Кућа Добрих Вести

Login

Сарадња Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе

Оцените овај чланак
(1 Глас)

expo fiksnaНИНГБОУ - Министри Народне Републике Кине и 16 земаља Централне и Источне Европе (ЦИЕ) су се на конференцији, у источном кинеском граду Нингбоу, сагласили о узајамној трговини, инвестицијама, инфраструктури, финансијама и интернет трговини.

 

 

„Кина и земље ЦИЕ представљају велике привредне и трговинске ентитете, а кинеска Иницијатива један појас један пут ће повезати две стране“, рекао је заменик министра трговине Кине Фу Дсијинг који је председавао конференцијом.


Министар трговине Џонг Шан је на конференцији казао да је важан део односа НР Кине и Европе, сарадња НР Кине и ЦИЕ. Она надомешта кооперацију НР Кине са Европом и остварила је вишеслојне и далекосежне резултате, оценио је министар.


Џонг је подсетио како је председник НР Кине Си Ђинпинг предложио да ,,сарадња 16+1” буде главна подршка интегрисању настајућег Појаса и пута у европски економски циклус. Кинеско министарство трговине жели да удружи напоре са одговарајућим ресорима у ЦИЕ како би били основ и покретачка снага ,,сарадње 16+1” промовисања изградње Појаса и пута, те сарадње НР Кине и Европе ради значајнијег развоја региона централне и источне Европе и добробити људи на обема странама, навео је министар Џонг.

 

                            grupna

 

Заменик министра Фу је предочио да је, у складу са применом Будимпештанских смерница о сарадњи НР Кине и ЦИЕ, коју су обнародовали премијери држава окупљених у мађарском главном граду у новембру 2017, у Нингбоу 7. и 8. јуна организована Четврта министарска конференција са темом ,,Јачање трговинске и економске сарадње 16+1”.

 

Министри су у детаљним разговорима размотрили питања даље сарадње НР Кине и ЦИЕ у трговини, инвестицијама, инфраструктурном повезивању, производним капацитетима, финансијама, е-трговини, те малим и средњим предузећима, као и о стратешком повезивању Иницијативе Појаса и пута (BRI) и стратегија националног развоја земаља ЦИЕ.

 

Зона представљања привреде и трговине 16+1 - прва те врсте у Кини


Фу је објавио да су основни резултати конференције, са око 100 учесника, усвајање иницијатива за сарадњу у електронској трговини, као и у трговини и услугама, те механизам комуникације званичника из оба региона. У Нингбоу је, такође, званично отворена Зона представљања привреде и трговине 16+1, прва те врсте у НР Кини.


Он је указао и на то да постоје огромне могућности за сарадњу у секторима потрошње, трговине, инвестиција, инфраструктуре, дигитализације, интернет трговине, пољопривреде, хране и туризма. Он верује да ће уз развој механизма сарадње 16+1, доћи до даљег унапређења односа између Кине и земаља ЦИЕ.


Увелико напредује сарадња „16+1“


Механизам сарадње успостављен је на првом самиту 16+1 у Варшави 2012. Циљ је промовисање одрживе и ка напретку усмерене сарадње, те изградња новог модела партнерства са нагласком на отвореност, укљученост и обострану корист у везама НР Кине и ЦИЕ. Седми самит премијера НР КИне и држава ЦИЕ ће бити одржан у Софији, у суботу, 7. јула.

 

                           stand srbije

 

Министри су одлучили да оснују платформе како би помогли средњим и малим компанијама и промовисали интернет трговину и дигиталну економију. ,,Кина предузима мере за повећање увоза и смањење ограничења за улазак на њено тржиште. Мислим да у овом сектору леже највеће могућности,“ констатовао је помоћник министра Фу.


Сарадња у формату „16+1“ је ушла у други петогодишњи период. Током првих пет година економска и трговинска сарадња је имала конкретна остварења. Трговинска и инвестициона размена јачају између НР Кине и земаља ЦИЕ. Програми сарадње у подручјима транспорта и енергетике и њиховим и капацитетима су успешно спроведени.


Помоћник министра трговине НР Кине Рен Хонгбин је констатовао да је сарадња двеју страна „сазрела и доноси жетву“. Даље отварање НР Кине представља нове могућности за узајамну сарадњу.

 

Регион ЦИЕ најдинамичнији у сарадњи Кине и Европе


Амбасадор НР Кине у Бугарској, Џанг Хаиџу је оценио да платформа 16+1 напредује, подручје сарадње бива унапређено, а резултати кооперације су видљиви. Томе у прилог је амбасадор навео да велики инфраструктурни пројекти, попут осавремењивања железничке везе између Мађарске и Србије, те низ других, складно напредују. Регион ЦИЕ је постао најдинамичнији у сарадњи НР Кине И Европе, оценио је Џанг.


,,Ти опипљиви резултати показују да сарадња 16+1 одговара индустријским карактеристикама и развојним потребама ЦИЕ, шири обим и продубљује кооперацију Кина-ЕУ и омогућава разгранатији, узајамно допуњавајући трговински канал, изворе инвестирања и финансијски проток за Кину и ЦИЕ,” констатовао је амбасадор.


Трговинска и економска кооперација важно подручје у сарадњи НР Кине и ЦИЕ


Трговинска и економска кооперација је одавно важно подручје у сарадњи НР Кине и ЦИЕ. Билатерална трговина постојано расте. Подаци кинеских царина показују да је обим трговине између Кине и 16 земаља ЦИЕ у 2017. достигао 68 милијарди долара, 15,9 одсто више у односу на претходну годину.

 

Извоз Кине у земље ЦИЕ порастао је за 13,1 одсто на 49,5 милијарди долара, док је увоз достигао 18,5 милијарди долара, пораст од 24 процента у односу на 2016. Уз очување снажног раста, билатерална трговина Кине и ЦИЕ поприма бољу структуру и шири се на нова подручја.


Стално расту и инвестиције. Према прелиминарним статистичким подацима, до сада су кинеске компаније уложиле више од девет милијарди долара у земљама ЦИЕ, у секторима од машинске,  хемијске индустрије, телекомуникација, логистике, нових енергија, финансија до пољопривреде.

 

Инвестиције из земаља ЦИЕ у НР Кину премашиле су 1,4 милијарде долара и углавном су усмерене у производњу машина, ауто делова, хемијску индустрију, финансије, екологију и друга подручја. Уопште, обим двостраних улагања се разгранава.

 

Све је израженија и сарадња у области инфраструктуре. Као пример тога, кинески медији наводе Србију и израдњу моста Земун-Борча и комплетирање прве фазе електране Костолац, као и термоелектрану Станари у Босни и Херцеговини. Глатко напредују и фазе I и II аутопута Е763 у Србији, два аутопута у Македонији, аутопута север-југ у Црној Гори и преносних електросистема у Пољској. 

 

У Србији су почели и радови на делу железничке пруге Београд-Будимпешта. Убрзана је изградња транспортних капија између Азије и Европе. Из НР Кине је преко Железничког експреса Кина-Европа, отишло више од 7.600 карго возова.

 

ЦИЕ тако све више поприма улогу чворишта на континенталном мосту Азија-Европа. Из Кине сада постоје директни летови за Пољску, Чешку Републику, Мађарску и Србију.


Медији у Пекингу оцењују да се, уз подршку лидера НР Кине и држава ЦИЕ, билатерална трговина и економска сарадња убрзавају. Привреде двеју страна су на критичној прекретници. Продубљивање билатералне комерцијалне сарадње и максимално коришћење комплементарности не погодују само обостраним користима, добицима за обе стране и заједничком развоју НР Кине и ЦИЕ, већ су, такође, од великог значаја и за европске интеграционе процесе и садржајнију сарадњу Кине и Европе, преносе медији.


Упркос свему, како је амбасадор НР Кине у Софији Џанг приметио, ,,ниво сарадње Кина-ЦИЕ на економском и инвестиционом плану, увелико заостаје за просечним нивоом кооперације Кине и ЕУ. Само је трговинска размена НР Кине са Немачком у 2017. вредела 168 милијарди долара. Кина је у 2017. била другу годину за редом највећи трговински партнер Немачке.


Слично је и са узајамних инвестицијама између НР Кине и ЕУ. Чак 90 одсто узајамних улагања је између НР Кине и развијених земаља Уније. ,,То није у складу са традиционалним пријатељством између Кине и ЦИЕ, њиховим великим могућностима за развој, а нарочито снажном жељом за кооперацијом,” сматра амбасадор Џанг.


ЦИЕ и Србија на EXPO у Нингбоу


Упоредо са министарском конференцијом, у Нингбоу је од 8. до 11. јуна одржан четврти Кина-ЦИЕ инвестициони и трговински EXPO. Сајам радног назива „Отварање и висококвалитетни развој“ је приређен уз 20. Кинески инвестициони и трговински симпозијум и 17. Кинески сајам међународне потрошне робе.

 

                             ekspo velika
         

Организовано је укупно 28 активности, укључујући конверенције, форуме, изложбе и разговоре о култури. Одржан је Самит Градоначелника градова из НР Кине и ЦИЕ, а почасни гост овогодишњег Кина-ЦИЕ EXPO била је Летонија.


Овогодишњи EXPO био увелико интернационазован, са већим бројем званичника, глобалних компанија и асоцијација. Организатори су говорили о рекордном учешћу више од 12.000 пословних људи из око 70 земаља и региона. На изложбеном простору од 84.000 квадратних, било је 310 штандова за 257 компанија из ЦИЕ, Изложбени простор је повећан за 40, а број штандова за 10 одсто у односу на 2017.


Према статистици локалне власти, представници више од 1.000 комапнија из ЦИЕ су учествовали на прва три EXPO сајма у Нингбоу. Хиљаде професионалних купаца из више од 20 провинција НР Кине су, такође, учествовали на сајму.


Анкета коју су пред овогодишњи EXPO спровели организатори је показала да 89 одсто излагача верује како им је ова манифестација помогла да разгранају послове у НР Кини. Око 75 процената излагача сматра да им је сајам помогао да нађу локалне пословне партнере, снабдеваче или кооперанте.

 

Национални павиљон Тесла на EXPO у Нингбоу у Кини


Пословни човек из Новог Сада Дамир Карћаш је за ,,Кућу добрих вести" изјавио да се у националном павиљону Тесла на EXPO представило око 30 фирми из Србије, што је највећи број од установљења сајма 2015. Добре припреме за наступ на EXPO су резултирале успешним склопљеним пословима, казао је Карћаш који је испред друштва Српско-кинеског пријатељства иницирао одлазак домаћих привредника у Нингбо.

 

                           nacionalni štand tesla

 

По Карћашу, који већ више година послује са партнерима у НР Кини, потписани су уговори о извозу сунцукретовог уља и продаји флаширане воде из Србије. Начелно су договорене за извоз прве пробне количине футошког купуса, а изражено је велико задовољство контактима у области туризма.


Представљен је програм улагања у Србију за који су потенцијални партнери из НР Кине показали велико интересовање. Произвођачи меда су представили своје робе, а фирма Champ doo из Новог Сада, која је једина учествовала на свим претходним сајмовима у Нингбоу, своју палету накита са сваровски кристалима. Кинеским посетиоцима EXPO је био веома интересантан и програм потенцијалног извоза живих оваца за приплод, навео је Карћаш.


Расте е-трговина


У извештајима кинеских медија са EXPO у Нингбоу наводи се како прекогранична електронска трговина постаје нови мотор за трговину између НР Кине и земаља ЦИЕ. „EXPO је ове године први пут сарађивао са главним домаћим прекограничним платформама e-трговине и ланцима супермаркета,” изјавио је Џанг Јан, директор Трговинске комисије Нингбоа.

 

                           kinez guo

 

Кинеске платформе за e-трговину показују снажан интерес за специјалитете из ЦИЕ. Током EXPO су закључени уговори о куповини или намерама, вредни 30 милиона долара. Тако су се великопродаја Suning E-go и платформа e-трговине државног конгломерата CITIC споразумели са словачким фирмама о куповини пива, пенушавих вина, џемова и минералне воде, у вредности од 2,5 милиона долара.


(НАСТАВЉА СЕ)...


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 03 јул 2018 18:08
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија