Кућа Добрих Вести

Login

Бујни и свежи Пунћак

Оцените овај чланак
(1 Глас)

puncak1Од Богора на путу ка Бандунгу, трећем по величини граду у Индонезији, наш минибус се пео ка превоју Пунћак. Пунћак (Врх) чија је највиша тачка око 1.500 метара надморске висине, популарно је име за подручје око планинских врхова Геде и Пангранго.

 

Планина Гунунг Геде (Велика планина, на језику народа Сунда, једног од већинских на Западној Јави ) је стратовулкан. Врхови Геде (2.958 м) и Пангранго (3.019 м) су вулкани близанци. Повезани су високим превојем Канданг Бадак (2,400 м). У тој зони је седам вулканских кратера.

 

Ово подручје око градова Богор, Сукабуми и Ћианђур поседује свеж ваздух, планинске пејсаже и хладнију климу. Отуда је популарно одмаралиште за становнике Џакарте, главног града и његових сателита током викенда или чак на само неколико сати.

 

Због мноштва посетилаца из Џакарте током викенда и празника, сатима се формирају дуге колоне возила која хрле ка Пунћаку. Зато локална управа примењује систем једносмерних путева. Иако је Пунћак удаљен само 90 километара (км) од метрополе Џакарте, понекад треба пет или шест сати да се до њега стигне због густог саобраћаја и затварања путева уз планину због једносмерног саобраћаја. Уколико имате среће да стигнете када саобраћај иде у правцу у коме сте се намерили, успели сте. У супротном, можда ћете морати да чекате више од једног сата да се смер промени.

                                                       puncak2

 

Место сјајних одредишта

 

Пунћак је познат још од холандских колонијалних дана као планинско летовалиште. Данас богати житељи Џакарте граде виле на брдима са величанственим видицима окренутим ка вулканским врховима Гедеа и Пангрангоа и још једне планине Салак, зеленим пиринчаним пољима која напајају клокоћући потоци или плантажама чаја.

 

Током година су обе стране магистралног планинског пута затрпала насеља која сада блокирају погледе из аутомобила. Да бисте заиста уживали у прелепој природи, морате скренути на споредне путеве, посетити летовалишта, хотеле или ресторане да бисте видели пуну величину грандиозне сцене која ће вам се изненада указати. У међувремену, док путовање траје споро уским завојитим брдовитим путем, улични продавци нудећи банане, другу јефтину храну и свакодневне потребштине трче поред аутобуса или ускачу у возило кад год додатно успори да покупи путнике.

 

Међу многим сјајним одредиштима која се могу видети или активностима су „Обојено језеро“ (Талага Варна), јахање коња, летовалишта, итд. Ово је такође омиљено подручје за параглајдинг па ентузијасти са разнобојним падобранима клизе низ зелене долине.

 

Све до Бандунга мноштво је хотела, од најексклузивнијег смештаја са конференцијским дворанама, до стамбених четврти и једноставнијих бунгалова. Пуно је цветних вртова, воћних вртова, игралишта и још много тога за уживање излетника.

 

                          puncak3

 

Места за неке носталгичаре

 

Прво популарно летовалиште најближе Богору је Ћисируа, где се налази Сафари парк. Близу највише тачке, превоја Пунћак, поглед пуца на километре плантажа чаја Гунунг Мас које покривају брда и долине.

 

На врху пута се налази Одмаралиште Пунћак превој, стари холандски пансион са кога се пружа панорамски поглед на планине и плантаже. Кажу да ће преостали носталгични за холандском колонијалном храном ту нађи сочни бифтек у старом стилу са печеним кромпиром, и завршити обед десертом истинских холандских палачинки “пофертјес”.

 

Неких четири км наниже је велика Ботаничка башта Цибодас, продужетак Богорових вртова. Ботаничка башта Цибодас је посебно изграђена за узгој и проучавање субтропских биљака, а ту су изворно узгајани Јава кафа и кинин намењени извозу. Постали су познати широм света.

 

Даље низ цесту је градић Ћипанас. Налази се у долини планине Геде и његово име значи „врућа вода“ или „врело врело“ на језику Сунда. То је због присуства сумпорних извора на том подручју. У Ћипанас туристи долазе да купују свеже поврће, воће, цвеће, украсно биље и сувенире.

 

У Ћипанасу је још једна Председничка палата, планинска резиденција шефа индонежанске државе. Стоји усред маникираних травњака и освежавајућих извора. у подножју планине Геде на надморској висини од 1.100 м. Луксузна резиденција је подигнута 1740. године у подручју познатом по чистом и свежем планинском ваздуху, те освежавајућим изворима вруће сумпорне воде. Простире се на око 26 хектара, а површина зграде је приближно 7.760 квадратних метара.

 

puncak4                                                  

Сукарно је често посећивао Палату Ћипанас

 

Први индонежански председник Ахмед Сукарно је често посећивао Палату Ћипанас, углавном као место да нађе инспирацију за своје говоре, посебно да упозори на независност која је на архипелаг стигла 17. августа 1945. Мирни Ћипанас и свежа околина били су попут магнета који је на папир преносио све Сукарнове идеје. Истана Ћипанас такође је била место где се Сукарно венчао са једном од супруга, Хартини 1953. године.

 

Сукарно, архитекта по образовању, је 1954. затражио да на врху једног брда у близини Палате Ћипанас буде саграђен атеље који му је служио као место за размишљање. Баш то место је изабрано зато што је са њега могла ујутро да се гледа планина Геде, пре него што јој магла прекрије врх.

 

Ово подручје има и обиље ресторана који нуде индонежанску, кинеску и западњачку храну. Најпопуларнија је локална, сунданска храна која се спрема на роштиљу, меса или пржене рибе које су потом умочене у свежи чили и сладак сојин сос. Уз то иду врућ пиринач и свеже поврће.

 

Оброк обично укључује и пржену пилетину. На крају, на хладном планинском ваздуху завршава се шољицом топле црне кафе или врућег напитка од ђумбира познатог као „бандрек“.

 

                                                    puncak5

 

Таман Сафари Индонесиа, највећи у земљи

 

Натраг у Ћисаруи је Таман Сафари Индонесиа или Индонежански сафари парк. То је најпознатији међу три таква центра оформљена у различитим деловима простране земље ради заштите животиња, али и као зоолошке баште са богатом разноликошћу флоре и фауне.

 

Таман Сафари Богор је настао 1980. на 50 хектара непродуктивног засада на северним падинама Националног парка Гунунг Геде Пангранго. Парк је 1990. проглашен за национални туристички објекат.

 

Таман Сафари заузима површину од 170 хектара на простору некадашње плантаже чаја. Такође је заштитна зона националног парка Гунунг Геде Пангранго и налази се на надморској висини од 900 до 1.800 метара.

 

У Таман сафарију усред природног окружења обитава између 2.500 и 3.000 животиња из целог света, укључујући бенгалске тигрове, жирафе, нилске коње, зебре…. Овде се могу наћи и локалне животиње које укључују бизоне, комодое, носороге, аное, беле тигрове, орангутане, суматранске слонове, малајске сунчеве медведе (Helarctos malayanus)… Понекад се може видети много мајмуна макакија (Macaca) који се хране раковима и птица Јаванска мина (Acridotheres javanicus), пореклом из шума планине Пангранго.

 

Таман Сафари је и озбиљан центар за заштиту, у коме се налази преко 200 врста животиња. Парк поседује заштићене и угрожене врсте из целог света, а зоолошки врт спроводи програме узгоја животиња у заточеништву како би умножио њихов број тамо где је то могуће.

 

У близини зоолошког врта постоји активан програм узгоја суматранских тигра на додатних 260 хектара земље који служе као већ поменута тампон зона. Тампон зона је такође природно станиште сребрнастих гибона (Hylobates moloch) и јаванских леопарда (Panthera pardus melas), обе угрожене врсте пореклом са острва Јава. У пројекте заштите су укључении други примерци, попут птице Балијска мина, (Leucopsar rothschildi).

 

puncak6

 

Узбудљиво авантуристичко искуство

 

Док се возите према Таман Сафарију, приметићете редове продаваца који не продају ништа друго до шаргарепе. Разлог за то постаје очигледан док се возите кроз зоолошки парк - шаргарепа су намењене животињама које чекају унутра. Наводно, нарочито су агресивне гладне зебре, па уколико не добију своје следовање могу и аутомобил да оштете. Одврати их додир по носу, гласи упутство.

 

По уласку у Таман Сафари Богор, посетиоци ће приметити моћна стабла тропског дрвећа и осетити прохладно време са планине Геде Пангранго. Аутомобили се крећу малом брзином и полако пролазе поред животиња. Гостима није дозвољено да изађу из аутомобила, али већ безбедно седећи у возилу могу да уживају у сафарију и узбудљивом и авантуристичком искуству, сусрету са дивљим животињама.

 

Неким животињама је дозвољено да слободно прилазе возилима и људима у њима. Тигрови, лавови, зебре и жирафе лутају унаоколо и зуре у посетиоце. Понекад радознали лав може прићи и њушкати по прозору вашег аутомобила. Но, низ животиња - нилски коњи, медведи, гнуи, орангутани и шимпанзе су од путева посетилаца одвојени оградама или високим зидовима.

 

Изобиље је нилских коња. Као и на другим местима изгледа да се добро размножавају и и издржљиви су.

 

Парк је подељен је подручја биљоједа и месождера. Прво се стиже до подручја биљоједа са слоновима, жирафама, камилама, зебрама…. У овом подручју је још увек безбедно отворити прозоре возила и удисати свеж планински ваздух док посматрате активности животиња. Ту гости још увек могу да животиње хране из аутомобила.

 

Када стигнете до подручја месождера, почиње права забава. Ту чекају лавови, медведи, леопарди и друге жестоке животиње. У овом подручју је строго забрањено отварање прозора или заустављање возила. То чувари надгледају, са добрим разлогом - низ је веома здравих леопарда, тигрова и лавова.

 

Наравно, уколико стигнете када су животиње већ засићене, неће показати интересовање за возила која пролазе. Но, боравак усред ових дивљих звери и њихово фотографисање ће и даље бити узбудљиво авантуристичко искуство.

                                                     puncak7

Обилазак дела парка аутомобилом траје око 45 минута. Но, тиме се забава у Таман Сафарију не завршава. Испред главног шеталишта, “Плаза Гађа”, постоје и друге туристичке атракције попут парка за птице, јахање слонова и коња, специјална сафари стаза које води у изазовно корачање кроз џунглу...

 

„Зоолошки врт“ Таман Сафарија је још један блиски сусрет, овог пута са бебама тигрова, леопарда и орангутана. Ту се можете сликати са бебом животиње по властитом избору. На осталим изложбама животиња су живи слепи мишеви, Хумболдтови пингвини (Spheniscus humboldti), кенгури и крокодили.

 

На “Плаза Гађа” се можете дружити са слоновима и другим припитомљеним животињама. Искуство је било додиривања слона чија је кожа на трупу веома груба, али порозна о влажна. Слонови су разиграни пошто су обучени за дружење са туристима.

 

Вожња жичаром је обавезна. Са висина, из ваздуха се може видети колико је Таман Сафари у ствари огроман.

 

Ту је и неколико ресторана који пружају уживање у укусној храни после узбудљивог истраживачког искуства.

 

Водени парк има јединствену атракцију „Пливање с крокодилом“ која посетиоцима нуди прилику да се купају с крокодилима. Наравно, не мисли се буквално заједно, пошто постоји преграда у базену која дели пливаче од прождрљиве животиње.

 

Сваке суботе увече постоји програм који пружа изврсну прилику да посматрате живот ноћних становника Таман Сафарија. Ноћни сафари завршава ватреним плесом и наступом животиња.

 

                                                  puncak8         

 

Таман Сафари дневно посети у просеку 3.000 посетилаца, а крајем седмице и празницима око 10.000 посетилаца. На располагању су им и смештајни капацитети од скромних хотела, каравана, до вила. Они који проведу ноћ у Таман Сафарију треба да понесу јакну како би се угрејали.

                                                     

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 27 септембар 2020 14:16
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија