Кућа Добрих Вести

Login

Национални празник Казахстана

Оцените овај чланак
(2 гласова)

zgidevОдноси између Казахстана и Србије на политичкој сцени се развијају у атмосфери међусобног разумевања и поверења, изјавио је амбасадор централноазијске републике Габит Сиздикбеков.

 

Амбасадор Сиздикбеков је у интервјуу за Радио Београд 1 казао да Казахстан види Србију као свог важног спољнополитичког партнера у балканском региону и подвукао да ,,нема несугласица између наших држава".

 

У интервјуу поводом великог националног празника Казахстана, Дана независности, амбасадор Сиздикбеков је на српском језику говорио о овом свечаном дану, о његовој домовини, као и о односима између Казахстана и Србије.

 

Зашто се ваш национални празник слави на овај дан и на који начин се обележава?

 

Пре 29 година, 16. децембра 1991. Казахстан је започео своју нову историју проглашавајући се сувереном државом. Врховни савет земље усвојио је уставни закон ,,О државној независности Републике Казахстан".

 

Дан независности је главни државни празник у Казахстану. Традиционално се на тај дан одржавају свечане манифестације широм републике. Уочи 16. децембра, посебно угледним грађанима земље додељују се државне награде.

 

Концерти и фестивали се по правилу организују широм земље. У великим градовима свечани догађаји се завршавају ватрометом.

 

Људи у Србији тек почињу да упознају Казахстан, које су главне ствари које бисмо требали знати о вашој земљи?

 

                              gabit

 

Казахстан је млада држава која се динамично развија. Истовремено, са својом богатом историјом и достигнућима.

Настојимо да будемо нација успешних људи који непрестано уче нове ствари и труде се да своја искуства поделе са другима.

 

Позвао бих наше српске пријатеље да нас посете. Да виде природу Казахстана, кањон Чарин и ружичасте фламингосе, врх Хан Тенгри и јединствена језера. Упознајте се са нашим културним и историјским наслеђем: древни градови Тараз, Туркестан, Шимкент и многи други. Уроните у атмосферу старих и нових престоница - Алмате и Нур-Султана.

                                                     

Како је пандемија утицала на развој ваше земље и како је решена?

 

Као и све земље света, и Казахстан је у потпуности осетио негативан утицај пандемије вируса COVID-19.

 

Укупно је забележено више од 140 хиљада случајева, више од две хиљаде људи је, нажалост, умрло.

 

Ситуација се тренутно стабилизује и под контролом je. Свакодневно се још увек бележи око 700 нових инфекција.

 

Од почетка пандемије, биле су прилично строге забране, као и друга ограничења у вези са забраном особама старијим од 65 година да напуштају своје домове и преласком образовних институција на on-line формат образовања. Затворени су тржни центрови, кафићи и ресторани.

 

Наравно, ово је утицало на економију земље. Према различитим прогнозама, пад БДП на крају 2020. године може се кретати од 2,1 одсто до 3,6 процената. Истовремено, економски раст се предвиђа већ 2021. године - за 4,1 одсто.

 

Наша влада је од првих дана предузела адекватне мере за борбу против заразне болести, развила мере за подршку привреди, као и социјално угроженим сегментима становништва.

 

Укупно је током периода ванредног стања и рестриктивних мера за подршку лицима која су изгубила доходак због поменутих ограничења активности, више од 4,5 милиона људи добило социјална давања.

 

Да би ублажила последице пандемије, држава је обезбедила пореске олакшице за више од 700 хиљада предузетника. Отплате кредита су одложене, пружена је могућност рефинансирања кредита по повољним условима и низ других мера.

 

Током карантинског периода, многи предузетници су се суочавали са питањем свог рада On-line. Покренут је бесплатан образовни програм за помоћ малим предузећима. Привредници се уче како да промовишу и оглашавају своје пословање на мрежи, као и вештинама за преношење свог пословања у on-line формат.

 

Наравно, разумемо да је упркос кризи неопходно ићи напред. Добро је познато да је свака криза увек нова прилика. Наша влада, и пословни кругови чине све да изађу из пандемије са новим искуством, новим вештинама и новим идејама за развој.

 

                               radiobg

 

Шта можемо рећи о тренутном стању односа између Казахстана и Србије?

                                          

Одговарајући на ово питње, желео бих да се оградим од стереотипних формулација и оцена.

                                                                                        

 

Али као дипломата, званичник, сматрам важним да пажњу наших слушалаца усмеримо на чињеницу да се односи између Казахстана и Србије на политичкој сцени заиста развијају у атмосфери међусобног разумевања и поверења. Казахстан Србију види као свог важног спољнополитичког партнера у балканском региону.

 

Нема несугласица између наших држава.

 

У важном питању за српску страну о Косово и Метохији, ми смо увек стајали и залагаћемо се за територијални интегритет Србије. Казахстан је спреман да подржи сваку одлуку која одговара нашим српским пријатељима, а која ће бити донета у оквиру преговора.

 

Према Србији се односимо са искреним поштовањем и ценимо исти љубазан однос према нама од стране наших српских пријатеља.

 

То сам у потпуности осетио током личних сусрета са Председником Алесандаром Вучићем, бившим Првим потпредседником Владе и Министром спољних послова, садашњим Председником Народне скупштине Ивицом Дачићем и неким министрима, шефовима државних структура, српских приватних компанија са којима сам успоставио не само радне, већ и искрене пријатељске односе.

 

Као што вероватно знате, председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев је у јулу 2019. донео одлуку да статус наше дипломатске мисије у Србији, која у Београду делује од 2015. године, надогради на ниво амбасаде. То јасно показује однос Казахстана према Србији.

 

Који су планови амбасаде за даљи развој односа са Србијом?

 

Повољна политичка позадина треба да послужи као основа за продубљивање трговинско-економских односа и културно-хуманитарних веза између Казахстана и Србије.

 

За развој заједничких пословних пројеката, генерално, створени су сви неопходни услови - Међувладине комисије за економску сарадњу функционише, успостављен је режим слободне трговине, нема двоструког опорезивања, успостављен је безвизни режим за грађане две државе.

 

Са своје стране, амбасада је спремна да пружи заинтересованим привредницима са обе стране сваку неопходну помоћ.

 

Наравно, постоје одређени проблеми. То су недостатак директних летова и прилично компликована логистика. Но, мислим да су то питања која се заједничким напорима могу и требају решити.

 

Као део успостављања сарадње у културној сфери, од 2016. године организовани су концерти и наступи казахстанских креативних колектива у Србији – у градовима Београд, Крагујевац, Нови Сад и други, као и српских колектива у Казахстану.

 

Да би помогло у развоју културних веза, недавно је основано међу нашом дијаспором у Србији уз учешће Амбасаде, Казахстанско-српско друштво пријатељства «Достик». Оно тек започиње свој посао. Стога бисмо позвали све да се придруже активностима удружења.

 

Желео бих да напоменем да Казахстан 2020. године прославља 175 година од рођења великог казахстанског песника, писца Абаја Кунанбајева и 1150. годишњицу рођења великог мислиоца, филозофа Ал Фарабија.

 

Тренутно је припремљен превод Абајевих дела на српски језик. Књига ће бити објављена наредних дана.

 

У оквиру развоја међурегионалне сарадње, постигнут је договор са руководством Златиборског општинског округа и града Ужица да поставе бисту Абаја Кунанбајева у централном парку Ужица, дело познатог српског вајара Здравка Јоксимовића.

 

Парк ће бити преименован у «Парк српско-казахстанског пријатељства». Свечано отварање парка планирано је за јануар 2021. године.

 

С тим у вези, желим да изразим посебну захвалност начелнику Златиборског округа господину Бобану Перишићу и градоначелници Ужица, госпођи Jeлени Раковић Радивојевић.

 

Генерално, Амбасада намерава да активно и систематски јача билатералну обострано корисну сарадњу са Србијом.»

 

                                               tesalinika

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 14 јануар 2021 14:29
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија