Кућа Добрих Вести

Login

Недеља јапанске културе у Србији – у мисији хуманости

Оцените овај чланак
(5 гласова)

japanfiksnaБЕОГРАД - Амбасада Јапана у Србији ће до 31. маја, у "Недељи јапанске културе у Србији" представити серијом манифестација у Београду и Новом Саду део богате културне баштине те земље са Далеког истока, а све манифестације имаће и хуманитарни карактер у знак солидарности због поплава које су погодиле нашу земљу.

На почетку манифестације је у Београду у новој згради Југословенске кинотеке , у уторак, 27. маја, постављена изложба калиграфија, јапанских лутака, кимона и слика. Аутори су Кихациро Нишиура и Удружење „Широка стаза”. Уметник Нишиуре лично ће отворити поставку данас - 29. маја, када ће наступити и група "Сакура но Ки Даико Србија" и Хор Осме београдске гимназије.
У Кинотеци је 28. маја одржао предавање председник удружења "Широка стаза" Бошко Ђуричковић на тему "Јапан и искуства о сарадњи са јапанским уметницима", Истог дана, такође у Кинотеци, удружење "Сакурабана" приредило је оригами радионицу, а дате су и информације о Сакура стипендијама Владе Јапана.

Манга радионица и предавање о јапанској популарној култури

За данас - 29. маја, у Кинотеци је организована манга радионица и предавање чланова удружења “Сакурабана” о јапанској популарној култури. Предвиђена је демонстрација икебане, калиграфије, шинобуе флауте и иаидоа, у којима ће учествовати гости из Јапана Кихаћиро Нишиура, Јошио Ватанабе и Јахаги Куниказу.
У Новом Саду, на Академији уметности ће 30. маја радионицу иаидоа водити Јахаги Куниказу. На тој Академији ће истог дана Куниказу, Нишиура и Ватанабе учествовати у демонстрацији икебане, калиграфије, шинобуе флауте и иаидоа.
Та демонстрација биће поновљена 31. маја на Филолошком факултету Универзитета у Београду.

 

 

Реномирани јапански мајстори у сусрету са публиком из Србије

Кихациро Нишиура је реномирани јапански мајстор, чије су церемоније мириса, демонстрације икебане и калиграфије, већ две године заредом са одушевљењем прихваћене у Србији. Његов стил исписивања идеограма представља уметност и у себи носи »нечујну« музику...”, наведено је у саопштењу Амбасаде Јапана.
Јошио Ватанабе се бави мачевањем више од 50 година. Чувени је колекционар јапанских мачева и потпредседник Међународног удружења јапанских мачевалаца. Поред тога, Ватанабе је мајстор музицирања на јапанској традиционалној шинобуе флаути.
Јахаги Куниказу од своје 10 године тренира мачевање. Стару јапанску вештину, иаидо, чији је носилац појаса 8. дан, вежба преко 30 година. Држи часове старог јапанског мачевања не само у Јапану, већ и у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Поред тога, носилац је појаса 7. дан у кендоу.

Лаидо није само спорт

Лаидо је јапанска вештина потезања катане и сечења у истом покрету, или сечења ,,из корица”. Настала је негде око 1600. године, мада се зачеци ове вештине могу пратити уназад све до 11. века.
Према саопштењу из амбасаде Јапана, лаидо није само спорт. То је метод психофизичког усавршавања и постизања јединства тела и духа. Будући да је по прилично езотеричан, једно време се сматрало да само Јапанци могу да схвате његову природу.
Лаидо се практикује скоро искључиво у виду ката, а веома ретко у паровима, и тада се уместо праве катане обавезно користи дрвена катана или бокен. Само име вештине потиче од реци ите (присуство духа) и авасу (хармонија), а слободан превод би био пут присуства духа и тренутне реакције.

 

 

Јапанска флаута – шинобуе

Шинобуе је јапанска флаута која производи пискав звук. Свира се у хајаши и нагаута ансамблима и игра важну улогу у јапанској позоришној музици, у Но и Кабуки театрима. Може се чути у шинто музици, као што је кагура-ден и у традиционалним јапанским народним песмама.
“Недеља јапанске културе” у Србији је постала традиционална, а оранизатори овог пролећа желе да њом учине јапанску културу и традицију за корак ближом овдашњој публици, као и да у иначе богату културну понуду у Београду и Новом Саду, буде унето нешто од духа Јапана.

Улаз на све манифестације је слободан

За све догађаје улаз је слободан, а ове године се одржавају у хуманитарне сврхе после катастрофалних поплава које су погодиле делове Србије.
Мајстор Нишиура, лично је донео помоћ из Јапана, коју ће током боравка у Србији, донирати онима којима је најнеопходнија после мајских поплава.
Информације о достављању помоћи у роби за угрожено становништво могу бити добијене на локацијама на којима се одржавају манифестације у оквиру “Недеље јапанске културе”.
За остале информације може бити контактирано Одељење за медије и културу Јапанске амбасаде у Београду.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 29 мај 2014 17:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија