Учесници: Драгомир Бонџић, историчар; Институт за савремену историју, Слободан Бубњевић, физичар, научни новинар и писац (Институт за физику); Стефан Алексић, колумниста, оснивач и уредник портала Нуклеарна перспектива. Разговор воде: Ивана Пантелић, историчарка (Институт за савремену историју, Цејус); Станислава Бараћ, историчарка и теоретичарка књижевности (Институт за књижевност и уметност, Цејус)

Центар за југословенске студије и Дом омладине Београд у 2024. години улазе у седму годину сарадње. Трибински програм који је покренут у години када смо обележавали сто година од стварања југословенске државе (2018) стекао је бројну публику покрећући теме које су за циљ имале „приближавање“ историје Југославије, али и указивање на савремене проблеме који се не могу јасно сагледати без указивања на догађаје и процесе који су неодвојиви од историје југословенске државе. Захваљујући оваквом приступу, трибински програм Центра за југословенске студије и Дома омладине Београд, не само да је стекао бројну публику, већ је успео да се „наметне“ као место „живе“ дебате која покреће исписивање нових страница историје Југославије. То је један од кључних разлога зашто сматрамо да је у наступајућој „сезони“ простор трибинског програма неопходно „уступити“ не само ауторима и ауторкама најновијих студија које представљају важан допринос проучавању историје Југославије, а које су написане у периоду од 2018. године до данас, већ и свим оним ствараоцима (писцима, уметницима, друштвеним радницима) који су својим стваралаштвом сачували наслеђе југословенске државе у јавном простору и различитим областима стваралаштва представљајући га кроз нове интерпретације, али и у динамичном дијалогу са савременошћу млађим генерацијама на које Центар за југословенске студије рачуна као на своју верну и најбољу публику.

Трибина под називом „Нуклеарна политика и југословенска држава“ има за циљ да кроз представљање интересовања и истраживања: Драгомира Бонџића, историчара чија је књига „Између амбиција и илузија“. Књига „Нуклеарна политика Југославије 1945–1990“ (Институт за савремену историју) пре осам година скренула пажњу на важан сегмент политике југословенске државе која је себе покушала да позиционира као релевантан фактор у хладноратовском свету, Слободана Бубњевића, физичара и научног новинара, чија је књига “Алхемија бомбе“ (Лагуна), као јединствена историја нуклеарног доба на српском језику постала бестелер и Стефана Алексића, колумнисте, оснивача и уредника портала Нуклеарна перспектива – скрене пажњу на актуелан однос савремених држава па и Републике Србије према нуклераној политици и позицији нуклеарне силе. На трибини под називом „Нуклеарна политика и југословенска држава“ ћемо покушати да скренемо пажњу на искуство спровођења нуклеарне политике социјалистичке Југославије, али и на далеко шири контекст разумевања „нуклеарног доба“ унутар ког је и социјалистичка Југославија од почетка па до краја свога постојања покушала да игра одређену улогу. Занимаће нас разлози потребе југословенске државе да се позиционира као држава која и у „нуклеарном добу“ може на одређени начин да „партиципира“ али и последице проактивне политике коју је Југославија покушавала да води. Шта је од „алхемије“ Југославије остало данас?

О УЧЕСНИЦИМА

Драгомир Бонџић (Крушевац, 1973) је научни саветник Института за савремену историју (Београд). Магистрирао је и докторирао на Катедри за историју Југославије Филозофског факултета Универзитета у Београду. Бави се историјом Југославије и Србије у 20. веку с посебним освртом на: развој науке, просвете и културе, историју Београдског универзитета, однос државе и интелектуалне елите, међународне научне везе у време Хладног рата, школовање студената из несврстаних земаља у Југославији и нуклеарну политику Југославије. Објавио је више десетина радова од којих посебно издвајамо монографије: Београдски универзитет 1944–1952 (2004); Универзитет у социјализму: високо школство у Србији 1950–1960 (2010); Мисао без пасоша. Међународна сарадња Београдског универзитета 1945–1960, (2011); Између амбиција и илузија. Нуклеарна политика Југославије 1945–1990 (2016); Руски емигранти професори Београдског универзитета (2023). Коаутор је уџбеника из историје за 7. и 8. разред основне школе и 3. Разред гимназије. Бави се и локалном историјом. Један је од покретача публикације Жупски зборник коју издаје Завичајни музеј Жупе у Александровцу. Од 2015. до 2023. је био главни и одговорни уредник часописа Историја 20. века.

Слободан Бубњевић (Ријека, 1978) је научни новинар и писац. Завршио је Математичку гимназију у Београду и дипломирао експерименталну физику на Физичком факултету Универзитета у Београду. Запослен је као стручни саветник за комуникације у Институту за физику у Београду. Пре тога је радио у Центру за промоцију науке као и у београдском недељнику Време. Популарне чланке повремено пише за америчке часописе као што је Пхyсицс Тодаy, али сарађује и у бројним домаћим медијима, као што су РТС, Политика, Време, Натионал Геограпхиц Србија, Клима 101 и Одисеја. Уређује портал Наука кроз приче. Објавио је три књиге: Алхемија бомбе и збирке прича Страх од промаје и Пертурбације и друге невоље. Написао је осам радио драма које су емитоване на Радио Београду. Члан је Српског књижевног друштва и добитник награде Фонда Борислав Пекић за роман Седми народ.

Стефан Алексић (1980) је основне студије завршио на Филозофском факултету да би затим магистрирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Тренутно је докторанд на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Првенствено се за занима за теме из области антропологије политике, антропологије технологије, политичке економије, историјског материјализма и марксизма. Аутор је и колумниста бројних домаћих, регионалних и страних листова и њеб портала укључујући: Машину, Пешчаник, Политику, Слободни филозофски и друге. Од априла ове године је оснивач и уредник портала Нуклеарна перспектива, портала о нуклеарним технологијама.

Ивана Пантелић (Београд, 1977) је виша научна сарадница Института за савремену историју (Београд). Бави се проучавањем историје рода, а посебно процесима еманципације жена током 20. века. Ауторка је монографија: Партизанке као грађанке – друштвена еманципација партизанки у Србији 1945-1953. и Успон и пад прве другарице Југославије. Јованка Броз и српска јавност 1953-2013. Као коауторка са Данилом Шаренцем је објавила монографију Две половине сећања: партизански дневници као извор за историју Другог светског рата. Била је уредница и коауторка са колегиницама Љубинком Шкодрић и Јеленом Милинковић, књиге Двадесет жена које су обележиле 20. век у Србији.

Станислава Бараћ (Зрењанин, 1977) је виша научна сарадница Института за књижевност и уметност (Београд), где је од 2004. године запослена у оквиру истраживачке јединице за проучавање књижевне периодике. Објавила је шездесет научних студија, две монографије (Авангардна Мисао, 2008; Феминистичка контрајавност, 2015) и (ко)уредила четири зборника радова: Часопис Руски архив 1928–1937 и култура руске емиграције у Краљевини СХС/Југославији, са Весном Матовић (2015), Часописи за децу: југословенско наслеђе 1918–1991, са Тијаном Тропин (2019), Први светски рат и словенске књижевности, са Биљаном Андоновском (2021) и Часопис Жена данас 1936–1940: просвећивање за револуцију (2022).

Извор: Кућа добрих вести