Посебно велики значај има запошљавање жена и младих људи у руралном подручју, што је битно и за економску ревитализацију неразвијених крајева.
Прошле године било је 330 категорисаних објеката са 17.041 смештајном једицом, а процењује се и да око 800 сеоских домаћинстава са 5.300 кревета пружа угоститељске услуге. Србија у овој области има традицију дугу 170 година. Захваљујући улагањима хотелска понуда у Србији се последњих неколико година обогатила новим, модерним хотелима'', навео је Здравко Јелушић, потпредседник Привредне коморе Србије, на Генералној скупштини Асоцијације балканских комора која се одржава у Атини.
На Генералној скупштини о проблемима развоја туристичке привреде у југоисточној Европи говорили су представници привредних комора Албаније, БиХ, Кипра, Бугарске, Македоније, Црне Горе, Румуније и Србије, објавила је Привредна комора Србије.
О значају туризма најбоље говори низ иницијатива усмерених ка развоју Србије као туристичке дестинације, од улагања у инфраструктуру до едукације кадрова и изградње зимских центара. Влада Србије фокусирана је на развој зимских центара, затим на подручје у сливу Дунава, бањски и рурални туризам. Концепт туризма из претходног периода је промењен. Данас је све више заступљен такозвани зелени туризам, односно враћање природи, авантуризам и активни туризам. Ово је између осталог истакао је Јелушић.

Туризам – кључна веза земаља југоисточне Европе

Учешће туристичко – угоститељске привреде у друштвеном производу Србије износи око два, а у укупном извозу роба и услуга до девет одсто, рекао је Јелушић.
Потпредседник ПКС је указао да је у Србији прошле године боравило 2,2 милиона гостију, од чега је домаћих било 1,2 милиона, остварено је 6,5 милиона ноћења, а девизни прилив од туризма био је 1,05 милијарди долара. „Туризам је сектор у коме доминирају мала и средња предузећа, око 92 одст, од чега највећи број запошљава мање од шест људи.
На скупу у Атини наглашено је да туризам представља и изазов за повезивање земаља југоисточне Европе. Он добија све више на значају због могућности за повећање запослености, раста бруто друштвеног производа и повећања извоза.
О користи развоја туризма најбоље говоре чињенице да сваки долар потрошен у туризму доприноси потрошњи још 3,2 долара у економији једне земље. У сваком региону света учешће туризма у бруто друштвеном производу је веће него учешће аутомобилске индустрије. У светском туризму је директно запослено шест пута више људи него у аутомобилској индустрији, пет пута више него у хемијскиој, а четири пута више него у рударству.

По речима учесника Генералне скупштине Асоцијације балканских комора у развоју туризма постоје и проблеми, као што су правна регулатива, недовољно развијена инфраструктура, недовољна повезаност туристичких субјеката.
Они су упутили предлог владама региона како би указали на потребу добијање приоритета у развоју туристичке привреде и развоју ове делатности кроз страна улагања, као и да се створе услови за приступ европским фондовима за заједничке пројекте у области туризма, а да носиоци ових активности буду привредне коморе и туристичке организације.

Извор: Кућа добрих вести