Кућа Добрих Вести

Login

Ноћ наде и Кувајт

Оцените овај чланак
(4 гласова)

GrandMosqueсссеееБЕОГРАД - У Кувајт Граду, престоници Државе Кувајт, постоји око 800 џамија, али највећу пажњу привлачи једна, Велика. Не само да је та џамија највећа, већ се на њеном дизајну није штедело, пажња је посвећена сваком детаљу у унутрашњости, па представља изузетну грађевину културе.

 

У овим рамазанским данима, Велика џамија и околна дворишта, паркови, паркинзи, чак и улице се претварају у прикладна места за молитву стотина хиљада људи. Забележено је да је за Рамазан 2011, у једном тренутку у и око Велике џамије било 180.000 људи, а читава држава је тада имала око четири милиона житеља. Велика џамија је нарочито популарно место молитве током последњих 10 дана светог месеца поста и даривања, који се ове године окончава заласком сунца у четвртак, 14. јуна.  

 

Током овог Рамазана се, међутим, молитвени ћилими и чадори не простиру ван џамије јер су велики инфраструктурни радови у центру Града Кувајту у чијем ширем подручју живи око 2,4 милион становника. Но, у џамији током ноћне службе може да стране око 18.000 верника.

 

Током последњих десет дана Рамазана, једна је Ноћ моћи, Laylat (Al Qadr). Она означава ноћ када је пророк Мухамед обелоданио прве строфе свете књиге Коран.

Неколико недеља пред почетак Рамазана овај аутор је у Великој џамији присуствовао такмичењу школа у рецитовању Корана. Неки од најбољих такмичара су одабрани да у вечерњим сатима месеца поста и даривања предводе додатне, таравих молитеље.

                                               plavabelina

Велика џамија омогућава потпуно расхлађене просторије за вернике, необично важно пошто се температуре у Кувајту већ преближавају 40-том степену Целзијуса. Управа џамије обезбеђује и ифтар храну којом верници после заласка сунца прекидају дневно одустајање од јела, напитака и пушења. Верницима помаже 350 волонтера.

 

Велика џамија

 

Саграђена у најстрожем центру, Велика џамија је највећа и званична мошеја Кувајта, само у њој се одржавају официјелне религиозне свечаности. Њена управа помаже божју службу и културне програме у преко 70 џамија муслимана из више од 25 земаља који живе у Кувајту.

 

Локално становништво џамију назива Ал-Масђид Ал-Кабир. Простире се на 46.000 квадратних метара (м2), а сама грађевина на 20.000 м2. Осма је највећа џамија у свету. а коштала је 14 милиона кувајтских динара (преко 46 милиона долара по данашњем ценама). Међународно позната по својој исламској архитектури, представља једно од најпознатијих одредишта у Кувајту.

 

Грађена је од 1979, а отворена 1986, првог дана Шавала, десетог месеца лунарног исламског календара, или на Рамазански Бајрам. Тим празником муслимана широм света се прославља окончање 29 или 30 дана поста од изласка до заласка сунца током читавог месеца Рамазана.

                         ylatnistubovi

Велика џамија је на стратешком месту над Заливом, а насупрот раскошној краљевској палати Сеит која је и седиште владе. На другом крају, уз џамију је Берза једне од најбогатијих земаља света .

 

Џамија је у геометријском архитектонском стилу. Изузетан је пример уобичајеног исламског стила градње, са примесама локалних и регионалних архитектонских каракеристика. Спољашњост џамије подсећа на песак пустиње и воде Залива.

 

Спољашње и унутрашње површине су комбинација модерних техника грађевинарства и обилате примене исламске орнаменике и арапске калиграфије, структурног дизајна Андалузије, Марока. Упућени налазе и елементе персијске архитектуре, нарочито када се ради о великој централној куполи, израженим луковима или стубовима који формирају аркаде над отвореним пролазима којима провејава поветарац.

 

Дивна унутрашњост џамије

 

Џамија споља делује одмерено, изнутра много привлачније. У њој постоје три сале за молитве, главна, за дневне молитве и за жене. У Џамији је , такође, веома удобна сала за дружење, Диванија, у којој госте послуже освежењима, брошурама и сувенирима.

 

Верницима је доступно отворено двориште, нарочито онима који желе мир. То је место заједничко за оба пола.

                                                  ljudiiylatotototo

Пре уласка у молитвене сале посетиоци се изувају. Даме су већ ставиле мараме и обукле абаје, широку одећу. Водичи, високообразовани млади свештеници су охрабривали фотографисање и тумачили све, од архитектуре џамије, до ритуала молитве. За разгледање је било потребно до два сата, а, на жалост, имали смо само 40-так минута.

 

Главна сала је у средишту грађевине, широка и дугачка по 72 метара. Има четири моћна стуба који због декорације и расвете на њима делују елегантно.

 

По уласку задиве мекани теписи беж и плаве боје. Широм сале златни листићи праве леп контраст са свеприсутним живим плавим бојама, што је веома пријатно за очи. Сведоци кажу да то нарочито важи током ноћњих молитви.

 

Импресивне зидове од мермера прекривају небројене плочице које у андалузијском стилу формирају геометријске мозаике, те нагиздани дуборези. Предивна детаљна арапска калиграфија присутна је на различитим површинама, чак и на ручкама за 21 масивна врата ручно рађеним од индијске тиковине.

 

                             lusteriiririr

Кибла, смер према којем би требало да буде окренут муслиман током молитве, искићена је стихом из Светог Курана штампаном у куфи калиграфији, најстаријој форми арапског рукописа. Боје и изузетна калиграција су дизајнирани да ојачају верниково уздање у Бога.

 

Природно светло продире кроз 144 елегантна прозора у два водоравна низа, а припомажу четири раскошна лустера, сваки је тежак као аутомобил. Лустери висе са куполе, која представља још један од врхунаца џамије. Висока 43, а широка 26 метара украшена је са Асма ал-Хусна, 99 имена Бога прокламованих у Корану. Исписао их је и дизајнирао Хамид Хадад један од најпознатијих калиграфа Блиског истока.

                                                 zlatnavrata

 

Главна сала и Салон за госте

 

Главну салу користе искључиво мушкарци, највише до 10.000. Сала за жене је на уздигнутом нивоу за 950 верница. Њима је намењен и засебан улаз са јужне стране џамије.

 

У џамији је и пространа библиотека са референтним исламским књигама и документима. Минарет на северозападном углу џамије подсећа на андалузијски стил.

 

Из главне сале се улази у салон за уважене госте у који владар Државе Кувајт, емир, долази са пратњом два пута годишње. Салон је предивно украшен симетричном шарама на зидовима и плафону. Најупечатљивији су, међутим, чипкасти ручни гипсани радови у мароканском стилу на плафону. Као да су инпирисани сталактитима по пећинама.

 

На средини салона, у стакленој витрини је копија Османовог Корана, насталог у осмом или деветом веку нове ере на територији данашњег Ирака, суседа Кувајта. Познат је и као Самаркандски куфски Коран, а данас се чува у библиотеци Хаст Имам у Ташкенту, у централноазијској држави Узбекистану. Наводно је припадао Осману ибн Афану (579 – 17. јул 656.) једном од другова пророка Мухамеда. Осман је имао важну улогу у раној историји ислама као трећи по реду сунитски Рашидун или Праведни халифа.

                        sarenilo

Емир се, пак, моли, као и сви остали верници, у Великој Сали.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 11 јун 2018 19:34
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија