Имајући у виду да осамнаест римских императора рођених на територији данашње Србије представљају петину укупног броја свих римских царева и највећи број римских императора рођених ван Италије, под руководством Археолошког института и др Миомира Кораћа, покренут је пројекат Itinerarium Romanum Serbiae или Путевима римских императора по Србији.

Основна идеја пројекта је да се сва царска места на територији Србије, која су од немерљивог историјског и археолошког значаја повежу у једну целину, каква је постојала док је Римско царство било на обалама Дунава. Пројекат има паневропски значај и циљ да се повеже са градовима у другим провинцијама на територији Римског царства, где су рођени или обитавали римски императори. Његов посебан значај је и у повезивању и оживљавању путева у Римском царству (на пример Виа милитарис), а нарочито дуж утврђене римске границе – лимеса. Путеви римских императора треба да повежу сва места с богатим античким наслеђем у културну руту дугачку више од 600 километара и искористи је за развој културног туризма. То је наслеђе не само Србије него целе Европе и света.

 
На истоименој изложби представљено је осамнаест бронзаних портрета, којима се Србија у свету представља као домовина осамнаест римских царева, заједно са макетом војног логора и града Виминацијума. Изложба је до сада гостовала у најеминентнијим културним институцијама, галеријама и музејима широм Европе и света: Праг, Ла Паз, Санта Круз, Лима, Сантјаго де Чиле, Бразилија, Асунсион, Буенос Аирес, Монтевидео, Валета, Рим, Њујорк, Сан Франциско, Будимпешта, Лондон, Чикаго, Бостон, Вашингтон.

Након ових престоница, и престоница културе 2021. године, Нови Сад биће домаћин овој значајној изложби, на 50. сајму туризма.

Поводом прославе 70 година рада Археолошког института, ове године, у згради САНУ одржани су Дани археологије, током којих су пролазници на Кнез Михаиловој улици и сви љубитељи археологије, могли да виде примену нових технологија и медија у презентовању археолошких открића. Виртуелна археологија биће, такође, представљена посетиоцима 50. сајма туризма.

На Сајму ће бити изложени и сувенири Археолошког парка Виминацијум, иначе реплике римских предмета, посетиоци ће моћи да се упознају са римском модом и сами је испробају, а за боље упознавање са историјатом археолошких истраживања и самог локалитета Виминацијум биће презентовано неколико филмова.

Далеко од Рима, на непредвидивом Дунаву

Далеко од Рима, на непредвидивом Дунаву, Римско царство је установило своју границу – лимес.

Ова утврђена граница простирала се од северне Енглеске, од границе са Шкотском преко Немачке, Аустрије, Мађарске, Србије, Румуније и Бугарске до Ирака и Ирана, укључујући предњу Азију са Турском и цео субмедитерански део северне Африке. Веома значајна је чињеница да су најелитније римске трупе у касној антици регрутоване управо са ових наших простора.

За војском, која је разгранатом путном мрежом лако стизала из удаљених азијских и афричких провинција у најудаљеније делове западног дела Римског царства, пошли су и трговци и занатлије – тако су брзо никли градови дуж свих важних комуникација. Горња Мезија и Доња Панонија, од средине ИИИ века, за нешто мање од две стотине година су од маргиналних пограничних провинција постале средиште збивања у Царству.

Подручје Илирика и његове елитне трупе изнедриле су осамнаест императора који ће владати Царством у време најдубљих криза. Од друге половине III века, па до средине IV века када је Римско царство у кризи, овај простор изузетно добија на значају. Најновија археолошка истраживања на Виминацијуму (Виминациум), главном граду римске провинције Горње Мезије – у касној антици Прве Мезије – указују на то да је овај велики град био значајна транзициона тачка између Запада и Истока. Богатство материјала нађеног последњих година на Виминацијуму то потврђује, и то нарочито налаза из првих деценија IV века.

Римски императори рођени у богатим градовима на лимесу или у врлетима залеђа, промениће лице света какав је до тада постојао.

Извор: Кућа добрих вести