Кућа Добрих Вести

Login

„Збогом, Емире човечности“

Оцените овај чланак
(2 гласова)

sabah1Кувајтски емир Шеик Сабах је био „Хуманитарни вођа“ и „Доајен арапске дипломатије“.

 

Застава Уједињених нација у њујоршком седишту светске организације је у среду, 30. септембра спуштена на пола копља. Тиме је одата пошта дан раније преминулом владару Државе Кувајт, 92-годишњем емиру Шеику Сабаху Ал Ахмаду Ал Џаберу Ал Сабаху (1929-2020). Током 14 година владавине, покојни Емир је осигурао да хуманитарност и дипломатија постану стубови спољне политике Кувајта.

 

Његово Височанство емир Сабах је шест деценија здушно радио на формирању повољне међународне представе о Кувајту, свестан ограничења мале земље - површина 17.818 квадратних километара са 4,6 милиона становника, од чега су 3,2 милиона страни радници – окружене већим и многољудијим суседима. Шеик Сабах је био министар иностраних послова између 1963. 2003. године, један од најдуготрајнијих у свету, због чега је стекао надимак „доајен арапске дипломатије.“ Био је и премијер између 2003. и 2006. године када је изабран за 15. емира династије старе преко 250 година. 

 

Највеће наслеђе шеика Сабаха, међутим, вероватно ће бити добра воља да помогне ближњем своме и активан напор за унапређење људске добробити. Емир је био заговорник достојанства, мира и просперитета, пружајући руку неким од најугроженијих и заједница којима је помоћ била или јесте најпотребитија на свету. Под његовим руководством Кувајт је знатно повећао хуманитарну помоћ иностранству и та држава је постала водећи светски хуманитарни делатник. Кувајт и емир Шеик Сабах били су активни у организовању, угошћавању и учешћу у регионалним и глобалним добростивим догађајима, подстичући велику финансијску помоћ широм међународне заједнице.

 

Ондашњи генерални секретар УН Бан Ки-мун, доделио је 9. августа 2014, емиру Сабаху титулу „Хуманитарни вођа“ за његова добротворна и хуманитарна дела широм света, а Државу Кувајт прогласио за „међународни центар хуманитарне помоћи и подршке развоју“. Почаст глобално највеће и најмоћније међувладине организације дошла је као признање за изванредан допринос Кувајта, под мудрим вођством емира Шеика Сабаха, хуманитарним делатностима широм света. „Кувајт је можда мала земља по величини, али има велико, широко и саосећајно срце," истакао је тада генерални секретар УН Бан.

 

Кувајтска географија и добробит

 

                                               sabah2

 

Држава Кувајт јединствене историје и сполјне политике је уставна монархија, земља нафте (са шестим највећим резервама тог енергента), песка и палми, глобално најјаче валуте (један кувајтски динар вреди 3,27 америчка долара) и чијих 1,4 милиона држављана имају примања међу највишим (просечно 67,891 долара током 2017.) у свету. Кувајтски званичници са поносом истичу да је њихова држава благостања јединствена у поређењу са другим земљама у региону Залива. Јесте конзервативна, али има отворенији систем образовања, слободу изражавања и медија, “бучан”, бирани парламент, жене уживају подједнака права са мушкарцима и учествују у влади, а младу генерацију припремају да предводи амбициозан план развоја домовине до 2035, без зависности од нафте.

 

“Географски положај Кувајта није много пријатан,” у престоници Кувајт Граду ми је у априлу 2018. казао Саад Али Мохамад, главни уредник Кувајтске новинске агенције (КУНА), једног од најцењенијих новинских медија у Заливу. “На Кувајт се гледа као на малу земљу”, приметио је званичник који има и статус подсекретара у Министарству информисања.

 

У таквој ситуацији је, по Саад Алију, Кувајт “донео веома мудре одлуке“. Једна је да је у одсуству велике армије и са непредвидивом ценом нафте, Кувајт усвојио политику посредништва у својим међународним односима. “Медијаторство је послало поруку да смо мирољубива земља, да верујемо у немешање у унутрашње ствари других држава, а да су преговори најбољи начин решавања проблема”, навео је Саад Али. Кувајт и будући емир Сабах су имали посредничку улогу још од 1970-тих током рата у Јемену, и у широком опсегу до Пакистана и Бангладеша на истоку или Бугарске и Турске на северy.

