Теслианум
Кућа добрих вести
Научна редакција „Теслианум“
Уредник: Жељко Сарић
Ако имамо било чега у овој земљи у изобиљу, то су првенствено научни таленти. Славу наше науке пронео је пре сто година ненадмашни геније Никола Тесла, а за њим су уследили и многи наши чувени научници: Михаило Пупин, Милева Марић Ајнштејн, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јосиф Панчић и многи други. Стога можемо са правом да очекујемо много добрих вести на пољу науке.
Наш превасходни циљ је афирмација младих научника, ђака и студената као и уопште српске науке у свету. Такође ћемо радити на презентацији мало познатих радова нашег генија Николе Тесле јер за то постоји велики интерес у свету. Пратићемо и најновија научна достигнућа и текуће научне трендове у свету.
Наша сарадња биће и у области иновација и проналазаштва. Пратићемо активности разних савеза проналазача у земљи и иностранству као и Завода за интелектуалну својину у области заштите ауторских права и могућности заштите истих у иностранству.
Зашто "Теслианум"?
Никола Тесла је на планетарном нивоу симбол науке. Стога, с обзиром да је Србин по пореклу имамо ту привилегију да се дичимо нашим земљаком дајући његово име нашој научној рубрици.
У медија центру, (Теразије 3), у уторак 24. јануара од 13 до 15 часова биће одржан јединствен догађај панел дискусија посвећена решавњу вишедеценијског проблема паљења секундарних сировина на територији Републике Србије.
Градоначелник Њујорка Ерик Адамс прогласио 14. јануар за Дан Теслине научне фондације.
Институт БиоСенс позвао је иновативне стартапе из ИТ и пољопривредног сектора да учествују у трећем издању акцелератора и на тај начин наставља добру праксу пружања подршке иновативним предузетницима у развоју идеја које ће допринети дигиталној трансформацији пољопривреде.
Петар Пејић из Ниша, по занимању инжењер архитектуре, већ 15 година има визију са својим пријатељем о "пчеларовом шегрту", у жељи да мењају пчеларство.
Како је од технологије "дрвене кутије" дошао до првог хардверског и софтверског система, који је чак тестиран и у далекој Кенији, можете прочитати у интервјуу који је Петар дао за Телеграф Бизнис.
На представљању трећег по реду Raising Starts programa споменули сте да сте четврта генерација пчелара. Да ли отуд и идеја о пчеларевом асистенту?
"Како сам од малих ногу у пчелињаку ово ми је помогло да се упознам са процесом пчеларења и да увидим проблеме са којима се пчелари сусрећу, што је на крају и резултирало решењем које развијамо", пчеларевом дигиталном асистенту.
Имали смо прилике да од Ваших колега чујемо да им више идеја није успело док су дошли до оне добитне. Да ли је тако било и код вас?
"Нама је ово други стартап који развијамо. Први, као и код колега које помињете није успео, али смо научили пуно. Најважнија лекција нам је била како да сами проценимо да ли нека идеја има потенцијала да прерасте у стартап. Користећи наше знање и искуство проценили смо да идеја за развој пчеларевог дигиталног асистента има највећи потенцијал и кренули смо у развој Beeholda"
Да ли сте сусретали са неким потешкоћама на том путу, шта је оно што бисте препоручили онима који су тек на почетку?
"Свакако, неминовно је да се сретнете са потешкоћама. Чак се и ми данас срећемо са њима. Препорука је кренути што раније, можда чак и у средњој школи са развојем неке своје идеје и учити на грешкама. Оно што је нама било веома корисно и што нам и даље помаже у развоју и решавању дилема са којима се срећемо јесте менторска подршка коју добијате као члан Научно технолошког парка и део Raising Starts програма"
Често оснивачи стартапа истичу да им почетна идеја није била да зараде новац. Да ли је то предуслов за успешан стартап?
"Ако погледате успешне стартапове већини није био циљ зарада, већ решавање проблема и рад на нечему што воле. Међутим новац је неминован као мерило успеха стартапа, он ће рећи колико добро вам иде продаја, да ли сте изградили одрживу фирму или га немате више па морате да затворите ту причу"
Ипак од нечега морате прикупити финансије, како је Ваш пут текао и колико су значајни новчани грантови?
