Кућа Добрих Вести

Login

Пита – синоним за пекару ,,Кључ”

Оцените овај чланак
(12 гласова)

pitaБЕОГРАД - За 10 година постојања београдска ,,Пекара Кључ” је постала синоним не само за јединствене „нормалне”, праве домаћинске врсте пекарских производа у непрегледној понуди разноразних адитивима, конзервансима и којекаквим не много корисним састојцимa ,,обогаћених” пецива, већ и пример добро организованог и стабилног породичног предузећа.

 

Довољан разлог за разговор ,,Куће добрих вести” са Весном Његић, једном од сестара које руководе овом пекаром.

 

Поштовање рецептуре, без компромиса

 

Који су кључни фактори утицали на то да за ових 10 година изградите садашњи статус?

Синоним досадашњег пословања је искључиво посвећен рад, труд, љубав према врсти посла којом се бавимо, или боље речено посвећеност читаве породице у свим фазама развоја кроз сопствени рад. Рецимо, прве две године рад моје сестре Снежане, оснивача Пекаре, од 12-14 сати дневно. Врло често су нам се дани спајали без много одмора. Наравно, о годишњем одмору није било ни речи. Данас, статус успешне пекаре је резултат преданог рада, поштовања, искрености и визије.

 pita1

 

Колико је тешко постати и остати другачији, на тржишту које су последњих година засуле пекаре иза сваког ћошка и колико је олакшавајућа околност то што Пекара Кључ није као све друге пекаре?

 

Било је доста тешко, јер је требало очувати јединствену рецептуру без компромиса када су у питању набавка репроматеријала, а чак и у ери тешких економских околности увек се поштовало зацртано правило да се набавка ради свакодневно , са репројматеријалом тачно дефинисаног квалитета, почев од меса до поврћа и спанаћа, који се за 10 година увек као и све друго користио у свежем облику.

 

У палети пекара које нуде све шире асортимане производа, ми смо се определили за узак производни програм и специјалност за пите.То нас је и разликовало од осталих. Ако је различитост добра, уочиће се и прихватиће се , а ако није остаће непримећена. Наш рад нас је довео до тога да је пита сада већ синоним за Пекару Кључ.

 

Како сте кренули у овај бизнис, да ли сте имали искуства у овој делатности и које су највеће препреке са којима сте се срели на почетку пословања?

 

Моја сестра Снежа, која је из медицине кренула овим путем, никаква искуства није имала у пекарству сем огромне жеље да се у животу бави производњом и декорацијом хране. Стицајем околности кренула је у производњу пита које су нам биле познате као конзументима скоро сваки дан, имајући у виду да је порекло наше породице из крајева Босне где је пита обавезна на столу уз сваки оброк.

 

Препрека је било пуно,јер кад се одлучите за производњу ,потребно је много знања и умећа да се традиционална рецептура преточи у професионалну производњу у једној пекари, а да се очувају све нити које ту производњу и чине другачијом.

 

Наравно и у овој бранши постоји баријера информација, затвореност кругова и немогућност да дођете до некада на изглед једноставних одговора. Зато је наш пут био темељан, трновит, али постојан. Везали смо се за искуство искусних пекарских радника, искуство и теоријску примену знања професора прехрамбене технологије и сталне едукације и усавршавања. Тако да сада, са ове перспективе, често кажемо власници да је једина ствар коју још треба да усаврши - развлачење коре.

 pita3

 

Да ли су ти почетни пробеми, везани за услове пословања и законске регулативе, у међувремену смањивани или повећавани?

 

Почетних проблема је било и може се рећи у почетку доста. Нисмо у старту имали пуно знања.Чак смо након шест месеци производње стандардног програма, у коме нисмо производили пите већ пециво, а са којим смо били једна нетипична пекара у низу сличних, урадили рез - затварање објекта.

 

Били смо решени да се више грешка не сме поновити, били смо спремни да поднесемо све трошкове пословања и месецима, али да отворимо пекару са нечим јединственим.

 

У периоду нашег лутања, тражења нечег новог, једнога дана за породичним ручком мајка је уз остала јела ставила на сто питу кромпирушу, домаћу, са ручно развлаченим корама. То је био преломни моменат препознавања идеје о производњи пита. Један једноставан повод који смо сагледали из другачијег угла. Та одлука је била најважнија смерница пекаре. Бавити се нечим заиста традиционалним, познатим производом коме сте веровали и који је присутан свакога дана у вашем животу и коме се увек враћате. То смо желели и за наше купце. Тада се родила идеја о производњи пита.

 

Мислим да је најважније да се законске регулативе дефинишу и да се јасно поставе пред привредника. У сваком послу је планирање трошкова веома важна област и са те стране је битно да знамо прецизно шта нас чека, који су прописи и на који ће се период односити. Често мењање правила у истој примени закона се дешавало, или се тумачило на различите начине.


Обзиром да је тржиште продаје не само у нашој бранши фокус данашњег пословања, стално подрхтавање тла куповне моћи потрошача је довољан напор са којим се свакодневно сусрећемо и боримо, па је природно да држава оно што је њена надлежност прецизно регулише и спроводи и на тај начин помогне привредницима.

 pita6

 

Како сте успели да читаву породицу обједините око фирме и шта планирате даље када је у питању ангажовање ближе и даље фамилије у овом бизнису?

 

Мајка и покојни отац су били у фирми од почетка, почев од набавке, производње и рачуноводства. Они су од самог почетка укључени у посао јер су у то време били пензионери, тако да је вишак времена био фокусиран на породични посао.

 

Покретач овог посла је и власник, Снежана Зец. Са својих 29 година основала је сопствено предузеће које за пар година искуства у увозу стентова прелази у предузеће чија ће основна делатност бити искључиво производња хране, пита. На том путу сам се прикључила ја, као сестра која је као економиста преузела комерцијалне послове, а Снежана остаје као неко ко се даноноћно брине о поштовању свих задатих елемената у производњи, а у складу са HACCP и Serv Safe стандардима које смо као фирма имплементирали.

 

Све најважније функције су у рукама породице, али то не значи да у будућем времену не тежимо формирању тима који би био уз нас и у највишим менаџерским одлукама.

 

План је да нашим ћеркама створимо могућности да ако желе, започну и одрже делатност породичне фирме. Старија, студент економије, прошла је већ неке обуке у малопродаји пекаре. Оно што је важно јесте да се све фазе рада упознају кроз сопствени рад. То ће им касније у управљачким моментима олакшати спознају свих критичних тачака и омогућити да лакше и брже одлучују о свим фазама пословања.

 

Шта су тренутно највећи проблеми за даље ширење фирме и каква ињекција вам је најпотребнија?

 

Подршка са кредитима за овакву врсту производње, једноставнија процедура ...

 

И купци као чланови породице

 

,,Кључ” има сталне купце, домаће и странце. Они знају шта купују и зашто вам се враћају. А како реагују нови купци, који одједном открију нешто другачије?

 

У првом реду је изненађење да постоји нешто много другачије од остале производње и наравно увек питање зашто се не не рекламирамо. Наравно и ти купци постају наши чести и стални потрошачи.

 

Невероватно, али један од показатеља да су наши купци стални јесте и то што им знамо имена и знамо живот којим живе, сва славља која славе уз наше производе. Они су више од купаца.

 

Постоји једна андегдота - неко је рекао у авиону свом сапутнику - једва чекам да слетим и да одем у пекару ,,Кључ”….Изненађење је било велико када је сапутник рекао да је најавио својима у кући да га на трпези тог дана сачека наша пита са јунећим месом.

pita4 

Занимљиво је да је понуда ове пекаре укључена у туристичке обиласке Београда. Шта странци најчешће купују код вас?

 

Најчешће једу оно што је основни производни асортиман - пите у различитим укусима. Такође их привлаче туфахије, колач вишња, кнедле са шљивама, слатке пите, а од сланих туристи из Турске обожавају нашу хељдопиту са јунећим месом или са сецканим јунећим месом. Имамо и туристе из Холандије који се редовно враћају нашој пити са ајваром и прашком шунком, а приметили смо да туристи из Босне и Црне Горе воле кромпирушу, Руси зељаницу...

 

А наше пите и проје по традиционалној рецептури се, осим у нашој малопродаји на Топличином венцу бр 5 -Пекари Кључ, могу купити и у једном од највећих велепродајних система Делез (Delhaize). Гостима хотела Фалкенштајнер (Falkensteiner) је такође позната палета наших пита које су на менију свакога јутра.

 

Које пословне и инвестиционе потезе планирате у краткорочном периоду, а где видите ,,Кључ” кроз пет година?

 

Инвестиције јесу у плану, кроз развој сопствених малопродаја, али и кроз развој велепродаје и сопственог бренда ,,пита Кључ”. Сарадња коју смо успоставили и са хотелима високе категорије, ресторанима, велепродајама... је успешна захваљујући, пре свега, препознатљивом квалитету пита Кључ, који су наши потрошачи имали прилике да упознају кроз протеклих десетак година и кроз наше малопродаје. За пет година,за пите Кључ очекујемо да постану препознатљив бренд овог тржишта.

 pita5

 

Будући да је и ово ортаклук, мада породични, како функционишете? Јесте ли на послу сестре или пословни партнери и колико је тешко одвојити приватни живот од бизниса?

 

Обзиром да је формално-правно једини власник сестра Снежана, то формално није ортаклук, а практично је и више од тога. На послу смо веома одговорне, не мешамо се једна другој у одлуке када је реч о делу пословања који водимо и наступамо испред радника са истим ставовима, усаглашене у јединственом циљу и жељи да донесемо што боље одлуке за цео колектив.

 

Имате ли слободно време, оно када нисте везани чак ни размишљањем, за фирму? Како га проводите, имате ли хобије?

 

Нажалост, овакав посао не оставља превише слободног времена, али кад га имамо волимо да га утрошимо на дружење са породицом и пријатељима. Дефинитивно највеће богатство су пријатељи. Уз то, када додамо скијање, фитнес и шетњу, ужитак је комплетан.

 

Шта чланови ородице најрадије доручкују?

 

Дефинитивно хељдопиту са кромпиром, сестра хељдопиту са спанаћем и сиром, а мајка бурек како кажу Босанци (а то је хељдопита са јунећим месом). Ћерке нам обожавају хељдопиту пилетина са качкаваљем. За сваког по нешто.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 06 април 2015 22:42
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија