Формат "16+1" је иницирала НР Кина раду јачања и проширења сарадње са земљама ЦИЕ, од којих су 11 чланице Европске уније (ЕУ) - Бугарска, Хрватска, Чешка Република, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Пољска, Ромунија, Словачка и Словенија, док су пет земље које теже Унији - Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија и Србија. Механизам сарадње “16+1” потиче од Економског и трговинског форума НР Кина-ЗЦИЕ одржаног у Будимпешти 2011, после кога је уследио први самит премијера НР Кина-ЗЦИЕ у Варшави 2012, када је формат и установљен. Последњем самиту у Будимпешти 27.и 28. новембра су као посматрачи присуствовали, такође, представници ЕУ, Аустрије, Швајцарске, Грчке, Белорусије и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД).
Према Генералној царинској администрацији НР Кине, билатерална трговина те и ЗЦИЕ је у 2016. достигла 58,6 милијарди долара, повећање на годишњем нивоу од 4,3 посто. Тај обим је у првих девет месеци ове године увећан за 14,1 посто у односу на исти период 2016, на 49,1 милијарди долара. Кинески увоз пољопривредних производа из земаља ЦИЕ остварио је пораст на годишњем нивоу за 13,7 посто.
Кинеска улагања по ЗЦИЕ достигла су девет милијарди долара, велики пораст у односу на три милијарде из 2012. ЗЦИЕ су у међувремену инвестирале више од 1,4 милијарди долара у другу по величини националну економију у свету. Број кинеских туриста у ЗЦИЕ је од 2012. утростручен и сада износи близу миллион годишње.
Упркос расту трговинске размене, стручњаци у Пекингу указују да улагања из НР Кине у ЦИЕ заостају у поређењу са другим регионима, па отуда постоји велики простор за даљи раст инвестиција."Можемо видети позитивне могућности," изјавио је професор Ђу Дандан са Универзитета спољне политике Кине.
Билатерална сарадња је унапређена у транспорту, енергетици и производним капацитетима. Према медијима у НР Кини, завршено је или је у изградњи око 20 пројеката. Међу њима су и стратешки значајни мост пријатељства између Кине и Србије на Дунаву код Београд и пројекти изградње аутопутева у Македонији и Црној Гори.
Највећу пажњи изазива обнова и изградња брзе железничке пруге Београд-Будимпешта. У Србији је у време самита почела изградња прве деонице пруге док је у Мађарској објављен конкурс за део трачница у тој земљи.
Премијер Ли је рекао да је механизам међурегионалне сарадње "16+1" скратио психолошку дистанцу између људи са обе стране Евроазијског континента и смањио развојне неусклађености проистекле из процеса глобализације.“То је дало допринос здравом развоју глобализације, обимном развоју и интеграцији Европе, као и регионалној стабилности и миру у свету,”рекао је премијер НР Кине.
На самиту је 17 држава објавило Будимпештанске смернице за сарадњу између НР Кине и ЗЦИЕ, а потписано је више од 10 споразума који се тичу Иницијативе Појас и пут (Нови копнени Пут свиле, БРИ), производних капацитета, изградње инфраструктуре, финансија и размене људи. Премијери су обећали да ће у потпуности искористити платформу за промовисање сарадње 16+1, спровести узајамни консензус о сарадњи, истражити нове могућности, оснажити практичну сарадњу у областима повезивања, финансија, интернет трговине, пољопривреде, логистике, малих и средњих предузећа (МСП), туризма и културе, те унапредити њихове односе са НР Кином као и везе Брисела и Пекинга, како би осварили резултате на обострану корист, пренели су кинески медији.
Спајање Иницијативе Појаса и Пута и механизма“16+1”
Премијер Ли се заложио за повезивање Иницијативе Појас и Пут (БРИ) који је предложила Кина, са стратегијама развоја ЗЦИЕ, као и за преузимање вођства у примени резултата Форума Појаса и Пута за међународну сарадњу (БРФИЦ) у региону ЦИЕ. Механизам сарадње између Кине и ЗЦИЕ и БРИ имају допуњавајуће улоге у јачању односа између двеју страна,” истакао је Ли.
ЗЦИЕ, од којих су многе привреде у настајању, чине скоро једну четвртину земаља дуж Новог Пута свиле. БРИ је додатно продубила механизам сарадње “16+1” и произвела више плодоносних резултата, оценио је високи функционер Комунистичке партије Кине (КПК) Лиу Јуншан.
“Постоје обећавајуће шансе за ЗЦИЕ у кинеској БРИ,”казао је Иштван Ијгиарто, мађарски државни секретар за културну и научну дипломатију. По њему ЗЦИЕ “су препознале историјску шансу и све су подржале ову иницијативу.”
Кинески амбасадор у Мађарској Дуан Џилонг је, опет, подсетио да је председник НР Кине Си Ђинпинг изјавио како је “сарадња 16+1 важан пролаз ка укључивању БРИ у Европску економску заједницу и као нови мотор јачања сарадње између Кине и ЕУ и као најважнија платформа оснаживања четири главна партнерства између Кине и ЕУ , а то су мир, развој, реформе и цивилизацијске вредности”.
Кинески медији наводе како је усредсређивање БРИ на пет главних стубова, политику координације, подстицање повезивања, неометану трговину, финансијску интеграцију и спону међу народима, допринело да ЗЦИЕ увиде да су ово уједно и главне области у којима оне морају да се усавршавају. Наравно, постоје даље могућности у областима инфраструктуре, трговине и финансијске сарадње.
Током самита у Будимпешти, НР Кина је потписала меморандум о разумевању са Естонијом, Литванијом и Словенијом ради промовисања БРИ, па се свих 16 ЗЦИЕ сложило да се прикључи овој иницијативи. Тиме је сарадња између двеју страна ушла у нову фазу и убудуће ће још више напредовати, мишљења је Фенг Ђонгпинг, потпредседник Кинеског Института за савремене међународне односе.
Медији У Пекингу наводе и да је премијерка Ана Брнабић истакла како Србија у оквиру БРИ има највише пројеката међу земљама региона, као и у кооперативном формату “16+1” између НР Кине и ЗЦИЕ. Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловиц је, пак, оценила да је Србија, почетком радова на реконструкцији пруге Београд-Будимпешта, истински постала део БРИ.
(Наставља се)