Студенти ових познатих филозофа су градили своја знања, ујединили сва своја сазнања како би формирали што дубљу мудрост коју могу поделити са каснијим генерацијама, преноси порта iSerbia.rs.

Занимљиво је да су многи познати, прави филозофи били заправо научници. Они су користили рационалне мисли којима су долазили до неких научних сазнања које ми данас користимо за доказивање и у експериментима. У наставку следи листа најпознатијих филозофа у историји.

Аристотел

Често се каже да је Аристотел отац филозофије. Био је први који је успео да разуме и истражи читав систем, све од политике до религије и од логике до етике. Тврдио је да постоји четири узрока у постојању свега:
• Материја (од које је све направљено „Од чега је нешто?“);
• Форма или Облик (како је нешто уређено);
• Покретачки узрок (ко је то нешто створио);
• Финални узрок (сврха ради које постоји).

Такође је тврдио да постоји хијерархија универзума и да ништа није створено без циља или своје сврхе.

Платон

Пре око 400 година п.н.е. основао је Академију у Атини која је била прва установа високог образовања у западном свету. Имао је велики број политичких теорија, укључујући и „Форме“, фокусирајући се на питање да ли су заправо нематеријалне апстракције много реалније од наше физичке реалности. Био је против демократије, јер је веровао да је демократски систем довео до смрти његовог учитеља, Сократа.

Сократ

Овај грчки филозоф био је учитељ младих истомишљеника 400-тих година п.н.е. Његова учења су бележили ученици попут Платона и Ксенофона, а иначе је познат по својој дискусији о етици и по Сократовој методи истраживања. Без обзира на то што је био мајстор каменорезац, видео је филозофију као своје најважније занимање. Његово испитивање и проучавање религије као и многих других питања одвело га је до суђења и у смрт. Међутим, иако је могао да побегне, изабрао је да прати слово закона, и учествује у свом погубљењу попивши отров.

Епиктет

Живео је 100-тих година, рођен је као роб у Риму где је провео већи део свог живота, а умро је у Грчкој. Сматрао је да су сви догађаји у спољњем свету управљани судбином, и да ми стоички морамо прихватити нашу судбину. Такође је веровао у личну одговорност, да смо сви ми сами одговорни за своје поступке, а мишљење је једина ствар коју стварамо и којом управљамо сами. Један од његових познатих цитата је: „Када вас увреди било која човекова мана, окрените се себи и проучите своје мане. Тако ћете заборавити свој бес“.

Рене Декарт

Један је од познатијих филозофа, отац модерне филозофије, створио је аналитичку геометрију која се заснива на правоуглом кординантном систему - што ми сви учимо данас у школама широм света. Дошао је до много научних открића, као што су преламање и рефлексија, и Картезијански дуализам који представља моћ ума над телом или „ум изнад материје.“ Његов најпознатији цитат је „Мислим, дакле постојим“. Француски филозоф Декарт умро је 1650. године.

Конфучије

Вероватно најважнији филозоф у источњачкој историји, Мастер Конг Qиу, промовисао је специфичне принципе етике и политике, укључујући и принципе демократије. Још 500. године п.н.е. рекао је да је испред свог времена. Залагао се за поштене императоре који имају ограничена овлашћења, и охрабривао је свакога да живи по начелу Златног правила: „Што не желиш себи, не чини другима, а оно што прижељкујеш себи, буди вољан да даш другима“.

Тома Аквински

Заступао је тврдњу „Први узрок“ - Бог мора постојати, јер је универзум морао бити створен од нечега, морао је имати свој почетак и крај. Своје учење засновао је на Библији, зато неки сматрају да није био истински филозоф, јер није имао сопствене идеје. Издвојио је пет аргумената о постојању Бога, о којима се и данас расправља. Једно од његових најутицајнијих остварења било је једноставно упутство о четири главних врлина: „Праведност, Храброст, Разборитост и Умереност“. Умро је 1274. године, а данас се сматра свецем у Католичкој цркви.

Џон Лок

Фокусиран на политику већину свог живота, Џонове речи завршиле су у Уставу и Декларацији о независности. „Влада уз сагласност оних којима влада“ је једна од његових најважнијих тачака, па су три природна права: „Живот, Слобода и Некретнина“. Рођен је у Енглеској 1632. године. Није се слагао са идејом да се имање наслеђује преко лозе, како је било у то време. То је један од разлога зашто није било племства у Америци од самог старта. Томас Џеферсон посветио је посебну пажњу овом познатом филозофу, и то је показао кроз прва америчка политичка документа које је изградио. Умро је 1704. године.

Имануел Кант

Рођен у Пруској (садашња Русија), био је заштитник људских права, и најпознатији је по својим виђењима трансцеденталне филозофије, као и бројних текстова кроз које је провлачио своје идеје. Велики значај дао је људској спознаји и утврдио је да одговори свемира нису у самом свету као таквом, већ у главама оних који живе на њој. Преминуо је 1804. године.

Фридрих Ниче

Обучен у духу класичне филозофије, овај Пруско рођени филозоф често је био уплетен у контраверзе и у супротности са својим колегама по својим ставовима. Произвео је многе списе и књиге, од којих се многе данас изучавају на факултетима широм света. Истраживао је области филозофије које још нису биле обрађене, као што је филозофија хране. Компоновао је и свирао је клавир, а оба су пронашла пут до његових ставова. Умро је у младости 1900. године.

Жан Пол Сатр

Рођен у Француској 1905. године, Сартре је био фокусиран на три начина битисања: бића у себи или несвесног бића; бића за себе, које са сваким делом има независне мисли о томе шта значи бити жив, и биће за друге, што значи да бисмо схватили реалност других, прво морамо схватити реалност себе. Он је искрено изјавио: „Човек је у агонији“, због своје одговорности према себи и ближњима. Сартре је био модеран филозоф који је преминуо 1980. године.

Карл Маркс

Многи људи су у сукобу мишљења о Карлу Марксу као познатом филозофу. Рођен 1818. године, овај немачки филозоф био је један од најконтраверзнијих писаца свог времена. Његови радови, као Манифест комунистичке партије, често су сматрани као приручници нацистичке партије, што је унапређивало његове контроверзне ставове. Формулисао је идеју вишка вредности као и историјски материјализам. Иако је пружио много свету филозофије, на дан његове смрти 1883. године, није било више од десетак људи на сахрани.

Извор: iSerbia.rs