 

Признање УН емиру Сабаху и Држави Кувајт

 

                                                                        sabah3

Но, Саад Али, својевремено дугогодишњи дописник КУНА из Париза, је пре свега истакао да је Држава Кувајт предузела иницијативу и вођство у хуманитарним питањима. „Кувајт је земља која воли мир, учествује у збрињавању избеглица које су напустиле ратом захваћена подручја, војна дејства, убијање. Помажемо им обезбеђивањем хране, склоништа, образовања, рехабилитације и имамо хуманитарне планове за њих. То је наша обавеза. Но,то је добро и за ојачавање карактера наше земље као мале земље географски лоциране међу већима”, сматра тај званичник.

 

Генерални секретар Бан је на свечаности 2014, подсетио како је "Кувајт сваке године домаћин регионалне конференције о партнерствима за ефикасно хуманитарно деловање. Кувајт је такође повећао подршку мултилатералној хуманитарној акцији експоненцијално од почетка кризе у Сирији." Бан је навео да је од 2012. Кувајт донирао стотине милиона долара за хуманитарне операције, не само на Блиском Истоку, већ и у Чаду, Етиопији, Кенији, Нигерији, Сомалији и Судану. Такође је приметио да су лидерство и финансирање Кувајта спасили десетине хиљада живота, а друге подстакло да учествују у координираној међународној акцији.

 

У свом говору на церемонији, Емир је нагласио да је „Кувајт, од осамостаљења и стицања чланства у УН, следио сталан приступ у својој спољној политици, заснован у основи на хуманитарној помоћи свим земљама којима је потребна, без обзира на њихов географски положај, верска уверења или етничко порекло “. Подсетио је да је Кувајт 2008. године наменио 10 одсто укупне хуманитарне помоћи земљама погођеним природним катастрофама или непогодама које је човек изазвао. Та средства би требало усмеравати ка организацијама УН и специјализованим агенцијама активним на хуманитарном пољу.

 

„Уследиле су званичне одлуке о удвостручавању фиксних годишњих добровољних прилога за низ међународних агенција и организација ... Ово је хуманитарном раду Кувајта отворило шире хоризонте и свеобухватније димензије за промоцију директне сарадње у разним кризама са тим међународним телима “, рекао је Емир.

 

Добротворна помоћ Државе Кувајт човечанству

 

                                           sabah4

Говорећи на 70. заседању Генералне скупштине Уједињених нација 2015. године, шеик Сабах је најавио да ће Држава Кувајт наставити да пружа зајмове за развојну помоћ у наредних 15 година, у укупном износу од 15 милијарди долара, како би био остварен Програм циљева за одрживи развој (SDG) који су прокламовале УН. Исте године је Извештај о глобалној хуманитарној помоћи рангирао Кувајт као најбољег донатора међународне хуманитарне помоћи, јер је у 2014. одвојио 0,24 одсто свог укупног националног дохотка (GDI) за хуманитарну помоћ. При томе Кувајт, који се и даље сматра земљом у развоју, иако је такође рангиран „веома високо“ на Индексу УН за људски развој (HDI).

 

Према америчком институту Стимсон, развојна помоћ Кувајта je током 2013. чинила 1,3 одсто њеног укупног националног производа (БДП), што премашује 0,7 процента које препоручују УН, и циљ који већина западних донатора не постиже. Кувајт је тиме заузео прво место међу заливским државама, а друго међу државама у којима су најиздашније земље понудиле међународну хуманитарну помоћ у 2013. као проценат свог БДП. Према Глобалној хуманитарној помоћи, Кувајт је трећи највећи донатор у Заливу у апсолутном износу, после Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, када se разматра укупан обим хуманитарне помоћи међу арапским донаторима између 2000. и 2010.

 

Генерални секретар УН, Антонио Гутерес, описао је покојног Емира као „угледног државника и изузетног хуманитарца који је допринео изградњи мостова разумевања у заливској регији и шире. Чинећи то, шеик Сабах Ал Ахмед заслужио је међународно признање за своју мудрост, великодушност и достигнућа у изградњи државе и превентивној дипломатији,“ казао је Гутереш који је пре доласка на место генералног секретара светске организације био дугогодишњи комесар УН за избеглице. Аким Стејнер, администратор Програма Уједињених нација за развој (UNDP), je покојног Емира окарактерисао као „шампиона међународне сарадње и хуманитарне акције“.

                                                 prvoprvo

 

Познаваоци указују да у региону Залива породице и становништво уопште активно и великодушно дају у добротворне сврхе ван формалних државних канала. Тако је је зекат, обавезна милостиња од 2,5 одсто имовине изнад одређеног минимума верника, један од пет стубова ислама, важан извор домаће и међународне помоћи Кувајта.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 16 октобар 2020 18:30
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија