Ђорђе, старији брат, је данас на докторским студијама у Берлину, где на Универзитету Хумболт истовремено и ради као асистент истраживач. Никола је после гимназије „Исидора Секулић“ у Новом Саду студирао Европске студије на Америчком универзитету у Бугарској и одмах после тога у Мастрихту завршио мастер студије. Сада је, као стипендиста Европске уније (ЕУ) за научни подмладак, на докторским студијама у Енглеској.

Kао и многи други младићи у Србији покушали су да обезбеде радно место у родном Новом Саду. Ђорђе је у Новом Саду завршио немачки језик и књижевност. Пошто је био најбољи у генрацији, оберучке је прихватио понуду да остане асистент на катедри и да упише постдипломске студије. Његова срећа је кратко трајала. После годину дана рада, шефица катедре и ментор је почела  да га, у почетку прикривено, а затим и отворено шиканира. Пошто је положио све испите код других професора, тражио је од свог ментора литературу да припреми и последња три испита и тако испуни услов за продужење асистентског уговора. Уместо подршке и помоћи шефица катедре је почела да му под разним изговорима умањује иначе симболичну плату.

Када се код других колега истог факултета рапитивао о чему се ради, шта се дешава, сазнао је да је на тој катедри устаљена пракса да се сваке две године најбољи студенти примају за асистенте, а затим се оптерете разним пословима да не магистрирају на време. По истеку уговора отпусте се и на њихово место примају нови, који су тек дипломирали. На тај начин је шефица катедре успела себи да осигура ексклузивитет и очува реноме незаменљивог експерта.
Увидевши да ће остати без посла, Ђорђе се пријавио на конкурс немачке амбасаде у Београду за приправнике у Бундестагу. Знање више језика му је помогло да и тамо постане запажен. По истеку шестомесечне праксе примљен је у биро једног посланика као референт за клипинг, пошто се поред југословенских језика служи још и енглеским, француским, италијанским, румунским и бугарским језиком. Упоредо с тим је завршио мастер студије на Слободном универзитету, а касније добио ангажман на Хумболту, где завршава докторске студије.

Осим знања језика и музика је улазница за свет

Осим знање језика браћа Томић су похађала и нижу и средњу музичку сколу. Док су остала деца кришом за време пауза пушила по дворишту гимназије или у оближњем кафићу, Ђорђе и Никола су претрчавали пар улица између две школе да би присуствовали настави у музичкој школи. Знали су да неће бити професионални музичари, али је Ђорђе још као ученик зарађивао себи џепарац тако што је давао часове немачког језика, или свирао џез по приватним клубовима у Новом Саду. Као студент је имао свој џез оркестар. И по доласку у Берлин наставио је да свира џез. Оформио је тамо други оркестар с којим би зарађивао да допуни примања између две стипендије. Познавање музике и страних језика је гарантовано добитна комбинација у великом либералном свету.

Млађи брат Никола је случајно наишао у „Политици“ на конкурс Америчког универзитета у Бугарској. И поред тога што је становао на стотинак метара од новосадског универзитета, одлучио се да покуша да студира у иностранству. Пријавио се на тест из енглеског језика, где је освојио довољно бодова за пуну стипендију. После четири године, без нарочитих трзавица, завшио је европске студије и међународне односе. Због система полагања испита код нас, неки од његових вршњака и данас студирају. Са дипломом америчког универзитета одмах је добио стипендију за мастер студије у Мастрихту.

По повратку из Холандије, покушао је да као мастер европских студија дође до Канцеларије владе Србије за европске интеграције. Било му је потребно, ако не стално радно место, оно бар минимална пракса како би конкурисао за докторску стипендију.

Божидар Ђелић, тадашњи министар, упутио га је да се обрати Милици Делевић. Колеге из Македоније, Црне Горе и из других држава, који су с њим студирали у Бугарској, већ су увелико радили у министарствима за европску сарадњу својих средина. Ни после трећег обраћања директно на име Милице Делевић нису га удостојили ни обичног одговора са „да“ или „не“. Ако посећујете сајт Канцеларије за европске интеграције видећете да се стално организују разни семинари за усавршавање и оспособљавање кадрова који би водили послове интеграције.

У Бугарској сваке године завршава европске студије, међународне економске односе или јавно информисање четири, или пет младића и девојака из Србије. Они су већ оспособљени за те послове, али то су деца која не припадају ниједној политичкој партији.

Никола је годину дана из родитељске куће у Новом Саду упорно писао чланке и објављивао по стручним часописима, од Бугарске до Америке и на тај начин је компензовао недостатак радног искуства за упис докторских студија. Пре две године добио је стипендију ЕУ за научни подмладак. Тренутно у Енглеској ради докторски рад, често путује у седиште Европске уније у Бриселу где обавља праксу, а на факултету за стипендију коју прима, држи и вежбе из Увода у међународне односе и историје ЕУ. Стиже још и да пева тамо у Енглеској у полупрофесионалном хору.

Када је чуо да Србија неће још коју годину започети разговоре с ЕУ ражалостио се, а онда је шаљивим тоном додао – да сам им ја разрадио маркетинг можда не би пропали.

Извор: Кућа добрих вести