"Свакако су финансије неопходне за развој једног стартапа. Поред огромног ентузијазма оснивача и воље за рад без надокнаде увек вам је потребно да уложите и сопствени новац, поготово ако правите хардвер попут нас. Нама су од велике помоћи у развоју били грантови које смо добили попут: Raising Starts, Mini grants i BOWI и новчане награде попут: 2. награда за најбољу технолошку иновацију, Победници Tech Boost програма, победници AIBC pitch такмичења.
Шта у ствари представља пчеларов асистент?
"Beehold јесте пчеларов дигитални асистент базиран на вештачкој интелигенцији. Он на основу прикупљених података из кошнице упозорава пчелара на потенцијалне проблеме и даје препоруке за правилно пчеларење".
"Корисник добија свог личног асистента који тренутно смањује потребу за ручним наџором кошница, захваљујући правовременим упозорењима и препорукама за правилно пчеларење. Док ултимативно тежимо томе да асистент постане толико добар и да у потпуности уклони потребу за отварањем кошница, чиме би пчелар могао уз исти рад да брине о дупло већем броју кошница и оствари значајно већу зараду. Истовремено би значајно мање узнемиравали пчеле, смањењем броја отварања кошница и побољшали њихово здравље и снагу правовременим акцијама".
"Како би систем функционисао потребни су подаци о кошници добијени са нашег или било ког другог уређаја. Прва шире доступна верзија нашег уређаја биће доступна пчеларима ове године"
Кажу да је један од предуслова за успешан стартап да можете и глобално да га понудите а ви сте то успели. Како сте остварили сарадњу са Кенијом и какве су тамношње реакције?
"Јако је битно да као стартап градите производ за глобално тржиште, поготово ако је ваше домаће тржиште мало попут нашег. У току развоја нашег система, због тога што је пчеларење сезонски посао нисмо могли да тестирамо наш други прототип у Србији пошто је био завршен у децембру 2021. Тако да смо успели да успоставимо контакт и сарадњу са међународним Институтом за проучавање физиологије инсеката и њиховом лабораторијом за пчеларство која се налази у Кенији, где пчеларска сезона траје читаве године".
"Наш уређај у Кенији је омогућио континуално тестирање и прикупљање података, што је према речима њихових стручњака први пут у историји резултовало конкретним доказима за извесна понашања пчела на дневном нивоу, који су до сада били само претпоставке"
"Када смо се срели крајем новембра, Пејић и његов тим имали су десет корисника, а како нам је сада рекао, у овој години испоручиће још 34 уређаја домаћим пчеларима".
Извор: Телеграф
Истраживачки тим окупљен око пројекта ХиСуперБат, који се финансира у оквиру ПРОМИС програма Фонда за науку Републике Србије намењеног подршци младим истраживачима, развија мултивалентне-јонске батерије које ће моћи да замене употребу литијум-јонских батерија чиме ће се допринети јефтинијој и еколошки одрживијој производњи батерија које могу имати широку примену у привреди.
Фонд за иновациону делатност објавио је позив за перспективне тимове и микро предузећа да се пријаве за доделу бесповратних средстава за развој свог првог прототипа у оквиру програма Паметни почетак (Смарт Старт).
Три године пред смрт велики научник и звезда свог доба, Алберт Ајнштајн, написао је Карлу Зелигу:„Нисам нимало надаренији од било кога другог. Само сам више радознао од просечног човека и нећу одустајати од неког проблема све док за њега не пронађем право решење.“
Музеј Николе Тесле прославља данас 70 година од оснивања.
Изложба астрофотографија „Поглед у небо“ биће отворена у уторак, 15. новембра у 19 часова у галерији Архива Војводине у Новом Саду.
Конференција посвећена научној комуникацији и концепту Отворена наука – Open Science Communication Conference– одржава се у Београду, у Југословенској кинотеци, 24. и 25. новембра.
