Кућа Добрих Вести

Login

Више од 1000 компанија на самиту у Индији

Оцените овај чланак
(6 гласова)

nosecaaaaa

 

 

Од нашег специјалног извештача:

ЏАЈПУР/АХМЕДАБАД - Индија је усред економских реформи које је покренула седам месеци стара влада премијера Нарендре Модија. Да би подстакли реформе, премијер Моди и његови сарадници ових дана често користе израз конкурентски федерализам.

 

Идеја је једноставна. Индија је друга најмногољудија земља на свету (1,25 милијарди становника) и трећа економска сила (када се укупан домаћи производ, БДП, рачуна према паритету куповне моћи, ППП, процењен је за 2014. на 7,2 билиона долара). Неке од индијских 27 савезних држава и седам територија Уније, су насељеније него државе у другим деловима света. Отуда, уместо мукотпног настојања да из центра у Њу Делхију буду наметнуте можда и спорне реформе, зашто не препустити свакој савезној држави да усваја властите реформе којима ће привлачити улагаче и давати пример другима?


“Када је у питању реформа, за нас је сада стварни изазов да створимо надметање између држава,“ изјавио је Амитаб Кант, високи функционер владе и узданица премијера Модија који предводи кампању „Make in India” како би та земља постала светска индустријска сила. Кант је говорио на инвестицијској конференцији која је од 15. до 17. јануара одржана у Џајпуру, главном граду најпространије савезне државе Раџастан (преко 342.000 квадратних километара), у организацији Конфедерације индијских индустрија (ЦИИ).


Претходних дана су своје верзије инвестицијских самита одржале суседна држава Гуџарат (уз партнерство ЦИИ) и Западни Бенгал на истоку Индије. Још раније је инвестицијски самит организован у држави Мађа Прадеш, док о сличном размишљају у Махараштри, једном од најразвијенијих и најбогатијих ентитета. Најмногољудија држава Утар Прадеш је, такође, усвојила агресиван приступ у привлачењу улагача, нарочито користећи снажну медијску кампању.


Утицајни индијски министар финансија Арун Џаитли поздравио је настојање савезних држава да организују инвестицијске скупове. Државе ће се, изразио је наду Џаитли "такмичити међусобно како би привукле инвестиције. Не сумњам да оне које буду стално и доследно спроводиле reformе и политике пријателјске према бизнису, имају изгледе за успех,“ казао је министар Џаитли, један од најближих сарадника премијера Модија.


 

Обећања су једно, реализација пројекта друго


За сада титула главног скупа улагача у Индију припада „Глобалном инвестицијском самиту Живахни Гуџарат“ (GISVG) који се сваке друге године организује у главном граду te западне државе, Гандинагару. Приређиван од 2003. на инцијативу тадашњег главног министра Наренде Модија како би биле превладане последице катастрофалног земљотреса И потоњих сукоба између Хиндуа И Муслимана, GISVG је израстао у својеврстан “Давос на Истоку.”


Овогодишњи седми по реду самит у Гуџарату, први на коме је премијер Моди био формално гост, био је најзначајнији по присуству међународних званичника и најуспешнији по броју закључених меморандума о размевању (МОУ). На самиту је било 25.000 делегата, међу њима и ваш извештач, те 1.250 компанија пореклом из 110 земаља од којих су осам биле партнери тродневног скупа.

 

more
Међу учесницима самита су били генерални секретар Уједињених Нација Бан Ки Мун, амерички државни секретар Џон Кери, премијери Македоније и Бутана, Никола Груевски и Черинг Тобгај, неки од министара у владама земаља чланица Европске Уније, председник Светске Банке Џим Јонг Ким. Били су ту и водећи људи најмање 30 светских компанија, директори Водафон групе Виторио Колао, Рио Тинта Сем Волш, Сузуки Мотор корпорације Осаму Сузуки, „„China Light and Power“ Ричард Ленкестер и Аџајпал Синг Банга, директор Мастеркарда и председавајући моћног Америчко-индијског пословног савета. Незаобилазни су били водећи индијски пословни људи попут ченика Тата групе Сајруса Мистрија, Мукеша Амбанија из Reliance Industries, председавајућег Адитија Бирла групе Кумара Мангалама Бирле, Ананда Махиндре из Mahindra&Mahindra, те Гаутама Аданија из Адани групе.


Главна министарка Гуџарата Анандибен Пател је на крају самита 13. јануара објавила да је потписано више од 21.000 МоУ или споразума у принципу, са обећањем улагања вредних преко 400 милијарди долара, уз закључење 1.225 стратешких партнерстава. Претходно је на Бенгалском глобалном пословном самиту у Колкати обећан више него десетоструко мањи износ, 2,4 билиона рупија (око 38 милијарди долара). Власти Раџастана се још нису огласиле о финансијском ефекту самита у њиховом главном граду Џајпуру, а на сличном прошлогодишњем скупу у Мађа Прадешу добијена су обећања од 100 милијарди долара.


Аналитичари упозоравају како су обећања једно, а стварне инвестиције нешто сасвим друго. По њима, само шест до 8,5 одсто објављених улагања буде преточено у стварне пројекте. Да су у случају Гуџарата, који се простире на више од 196.000 квадратних километара и има преко 60 милиона становника, била испуњена сва обећања дата између 2003. и 2013, инвестиције би биле равне готово трећини БДП Индије. Наиме, обећано је близу 400 билиона рупија (око 650 милијарди долара), али је реализовано тек 9,14 одсто.


Зато су се ових дана званичници у Гуџарату, Раџастану и федералном главном граду Њу Делхију клонили разговора о износу инвестиција које такви самити привлаче. Радије су говорили како ти скупови подстичу ионако позитивна осећања инвеститора у погледу улагања у Индију одкако је вођство земљом преузела влада премијера Модија и донела неке од мера које су уклониле сумњу у погледу правца економског развоја и процеса доношења одлука.


polje

Модијев гуџаратски модел


Како је на затварању скупа у Гуџ казао министар унутрашњих послова Раџнат Синг (Рајнатх Сингх), “као главни министар Гуџарата је Наренда Моди дао модел развоја. Сада је Моди премијер, а ‘живахни Гуџарат’ ће бити одражен у ‘живахној Индији’”, казао је министар Синг.


Гуџарат је богатији, има вишу стопу раста ГДП, већу запосленост и индустрију него Индија у просеку. Углед премијера Модија као челника “чисте” владе и економске компетентности заснован је на његовом деловању у Гуџарату. Индуси су увелико гласали за њега прошлог маја јер су желели да читава земља буде вођена као и Гуџарат. Модијева четири мандата на челу администрације Гуџарата могу бити водич за његов приступ већем послу, сређивање привреде Индије.


Гуџарат је значајнији од своје величине. Та држава има само пет одсто укупног становништва Индије и шест одсто копнене масе, али учествује у националном БДП са 7,6 одсто, чини 10 одсто укупне радне снаге и 22 одсто извоза.


Клима и географија су усмеравали Гуџаратанце ка трговини и индустрији. Мало падавина је учинило тешким живот од пољопривреде, најдужа обала у Индији (1.600 километара) била је погодна за међународну поморску трговину. Данас четвртина укупног карго промета Индије иде преко лука у Гуџарату Између осталих, фабрика текстила Мафатлал, на сат вожње од Ахмедабада, највећег града и привредног средишта Гуџарата, недавно је обележила век деловања.


Моди не може себи у кредит да припише природне одлике Гуџарата, али је током његовог руковођења, просечан годишњи раст ГДП између 2001. и 2012. био готово 10 одсто, виши него на нивоу Индије. Путеви у и око Ахмедабада (Хиндуи га изговарају Емдабад), највећег града и привредног средишта у коме живи око 6,5 милиона становника, су одлични. У држави су дефицит у снабдевању електричне енергије из 2002, претворили у вишак, упркос повећаној тражњи из брзо растуће привреде. На електричну мрежу је прикључено свих 18.000 села у држави. Обиље је воде.


Одлука Гуџарат модела је инсистрирање на базичној инфраструктури, што је проширено и на омогућавање земљишта лако употребљивог у комерцијалне сврхе. Најпознатрији индијски глобални бренд Тата је 2008. преселила своја постројења за производњу малог аутомобила Нано из Западног Бенгала у Сананд у Гуџарату пошто је председник групације Еатан Тата добио СМС поруку од Модија са понудом да га чека спремно земљиште за компанију и њене снабдеваче. Увучена у хаоутичан спор око земљишта на првобитној локацији, Тата моторс је одмах прихватила понуду. Други су је следили. Форд ће током ове године отворити фабрику у Сананду.


Индија је сврстана на 142. место међу 189 земаља према ранг листи Светске банке о “лакоћи пословања“. Но, у Гуџарату фабрике ничу много брже пошто се за њих лакше добијају дозволе, лиценце и еколошке потврде.


Таква пракса је претходила доласку Модија за главног министра. Но, Моди је додао свој зачин. Видео је да електонско управљање, примена Информатичких технологија (ИТ) у пружању услуга државне администрације може да учини чиновнике одговорнијим и смањи корупцију. “Он је то сматрао синонимом за добро управљање,” казао је С. Џ. Хаидер, секретар за ИТ при влади Гуџарата.
Фирма за ИТ услуге, Tata Consultancy Services је сачинила системе за праћење државних финансија, докумената унутар надлештава администрације и плаћања пореза на додату вредност. Сада друге савезне државе разматрају усвајање истих платформи.

 

indija1

Поруке премијера Индије


Премијер Моди је на самиту у Гуџарату обећао да ће спроводити предвидиву политику и осигурати стабилне порезе. "Настојимо да брзо опишемо круг економских реформи," казао је премијер који се за разлику од уобичајеног хинду обраћао на енглеском језику користећи телепромпт за читање говора.


Премијер је говорио и о достигнућима за која верује да ће помоћи стотинама милиона да се избаве из сиромаштва, укључујући отварање више од 100 милиона банковних рачуна, кампањи „„Make in India“ за унапређење индустријске производње и о плановима за ширење мреже железница, путева, електричне енергије, дигитализацији. "Планирамо велики скок", поручио је 64-годишњи политичар.


Модијев говор је послао поруку да је читава Индија отворена за пословање. "Имамо много руку да раде и имамо још више снова који чекају да буду остварени,” поручио је премијер.


Учесницима самита је приказан и документарни филм о одлукама које је влада доносила одкако је почела да делује. Навођени су, од повећања нивоа за страна директна улагања у послове осигурања, одбрамбене индустрије и железница, до реформе закона о раду.


Премијер треба да очува веру Индуса у његову визију


Упућени кажу како Модијева економска политика никако не подсећа на оне британске премијерке Маргарет Тачер или председника САД Роналда Регана, са којима су га поредили неки коментатори. Насупрот њима, премијер Моди верује да је државу могуће реформисати да ради боље.


Модија сматрају да је најодлучнији индијски државник од времена премијерке Индире Ганди (1917-1984) пре три деценије. За разлику од многих претходника Моди доноси одлуке за које је спреман да одговара. Оно што не задовољава неке од његових либералних присталица јесте уверење да неће спроводити велике приватизације или реформе у области рада.


Индија са новом владом је променила смер једара и сви са којима је овај извештач разговарао, од малих мењача пара, преко возача аутомобиле или водича по музејима, гледају са оптимизмом у скору будућност. Моди је, изгледа посебно освојио индијске пословне кругове, а то је на самиту у Гуџарату покушао и са потенцијалним инвеститорима. Но, највећи задатак ће му бити да код обичних Индуса сачува веру у његову визију.


Србија жели самит по угледу на индијски


Лист Бизнис Стандард објавио је током самита у Гуџарату како су се званичници из Србије, „импресионирани“ тим скупом, обратили Глобалној мрежи из Ахмедабада, међународној консултантској компанији из области трговине за помоћ у организовању конференције сличног садржаја. Самит „Живахна Србија“ би био организован у августу, наведено је у другом по значају економском дневнику на енглеском и хинду језику у Индији (после Економик тајмса).


„Они (Србија) желе да организују тродневни самит и изложбу, где ће се обратити политичари високог ранга. Партнерске државе ће бити позване да учествују, такође, биће организовани семинари, националне и међународне изложбе, пословни (B2B) састанци и видео конференције. Поред тога, сваког дана биће одржавани културни програми“, изјавио је Џагат Шах, извршни директор Глобалне мреже. Шах је рекао да ће за Балкан то бити међународни и регионални догађај, као и да ће Индија уз друге земље бити партнерска држава.


Прошле године је делегација Привредне коморе Србије (ПКС) учествовала на Партнерском самиту у организацији ЦИИ. Делегација коју је предводио тадашњи председник ПКС, а садашњи министер привреде Жељко Сертић је током посете промовисала потенцијале српске привреде у Њу Делхију, Ахмадабаду, Бангалореу и Мумбаију.

indija3

 

Савезна држава Раџастан


Најпространија савезна држава Раџастан (342.000 км2) је већ главна туристичка дестинација у Индији, али њено руководство жели да буде виђена као стратешки позиционирана између главних центара Делхија и Мумбаија. Зато је администрација вољна да пружи сваки могући подстицај процесу индустријализације, речено је на 25. „Парнерском самиту“ у Џајпуру одржаном од 15. до 17. јануара.
Раџастан је међутим суочен са моћним конкурентом, суседним Гујарат који има неколико лучких градова. У Раџастану зато полажу наду у предложени индустријски коридор Делхи-Мумбаи, чијих 40 одсто пролази кроз ову државу.
Упућени кажу да је главна министарка Васундара Рађе од почетка другог мандата крајем 2013, предузела неке храбре мере које су инспирација и за политичаре у Делхију. Рађе, чланица Модијеве Баратија Џаната партије (БГП) је укинула популарна социјална давања која је донела претходна влада Конгресне партије и поједноставила радне законе. Администррација је припремила и закон о преузимању земљишта који ће, наводно, држави лакше омогућити да некретнину намењује за развој индустрије.


Конфедерација Индијске индустрије


Конфедерација Индијске индустрије (ЦИИ) која је организовала самит у Џајпуру и била партнер на самиту у Гуџарату, утицајно је удружење индијских пословних људи које ради на стварању амбијента погодног за раст домаће индустрије. У питању је невладина, непрофитабилна организација која је посвећена индустрији и од ње је вођена, па игра пороактивну улогу у развоју Индије.
ЦИИ је основана 1895, има преко 7.300 чланова из приватног и јавног сектора, укључујући мала и средња предузећа (SMEs) те мултинационалне компаније (MNCs). Индиректно чланство се протеже на преко 90.000 предузећа из 257 националних и регионалних секторских индустријских организација.


ЦИИ тесно ради са владом Индије на питањима економске политике, контактира водеће бизнисмене И побољшава ефикасност, конкурентност и пословне погодности за индустрију Индије кроз низ специјализованих услуга и стратешке глобалне везе. Та организација је референтна тачка индијске индустрије и међународне пословне заједнице. Запошљава преко 1.000 службеника.
У погледу инвестиција су могли да понуде мало или готово ништа – како Гуџарату, тако и Индији. Но, премијери Бутана и Македоније, били су у близини председника индијске владе Модија на седмом самиту у Гуџарату како би прибавили инвестиције за своје државе. Иако је Моди доминирао протоколом, премијери Тшеринг Тобгај и Никола Груевски уложили су максималне напоре како би привукли инвестиције у своје државе.


„Имамо потписане споразуме о слободној трговинској размени са већином земаља Европе. Можемо бити капија за Европу за све пословне пројекте успостављене у Македонији“, изјавио је Груевски у говору на самиту.


„Имамо посебне пореске олакшице за компаније које оснивају филијале у слободним економским зонама. Постоји порески почек у трајању од десет година“, изјавио је македонски премијер на маргинама самита.


Груевски је изјавио да је много компанија из Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Русије и других земаља отворило филијале у Македонији. „Ускоро ћемо постати чланица ЕУ“, изјавио је премијер.


Груевски је посебну пажњу привукао на самиту у Раџастану. Ту је приредио и интерактивну седницу „Пословни рај у Европи – Република Македонија“ која је била веома добро посећена.


Премијер Бутана Тобгај је лобирао за инвестирање у малу државу „сакривену у Хималајима, окружену двема највећим (најмногољуднијим) земљама, Индијом и Кином.“


„Бутан је отворен за пословање. Поседујемо одлично обучену радну снагу, имамо чисту енергију која је веома јефтина, наша економска политика је прилагођена бизнису, у нашој земљи владају мир и стабилност, и, што је најважније, имамо слободан приступ огромном индијском тржишту,“ навео је Тобгај који је можда измамио највише аплауза.
Премијер је казао да је „Бутан отворен за пословање које је чисто, у складу са заштитом животне средине и одрживо. Због тога се надамо инвестицијама у обновљиву енергију и хидроенергију, органску пољопривреду и туризам, и образовне и информационе технологије“, изјавио је Тобгај.


Како оцењују индијски новинари, „Живахни самит у Гуџарату“ је обојици премијера обезбедио прилику да ступе у контакт са великим именима из области индустрије, бизниса и и корпоративног света у присуству генералног секретара Бана, државног секретара Керија, председника Светске банке Кима и министара из Велике Британије, Аустралије, Холандије, Јапана, Канаде, Сингапура и других земаља.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 29 јануар 2015 10:51
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија