Кућа Добрих Вести

Login

Железара Смедерево - значај новог постројења

Оцените овај чланак
(2 гласова)

hbisssrbijajaja

Наставак првог дела:

У  Смедереву је прошле недеље одржана свечаност поводом обележавања камена темељца за нову линију агломерације у Железари Смедерево. Изградња новог синтер постројења треба да омогући да Железара Смедерево буде једно од еколошки најпријатељскијих и ененергетски најефикаснијих индустријских постојења у Европи.

 

У систему агломерације HBIS Serbia постоје четири машине за синтеровање, две машине величине 75 метара квадратних (м2), а две 90 м2. Максимална годишња производња четири машине је 1,37 милиона тона, а месечна 131.000 тона.

 

Опрема је, међутим, стара, а технологија неразвијена, те је планирано да буде монтирана једна нова првокласна и савремена машина за синтеровање (180 м2). Циљ је да буде повећана конкурентност HBIS Serbia и да се побољша квалитет животне средине. То укључује: коморе за мешање и за гранулацију, просторију за машину за синтеровање, кружни хладњак, комору за просејавање и систем бункера готовог производа, са годишњом производњом агломерата од 1,78 милиона тона.

 

Упоредо се гради систем за десумпоризацију, трафостаница снаге 35 kW и помоћни систем. Инвестиција пројекта износи 120 милиона долара.

 

Синтерирање је процес укрупњавања ситнозрнастог материјала (обично неких руда и рудних концентрата, грађевинског материјала, полимерног материјала), загрeвањем на температури површинског топљења. Тада се зрна претапају у чврсте, али порозне агломерате (легуре, или јединство више различитих материјала које им побољшавају квалитет и мењају особине), тзв. синтер. Синтерирање је често потребно, јер се ситнозрни материјали тешко транспортују, стварају велике губитке пресовањем, њихови слојеви пружају велики отпор струјању плинова, имају лоша насипна својства, и друго.   

 

Председник компаније HBIS GROUP Serbia Ванг Ланју је, током свечаности истакао да је ново синтер постројење део свеобухватног пројекта за енергетску ефикасност и и заштиту природне средине. За компанију је то „кључни пројекат за унапређење штедње енергије, смањења емисија, зелене производње и интелигентног развоја HBIS Serbia”, казао је директор Ванг. Ванг је уверен да ће, пошто пројекат буде завршен, већину старих зграда и опреме заменити зелена, интелигентна, модерна фабрика, водећа за уштеду енергије у Европи.

 

Свеобухватни програм обнове HBIS Serbia ради енергетске ефикасности и заштите природне средине предвиђа да ће све дотрајале старе зграде и опрема бити уклоњени после завршетка пројекта. Нићи ће модерна производна линија са напредном енергетском ефикасношћу, еколошка и паметна.

 

Главни циљеви пројекта су да се примени свеобухватно осавремењивање енергетске ефикасности, заштити природна средина и реализује процес зелене производње.

 

Ради тога предвиђени су следећи примарни грађевински захвати који ће омогућити да се оствари енергетска уштеда и интелигентно деловање у погледу сировина, потисних пећи и конвертерског система; постигне енергетска обнова, еколошко осавремењивање и паметно напредовање на конвертеру гасног и емисионог система.

У највећој мери ће, при томе, бити искоришћен и у потпуности осавремењен енергетски систем, а прерађивће се и поново искористити већина секундарних енергија добијених у производним процесима и у потпуности побољшати свеобухватна енергетска ефикасност HBIS Serbia.

 

HBIS GROUP ће, такође, у потпуности пренети 21 знање које поседује, проактивно увести и усвојити нове напредне технологије и процесе зелене и паметне производње, како из НР Кине, тако и из света. После осавремењујућих обнова учиниће HBIS Serbia водећом компанијом у Европи у погледу свеобухватног коришћења енергије и зелене производње.

 

Очување енергије и заштита животне средине достизаће напредни светски ниво. „Како бисмо достигли тај циљ, придржаваћемо се високих стандарда и у потпуности пренети знања свих компанија, којих је 21, у власништву HBIS GROUP,“ поручио је Ванг. Уз то, „овај пројекат ће постати важна прекретница за HBIS Serbia, у изградњи високо-конкурентног предузећа за производњу челика у Европи”, предочио је директор.

 

                            morono

 

HBIS брине за животну средину

 

У HBIS GROUP Serbia истичу како је брига за животну средину једна од основних вредности те компаније и „представља саставни део начина на који послујемо и личну одговорност свакога од нас. Ова одговорност од нас захтева да поштујемо све законе и прописе о заштити околине, као и политике, праксе, поступке и иницијативе о заштити животне средине“, наводе у HBIS Serbia.

 

„Осим тога, непрестано радимо на побољшању нашег компанијског управљања животном средином и ресурсима смањењем емисија, очувањем енергије и других ресурса и поновним коришћењем, или рециклирањем нуспроизвода наших процеса. Помажемо учествовању наше компаније у партнерствима са друштвеном заједницом, која штите и чувају природне ресурсе,“ записано је у брошури о компанији на српском језику.

 

Зелени развој

 

На интернет презентацији HBIS Групе, пак, стоји како се компанија од оснивања придржавала филозофије да ,,људско биће и челик заједно живе у складу”. Компанија примењује стратегију са нагласком на ,,зелени” развој и уложила је протеклих година око 16.5 милијарди јуана (приближно три милијарде US долара) за остварење више од 430 пројеката очувања енергије и смањивања емитовања гасова.

 

Уклањањем старих производних капацитета, применом савремених технологија и усавршавањем управљања природном средином, главни енергетски и еколошки показатељи комгломерата су достигли првокласан, па и водећи ниво у НР Кини. HBIS је Кинеско удружење челика прогласило за ,,успешан пример стварања чисте производње и зеленог развоја железаре и челичане”; а основно предузеће HBIS је похваљено као ,,најчистија челичана у свету”.

 

Министарство индустријске и информатичке технологије НР Кине је истакло ову компанију ,,као модел за уштеду средстава и еколошки пријатељско пословање”; док је утицајна Национална комисија за развој и реформу (NCDR) сврстала HBIS у прву серију предузећа у погледу свеобухватног коришћења средстава.

 

HBIS настоји да за индустрију челика и гвожђа постане модел штедње ресурса и пријатељства према природној средини, те чини напоре да буде предводник зеленог развоја. Зато повећава улагања у истраживање и развој (R&D) и унапређује зелене технологије како би била ублажена еколошка загађивања и достигнута водећа светска технологија производње челика која штеди енергију - чиста и безбедна.

 

                                                       postro

 

У HBIS очекују да ће до краја 2020. године, основно предузеће конгломерата постати глобално огледно постројење зеленог развоја, са високом ефикасношћу, мањом потрошњом, ниским емисијама гасова, лепом природном средином. Достићи ће водећи ниво енергетске ефикасности и успешно руковођење енергијом. Циљеви за главне емисије загађивача биће на напредном светском нивоу.

 

                                                         postrozgrada

 

Зелени челик

 

HBIS се може похвалити високом ефикасносћу у штедњи енергије. Конгломерат активно спроводи ,,енергетски штедљиво управљање”, како би достигао енергетски динамично праћено, контролисано и дигитално управљање.

 

Још 2016. је свеобухватна потрошња енергије по тони челика износила 604.86 kgce (еквивалент килограмима угља пер капита); потрошња свеже воде по тони је била 2.45 метара кубна (м3); обнављање енергије по тони је достигло 117.6 м3; самогенерисање по тони је било 230 киловатчасова (kWh).

 

Пропорција електричне енергије коју су генерисала основна предузећа достигао је 50 одсто. Сада су свеобухватне потрошње енергије и свеже воде по тони челика у оквиру узнапредовале фазе домаће индустрије.

 

У заштити природне средине HBIS доследно примењује националне политике о уклањању застарелих производних капацитета и за еколошку заштиту. Према последњим расположивим подацима, производња гвожђа је смањена за 5,6 милиона тона, а челика 6,84 милиона тона. Тиме Група потврђује одговорност као велико државно предузеће.

 

HBIS оснажује еколошко управљање, осавремењује технологије заштите природне средине и активно унапређује кључне пројекте контроле загађивања, као што су напредни поступци прераде воде и интегративни процес десулфуризације, денитрификације и уклањање диоксина у процесу третмана вода. Емисије загађивача су значајно смањене, сумпор диоксида (СО2) за 12,24 одсто, а дима и прашине за 20,67 процената и то само током 2016. године.

 

Тако HBIS Група усваја еколошку теорију. Кроз рецирклажу и проширење индустријског ланца, успоставља и побољшава нешкодљиве производе, технолошке линије рецирклирања и остварује чист, ефикасан и одржив развој. Стопа коришћења средстава је значајно повећана применом неких савремених технологија, а расте ниво успешног коришћења узгредних производа.

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 август 2019 15:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија