Кућа Добрих Вести

Login

Индијски Дан Републике

Оцените овај чланак
(4 гласова)

Од нашег специјалног извештача:

indjaИНДИЈА, ЊУ ДЕЛХИ - Уз пуно разнобојног ватромета, истицање националне заставе, певање патриотских песама, присећање на велике националне вође и много чега другог, Индуси обучени у традиционалну одећу прославили су Дан републике.

 

 У другој најмногољудијој земљи на свету (преко 1,25 милијарди становника) то је важан дан којим се обележава ступање на снагу устава Индије 26. јануара 1950, којим је Индија постала “суверена, социјалистичка, секуларна, демократска република”. Било је то 2,5 године пошто се пространа земља ослободила колонијалне власти Велике Британије, 15. августа 1947, датум који се прославља као Дан независности.

 

Индија, најмногољудија демократија на нашој планети, има и најдужи устав на свету. Документ наводи принципе и вредности демократије и почиње речима “ми народ,” истичући да политичка моћ потиче од народа. Устав Индије гарантује основна права свим својим држављанима и гарантује појединачне слободе. У преамбули су загарантовани правда и слобода грађана Индије.

 

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. Како је недавно навео Шаши Тарур, посланик индијског парламента, некадашњи високи службеник Уједињених Нација и признати писац: “На почетку 18 века Индија је учествовала са 23 одсто у светској привреди, као и читава Европа. Но, до тренутка када смо стекли независност, то учешће је спало на четири одсто. Разлог је био једноставан: Индијом се управљало за рачун Британије. Успон Британије је током 200 година био финансиран харањем у Индији.” Током првих пет деценија 20 века, последњих за британске владавине, Индија је бележила у просеку нултну стопу раста.

 prva

 

Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашеном и увелико неписменом, Велика Британија ју је напустила и дубоко подељену. Кроз политику “подели и владај” дошло је до Поделе, у две државе Пакистан и Индију. (Пакистан је накнадно 1972. подељен па је настао Бангладеш.) Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Зле последице поделе прате Индијски подконтинент од 1947.

 

Развој упркос колонијалном наслеђу

 

Упркос таквом наслеђу Индија се протеклих деценија добро развијала. Нарочито у протекле три деценије, огромне масе Индуса су отргнуте из сиромаштва. Земља је данас највећа демократија у свету са темељним демократским вредностима.


Земља која је историјски увек била значајна мека сила, и данас је изузетно културно и духовно богата у савременој литератури (многи индијски писци су међу наистакнутијим ствараоцима на енглеском језику), плесу и музици, филмској уметности, занатству, мистицизму и јоги. И све то у светлу мноштва ентничких, религиозних и лингвистичких група које чине Индију.

 

Од раних 1990-тих је Индија отварањем до тада затвореног домаћег и за пословне људе недовољно пријатељског тржишта којим су доминирали држава и неколико олигопола, те реформама, почела да смањује растојање у односу на социјално и економски развијеније источније азијске земље. Но, и даље је Индија остала непривлачна за стране инвестиције па је сада на 142. месту на листи Светске банке о погодностима пословања. Следствено, последње две године је преполовљена просечна стопа раста од око 10 одсто из последње деценије.

 

После убедљиве победе опозиционе Баратија Џаната партије (БГП) на парламентарним изборима прошлог маја и формирања владе са премијером Нарендром Модије на челу, Индијом је завладао оптимизам. Моди је у кампањи обећао да ће приватни сектор бити у центру економског оживљавања, а да ће модернизовати и прегломазан државни апарат.

 

Да би привукао инвестиције премијер Моди је је ублажио ограничења о страном поседовању у наменској индустрији и железницама, а, такође, планира друге промене. Стране директне инвестиције од 16,2 милијарде долара током шест месеци закључно са септембром 2014. су повећање од 11 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.

druga

 

Индија земља наде и поверења

 

Индија прославља овогодишњи Дан Републике, 26. јануар као земља наде И поверења. То ових дана може да се чује у
разговору у различитим деловима простране државе са обичним људима, у говорима њених државника и неких од највећих индијских индустријалаца, али и прочита у анализама различитих међународних институција. Ван економије, чини се да је подигнуто расположење јавности: појавила се нова нада за младе и технолошки напредан део Индије, неоптерећене неуспесима из прошлости.

Индијски пословни људи су најоптимистичнији у Азији када су упитани о способности за економски раст, а приоритет им је да се шире у иностранству. Према управо објављеној студији Стандард чартеред, британске мултинационалне компаније из области банкарства и финансијских услуга, 97 одсто водећих људи из света бизниса у Индији су уверени да ће се њихови послови увећавати у наредних пет година. Предвиђена просечна стопа раста промета је 54 одсто.

 

На другом месту су пословни људи из Малезије од којих је 78 одсто уверено у изгледе за раст. Анкетирани су челници 300 компанија са годишњим прометом од 30 до 100 милиона долара у четири земље у којима делује Стандард чартеред – Народној Републици Кини, Индији, Индонезији И Малезији.

 treca

 

Осам међу 10 индијских бизнисмена који очекују раст такође планирају да запосле више радника у наредних пет година. Очекује се да то повећање изнесе у просеку једну трећину у односу на број сада запослених у компанијама чији су руководиоци анкетирани.

 

Индија је друга по реду земља у свету у погледу поверења у у државне институције, наведено је у извештају Еделмана, највеће светске фирме за односе са јавношћу. У анкети у 27 земаља међу људима са високим образовањем утврђено је да је поверење у институције у Индији нагло порасло у 2015. и да износи 79 процената. На првом месту су Уједињени Арапски емирати са 84 одсто.

 

Нова влада покренула привредне активности

 

После неколико година разочаравајућих приноса, друга најмногољудија земља и трећа највећа привреда (укупан друштвени производ, БДП је мерен паритетом куповне моћи, ППП процењен на 7,2 билиона долара у 2014.) добила је енергију у 2014. Берзе су скочиле за трећину, стране инвестиције су порасле за четвртину; економија је у једном периоду остварила најбржи раст у периоду од две године.

 

Један човек доминирао је у насловима, подстичући оптимизам: нови премијер Индије Моди. Еделман је своју студију илустровао сликом индијског премијера Наренде Модија на насловној страни.

 cetvta

 

У ствари је прича о 2014. у Индији, прича о успону Модија од главног министра западне савезне државе Гуџарат до премијера Индије. Син власника скромне продавнице чаја и некада повезиван са масакром муслимана из 2002. док је био на позицији главног министра, Моди је узбуркао изборно тело током шестомесечне кампање. Водио је своју Баратија Џаната партију (БДП) до апсолутне парламентарне већине по први пут, док је истовремено прекинуо дугу доминацију Индијског Националног Конгреса свeдевши је на укупан број места недовољан за званични статус опозиције у парламенту. Моди је добио неспоран мандат, што је показао и успех БДП на „шкакљивим“ изборима по савезним државама одржаним у децембру.

 

На функцији од маја, Моди је учинио низ међународних посета на највишем нивоу. То је довело до тога да га је сингапурски дневник Стрејтс тајмс изабрао за Азијца године, док су га читаоци Тајм магазина изгласали за Личност године.

 

Моди је за себе скројио улогу не само „директора“ Индије, већ и глобалног амбасадора, са комерцијално успешним говорима којима је промовисао Индију у Уједињеним нацијама, и на самиту групе 20 развијених и највећих привреда у развоју (Г-20) у Бризбејну, приликом сусрета са председником Бараком Обамом у Вашингтону и премијером Шинзо Абеом у Токију. Био је успешан домаћим председницима НР Кине Кси Ђиапингу и Руске Федерације Владимиру Путину. Он је такође менаџер бренда Индије и покренуо је кампање као што је „Make in India“, „Моја чиста Индија“ и „Дигитална Индија“.

 

Највеће Модијево достигнуће у 2014. представљало је давање обећања: улио је енергију уморним Индусима. Убедио је свет да Индија има огроман знак „Отворено“ на својим улазним вратима – готово дословце, са визама које се туристима издају приликом доласка.

peta

 

Економија Индије

У економији је Индија била благословена повољним вертовима прошле године. На почетку Модијевог мандата, цена сирове нафте износила је 110 долара по барелу. Крајем године, цене су преполовљене. Пад цене нафте представљао је благодет за економију земље: Дефицит је умањен, инфлација је пала, и што је можда најбитније, влада је искористила прилику да оконча деценије субвенција и ослободи дизел гориво државне контроле.

 

Влада је даље предузела серију храбрих потеза како би обезбедила нови правац и замајац индијској економији. Дошло је до „новог почетка“ у неколико кључних области руковођења, политике, свеукупне макроекономске стабилности и управљања инфлацијом. За стране инвестиције су у већој мери или потпуно отворени сектори железнице, одбране и грађевинарства.

 

„Make in India “ програм је лансиран како би пројектовао Индију као инвестициону дестинацију и има за циљ радикално унапређење обављања послова и стварање од Индије глобалне конкурентне производне дестинације. Постоји огромна шанса у новој инфраструктури са 100 нових градова и транспортних коридора који су у изградњи. Такође постоји и нови ментални став у управљању, а савезне држава се опет такмиче међусобно како би привукле капитал.

 

Привреда је после две финансијске године (април-март) у којима је забележен раст испод пет одсто почела да показује знаке раста. БДП је порастао у прва два квартала финансијске 2014-2015 године за 5.7, односно 5,3 одсто. Међународни монетарни фонд очекује да реални БДП Индије текућу финансијску годину заврши на 5,4 процената, док влада сматра да ће бити достигнуто 5,5.

 

Већина међународних финансијских институција се слажу да ће привредни раст Индије у идућој финансијској години достићи 6,4 под условом да Влада успе да оживи раст инвестиција И ојача извоз чему би могла да помогне недавно слабљење националне валуте рупије. Резервна банка Индије пак очекује раст од 6.3 одсто у у следећој финансијској 2015-16 години.

 

Консултантска фирма ПрајсВотерКуперс (PwC), међутим, прогнозира да би раст у 2015-2016 могао да достигне И читавих седам одсто. Краткорочно, ниске цене нафте ће вероватно поивечати раст БДП, ублажити притисак на велики спољнотрговински дефицит Индије И допринети умањењу инфлације оценили су у PwC.

 

Међународне финансијске институције се утркују која ће исказати већи оптимизам у погледу стопе раста индијске привреде у наредним годинама. Светска банка процењује да ће у 2017-2018, Индија остварити стопу раста БДП од седам одсто, највишу међу 50 највећих привреда у свету. Премијер Моди И његова влада брзо слажу основу за брз раст, модернизујући национално законодавство, користећи ефикасније јавне фондове И промовишући социјалну инклузију, поручио је на недавном инвеститорском самиту у Гуџарату председник светске Банке Дим Јонг Ким.

 

У међувремену су девизне резерве Индије достигле 16. Јануара рекордан ниво на 322 милијарде долара. Током 2014 су у ревизне ресерве Индије порасле за 42 милијарде долара, јер су се у овдашње акције И обвезнице слила страна средства у ситуацији када су камате у еврозони И САД равни нули. Ово повећање током 2014 је било најбрже међу великим тржиштима у настајању.

 

Индија будућа глобална сила

 

Повећане девизне резерве и сужавање спољнотрговинског дефицита су смањили опасност од спољних шокова И омогућили гувернеру Централне банке Рагураму Рајан, најбољем челнику једне централне банке у 2014 према избору лондонског Фајненшел тајмса, да смањи камате први пут после маја 2013. Рупија је порасла за око 12 одсто у односу на август 2013, када је консултатска фирма Морган Стели назвала националне валуте Индије, Јужне Африке, Бразила, Индонезије и Турске “крхких пет” због тешкоћа које су имале да привуку капитал за финансирање дефицита.

Ова достигнућа и амбиције у привреди Индије у кратком временском периоду резултат су растућих очекивања од индустрије у Индији и иностранству. Иако је влада предузела одређени број иницијатива, узимајући у обзир политички амбијент и реалност, великим реформама је потребно време. Предстојећи буџет 28. фебруара ће бити прилика да буде објављено још реформи.

На Индију се гледа као на будућу глобалну силу. Но, задатак који је пред премијером Модије је огроман. Упућени кажу како му је највећа шанса за успех на економском и социјалном плану да земљу излечи од канцера ситне бирократије дубоко прожете корупцијом.

 

Најимпресивнији догађај током прославе Дана републике се одиграва на Рађпату у главном граду Њу Делхију, 20-томилионском метрополису. Рађпат („Краљевски пут“) је широки централни булевар који је саградио британски архитекта сер Едвин Латјенс (1869-1944) . Са њега се у овим зимским данима кроз измаглицу види Индијска капија, ратни меморијал палим јунацима из Првог светског рата (1914-1918). Ту се одржава једна од најколоритнијих парада на свету током које дефилују припадници оружаних снага, уметничке групе и деца из целе Индије, често на камилама и слоновима. У завршници тросатне манифестације млазни авиони индијског ратног ваздухопловства у ниском лету надлећу Рађпат.
sesta

 

Обама на свечаности у Индији

 

Док се рефлектори на светској позорници све више усмеравају ка Индији, у тој земљи је на прослави Дана Републике први пут био председник Сједињених Америчких Држава. Од 1950. је Индија позивала стране државнике да буду почасни гости на тој свечаности.

 

Барак Обама, коме је ово друга председничка посета Индији по чему се опет разликује од својих претходника, био је у друштву председника Републике Пранаба Мукерђија и премијера Модија. Обама је у јавности учинио оно што можда није ни један амерички председник до сада – сатима је седео на једном месту у страној земљи, што је била велика главобоља за службе безбедности обе државе.

 

Обамино присуство на бини Црвене тврђаве одсликало је значајан заокрет у билатералним односима Вашингтона и Њу Делхија који су били дубоко поронили када је у децембру 2013. једна индијски дипломата у САД била ухапшена због проблема са визом. Такође, неколико дана пред Обамин долазак, судија у САД је одустао од тужбе против премијера Модија због наводне умешаности у погром над муслиманима у савезној држави Гуџарат 2002, када је био главни министар.

 

Моди, жели инвестиције, технологију и стручност из САД па се у Вашинтону надају даљем збижавању две велике државе. Но, у тим односима подршка САД Пакистану вечито иритира Индију. Даље, упркос свој срдачности у односима Обаме и Модија, индијски лидер није ничији млађи партнер. Он жели добре односе са свим главним играчима на светској сцени, али се не обавезује ни једном од њих.

 

Модијев основни циљ је унутрашњи преображај Индије. Томе он прилагођава домаћу економску политику и развоја односа са иностранством.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено уторак, 27 јануар 2015 18:34
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија