћују на текући рачун Удружења особа са инвалидитетом Феникс, већ се ДИНАРСКА НОВЧАНА СРЕДСТВА ЗА ПОМОЋ САВИ НЕШИЋУ уплаћују само на САВИН ТЕКУЋИ РАЧУН: 205-9011003892080-79 НА ИМЕ САВА НЕШИЋ КОМЕРЦИЈАЛНА БАНКА АД.БЕОГРАД.

ОД КАКО ПОСТОЈИ НАШЕ УДРУЖЕЊЕ УВЕК ЈЕ БИЛА ПРАКСА И ПРАВИЛО ДА СЕ НОВЧАНА СРЕДСТВА ЗА ПОМОЋ НЕКОМ НАШЕМ ЧЛАНУ УПЛАЋУЈУ СТРИКТНО НА ТЕКУЋИ РАЧУН ТОГ НАШЕГ ЧЛАНА И НА ИМЕ И ПРЕЗИМЕ ТОГ НАШЕГ ЧЛАНА.

 

Ко жели, међитим, да помогне Удружењу особа са инвалидитетом „Феникс“ и осталим њиховим члановима то може да учини током целе године, посетом на њихову званичну инернет презентацију на којој се налазе контакт подаци и број жиро-рачуна ове хуманитарне организације, као и списак најактуленијих потреба.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 06 новембар 2013 22:23
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија