На регионалној конференцији “Женско предузетништво у функцији развоја региона” речено је да по процентима учешћа жена у политици, бизнису и јавном животу регион не заостаје за Европском унијом, али да је за сваки помак у остваривању родне равноправности неопходна рововска борба и непрекидно залагање.

Један од догађаја којима обележавамо Годину предузетништва је управо ова конференција о женском предузетништву која је уједно и увод у сутрашњи Сајам микро бизниса и породичног предузетништва који у Дому синдиката организујемо са Секретаријатом за привреду Града Београда, рекао је на отварању конференције, председник Привредне коморе Београда, Миливоје Милетић.

Привредна комора Београда ради на реализацији Програма развоја предузетништва у Београду који обухвата и женско предузетништво, као и на промени пословног амбијента како би се створили што бољи услови за развој и овог сектора привреде, истакао је Милетић.

Председедник Привредне коморе Београда рекао је да је формиран јак тим људи који на терену све капацитете Коморе стављају у функцију развоја предузетништва у београдским општинама и на тај начин помажу како почетницима тако и онима који су већ у послу.

Велики привредни потенцијал

Бранка Драшковић, саветница потпредседнице Владе Србије и председнице Координационог тела за родну равноправност, Зоране Михајловић, казала је да је размена искустава важна у смањењу родне неравноправности која је евидентна, посебно зато што је женско предузетништво у региону велики потенцијал. У становништву Србије има 51,6 одсто жена, али су 20 одсто мање запослене од мушкараца, а оне које раде имају за трећину мање плате од мушкараца, навела је она.

Драшковић сматра да бити жена предузетник у Србији значи бити део мањине јер је бизнис углавном резервисан за мушкарце. Жене у Србији у бизнис углавном улазе касније јер немају другог избора и углавном послују кроз мале фирме. Истраживање је показало да жене у Србији најчешће постају предузетнице између 36 и 55 година и то њих 66 одсто из нужде, а 34 одсто из предузетничког изазова и жеље , док је у ЕУ обрнуто. Углавном то је сектор услуга јер је ниско капиталан и за њега нису потребна већа финансијска улагања, казала је Драшковић. Она је напоменула да није тачно мишљење односно стереотип да је тешко ускладити посао и породицу јер је 90 одсто предузетница у Србији удато и има децу.

Индикативан је и податак да жена предузетница у Србији има 31 одсто док је учешће жена у предузетништву у ЕУ 30 одсто, али он не треба да завара јер се у Србији угаси 47 предузећа, што значи је да није успела свака друга жена која се отиснула у предузетничке воде, навела је Драшковић.
Један од највећих проблема јесте недоступност извора финансирања јер најчешће жене нису власници некретнина нити земљишних поседа због чега не могу да подигну кредите. Ово је тренутак у коме је женама потребна помоћ државе и друштва, а Влада Србије је 2016. прогласила Годином предузетништва коју ће помоћи са 16 милијарди динара. Жене би свакако требало да искористе ову шансу јер су програми подршке већ кренули, а биће их 33 до краја године, најавила је Драшковић.

Година жена предузетница

Она је казала да ће ово бити година жена предузетница, жена које се не боје да себи створе радно место, да уђу у борбу са тржиштем и покажу шта знају. Зато је јако важно да жене предузетнице у региону буду солидарне, да се удружују и умрежавају. Влада Србије је једина формирала Координационо тело за родну равноправност којим председава потпредседник Владе. Циљ је да Србија буде друштво једнаких шанси у коме жене неће трпети насиље и дискриминацију јер је унапређена родна равноправност један од предуслова одрживог развоја и квалитетнијег друштва, подсетила је она.

У сарадњи са цивилним сектором и међународним организацијама радимо на изради Закона о родној равноправности где ће важан сегмент бити посвећен економском оснаживању жена. Израдили смо и усвојили Националну стратегију родне равноправности од 2016. до 2020.године и донели Акциони план који прати њено спровођење.Акценат је на учешћу жена у политичком животу и професионалном одлучивању. Важан допринос родној равноправности даје и родно буџетирање, стварање Женске парламентарне мреже и формирање Савета за женско предузетништво у Привредној комори Србије, као и кредитна линија Европске банке од 20 милиона евра за развој женског предузетништва у региону под називом Жене у бизнису, навела је Драшковић.

Вођа словеначке делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе и посланица у Парламенту Словеније, Ксенија Корењак Крамар рекла је да је и у европским земљама само трећина жена предузетница. Предузетништво омогућава већу слободу, креативност и самоиспуњење што су и најчешћи разлози за улазак у пословни свет. Жене у предузетништво улазе опрезније, а само кроз сарадњу може се омогућити стварење бољег, паметнијег и демократкијег света. Зато будите храбре и женски мудре како би оствариле своје предузетничке снове и допринеле стабилнијем привредном расту и друштвеном напретку својих земаља, поручила је Крамар.

Умрежавање и заједничка акција

Председница Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику у Скупштини Србије, Александра Томић казала је да је по уласку у парламент 2012. схватила да има много тема и проблема за чије је решавање потребно женско умрежавање и заједничка акција. Исте године формирана је Женска парламентарна мрежа са циљем решавања проблема родне равноправности у пет сегмената, онда се иницијатива проширила и на регионално умрежавање парламентарки, а стигло се и до америчког Конгреса и до руске Думе, истакла је Томић.

Покренули смо и кампању где је фокус родна равноправност у предузетништву јер сматрамо да је женско предузетништво развојна шанса Србије. Имамо синергију рада Владе и парламента Србије, па ће у женско предузетништво бити уложено ове године четири пута више средстава него пре четири године, а помоћ женама у бизнису омогућиће и шест амандмана чије смо усвајање у Скупштини Србије солидарно погурале, казала је Томић.

Едукација и промена свести

У оквиру конференције “Женско предузетништво у функцији развоја региона” одржана су и три панела:”Институционални оквир за унапређење пословног амбијента”, “Регионална сарадња – умрежавање и интернационализација” и “Знање у функцији женског предузетништва”.
Народна посланица у Скупштини Србије Марија Обрадовић оценила је да је потребно одржати континуитет у ангажману за родну равноправност и бољи положај жена у Србији.Подједнако је важна и промена менталитета и начина размишљања , а за то су такође неопходне године. Због тога је важно да жене које заступају ту идеју остану на местима на којима могу највише да ураде и допринесу у различитим друштвеним и државним сферама , нагласила је она.
Ана Штајнбек из Дирекције за развој малих и средњих предузећа Црне Горе казала је да и у Црној Гори жене чине око половине становништва, али је њихово учешће у политици, бизнису и власништву над некретнинама много мање.За разлику од ЕУ и Србије где је свака трећа жена предузетница, у Црној Гори је то свака десета што је најлошије у региону. Женама припада 9,6 одсто малих предузећа., али ту нису укључене жене предузетнице које запошљавају само себе. Дубоко су укорењени патријархални ставови мушкараца, али и жена по том питању и нема довољно капацитета да се ствари промене. Корак напред је усвајање Стратегије развоја женског предузетништва у Црној Гори од 2015. до 2020. године, оценила је Штајнбек.

Професорка Марија Кнежевић, декан Факултета за туризам и хотелијерство Универзитета у Бања Луци оценила је да је потребно много више пажње посветити женама на селу како на плану информисања тако и едукације јер су најмање образоване и имају мање прилике за запошљавање иако имају жељу да крену у посао. Велика шанса је сеоски туризам у коме жене предузетнице могу много више да се ангажују, али и туризам и угоститељство генерално. Све је то потенцијал за будуће женско предузетништво уколико се едукацијом превазиђу културне, образовне, друштвене и језичке баријере, сматра Кнежевић.

Аутор: Љиљана Лукић

Извор: Кућа добрих вести